Uskomešani ideali

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, jula – Avenija Viskonsin, u delu koji spaja Vašington i saveznu državu Merilend, važi za „eldorado šopinga”. Na prostoru od nekoliko stotina metara raspoređeno je mnoštvo elitnih butika, juvelirnica, kao i robnih kuća s mamcima i za vrlo duboke i za pliće džepove, uz desetak restorana u kojima se obeležava „ne baš neophodan ali time još ugodniji izdatak”.

Promet je pozamašan, ali je posmatrač zapazio da je potrošačka strast donekle splasla pa prolaznici sve češće „nalaze vremena” da se odazovu molbama mladih istraživača mnjenja da odgovore na pitanja koja nemaju veze sa ovde ustaljenom osnovnom potrebom – utoljavanjem zova za nabavku novih stvari. Među onima koji nisu pristali da se svrstaju u ispitanike i, poverava se, da je anketare izbegao zato što on žudi da drugi odgovaraju njemu, a ne on njima.

Poljuljani stubovi

Voleo bih da mi neko kaže u šta i u koga da verujem, osim u Boga i sebe, priča u poverenju. Nije jedini kome takva saznajna čežnja istrajava kao – pusta želja…

Njemu slični se osećaju kao u priči o tamnom vilajetu „ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se”. Prema najnovijim anketama, poverenje u ekonomiju među potrošačima, u kakve spada i on dok se odriče šopinga, palo je na najniže grane u poslednjih pola veka, a s druge strane – čak 84 odsto ispitanika je u Galupovom istraživanju ocenilo da se država i politički „kreće u pogrešnom pravcu”, uz posrtanje zdravstva, školstva, socijale, međunarodnog imidža…

Nezadovoljstvo je, dakle uskomešalo temeljne ideale, uzdrmavši poverenje u oba sistemska stuba – pijacu i vlast, a u takvim okolnostima je pojačano i osećanje građana da su se našli „između čekića i nakovnja”. Kome i čemu se privoleti kad „šlajfuju oba carstva”, pitaju se zbunjeni duhovi.

Ljutnja na političare je, doduše, manje-više uobičajena, čak i kad nije „prigustilo” toliko koliko sada, ali je novost istovremeno gunđanje protiv „neprikladnosti” u svetinji zvanoj slobodno tržište, gde se tradicionalno nalazi prostor za ispoljavanje lične i kolektivne nezavisnosti, pogotovu od administracije. Sve više analitičara nalazi, čak, da se stvari preraspoređuju obrnuto od suštine ovdašnjeg poretka, pa da se država ispostavlja kao „draga mama”, a tržište kao „zla maćeha”, kao da se radi o – izazovnom povratku eliminisanog etatizma na teren pobedničkog liberalizma.

Jaka privrženost dominaciji tržišnih pravila, koja je prevladavala u javnosti od sedamdesetih godina prošlog veka, dovedena je sada u pitanje, izjavio je Vilijem Galston, iz vašingtonskog Instituta Brukings „Los Anđeles tajmsu”, koji je u četvrtak objavio opsežni prikaz novog fenomena pod naslovom „Amerikanci možda gube poverenje u slobodno tržište”. Trenutno, političari i eksperti žele više, a ne manje – i to u razmerama kakvih odavno nije bilo – učešća vlasti u privredi, konstatovao je autor udarnog napisa u kalifornijskom dnevniku.

Problem je prolazan, sugerisao je Kevin Hejset, savetnik u timu republikanskog predsedničkog kandidata Džona Mekejna. Nevolje ne znače, napominje, da se javljaju mogućnosti da svet funkcioniše bitno drugačije nego sada.

Fani i Fredi

Praktično, nema ovde ozbiljnije snage koja bi bila za dirigovanu privredu i poznate oblike bivšeg istočnoevropskog socijalizma, pa ni istrajne vidove zapadnoevropske socijaldemokratije – slažu se američki eksperti. Ali, priznaju, da to ne znači da nisu u toku osetna tumbanja. „Klatno poverenja je svojevremeno otišlo od vlade ka tržištu, a sada ide u obrnutom smeru”, misli Danijel Jerdžin, koji je pre deset godina bio koautor knjige o širenju vere u slobodno tržište. Povodi za promenu smera klatna nađeni su u osetnom poskupljenju nafte, pa i hrane, za šta se sve češće optužuju „špekulanti”, kao i u lomovima na tržištima kredita i nekretnina koji izazivaju potrese širom planete.

Kao posebno indikativni izdvajaju se „slučajevi” kompanija, poznatih pod nadimcima Fani i Fredi, za promet hipoteka. Obe firme su dospele na prag bankrotstva, procenjuju znalci, ali će se održati zahvaljujući – pomoći državnih fondova.

Dok jedni uzimaju Fani i Fredija kao primere odustajanja od primene tržišnih zakona, drugi tvrde da su te dve firme dokaz da tržišni zakoni nisu ni dejstvovali prema njima. Uživale su povlastice „vladinih miljenika”, potiskujući zdravu konkurenciju – uočavaju hroničari. Davale su zajmove „šakom i kapom” ne vodeći računa o likvidnosti klijenata koji su se, istovremeno, oslanjali na logiku da će ako do traume dođe, kao što je i došlo, država „pokriti” gubitke, za šta takođe pokazuje spremnost – iako se radi o milijardama dolara koje će morati da iz svog džepa, na razne načine, isplate nedužni poreski obveznici.

Nedužni? Možda i nisu. Reizabrali su, pre bezmalo četiri godine, za predsednika Džordža Buša iako je neopravdanim povodima poveo rat protiv Iraka i tako doprineo destabilizaciji Bliskog istoka i naglom poskupljenju benzina, a time i naknadnom osećanju da se SAD kreću u pogrešnom pravcu.

Eksplozivna kombinacija

Pogrešno smo pričali i o globalizaciji – tvrdi specijalista „Vašington posta”, Robert Semjuelson. Države postaju ekonomski sve više međuzavisne dok politički primenjuju sve više nacionalne interesne kriterijume, što je eksplozivna kombinacija – smatra on.

Pomenuti prolaznik, bivši kupac, iz avenije Viskonsin oseća takvu tezu kao svoju, donekle. I on sluti da je na delu eksplozivna kombinacija, ali koja u njegovom slučaju glasi: više šetaj, manje kupuj i pozajmljuj, ali se za to osveti – na izborima. Sve ćemo promeniti, nada se, makar sve ostalo isto – ali ne kao što je sada, nego kao što je bilo.

Nada će mu se, reklo bi se, dobrim delom izjaloviti. Svet ide novim, raznovrsnim putevima i sve više utiče na lokalna životna usmerenja – iako formalno ne može da učestvuje na izborima za neposredne krojače nacionalnih sudbina…