Grčka najzaduženija zemlja u EU

Od našeg dopisnika

Atina – U eri pandemije i energetske krize Grčka je i dalje zadužena do guše. Javni dug dostigao je 374 milijarde evra ili 208 posto BDP-a, čime je Atina zadržala poziciju najzaduženijeg člana EU.

Za njom su na spisku Italija sa 156 posto duga u odnosu na BDP, zatim Portugalija i Francuska, Belgija i Kipar sa 112 procenata. Prema poslednjim podacima Evrostata, ukupan dug u Grčkoj, javni i privatni, posle pandemije porastao je na čak 343 procenta BDP-a, te je tako Atina na trećem, visokom mestu u svetu, posle Japana (433 odsto BDP-a) i Kanade (352 odsto).

Prema nacrtu budžeta za 2022. javni dug trebalo bi da se smanji na oko 197 posto BDP-a, ali pandemija i energetska kriza ozbiljno prete da poremete planove vlade Kirijakosa Micotakisa. Samo je u prvoj godini pandemija državu koštala više od tri milijarde evra, koliko je i dobijeno iz programa pomoći EU za nezaposlene. Za godinu dana pandemije grčka vlada je 40 milijardi evra odvojila za podršku biznisu i očuvanje radnih mesta, ali je ovogodišnja turistička sezona opravdala nade i ipak neočekivano donela 12 milijardi evra prihoda, čime je popravljena opšta privredna situacija.

Zemlja se pandemiji suprotstavila mnogo uspešnije od drugih evropskih zemalja. Istovremeno, ne zaustavlja se proces reformi i sređivanja javnih finansija, produžava se proces usvajanja novih zakona u sferi obrazovanja i radnog prava, sprovodi se digitalna i zelena reforma, mnogo energičnije se vodi spoljna politika.

Izdavanje obveznica s rokom dospeća od 30 godina, uz visoke kamate od dva odsto (najviše u Evropi), bilo je važan potez. Značaj odluke vlade u Atini da se zaduži novim izdavanjem državnih obveznica u vrednosti od 2,6 milijardi evra koje su naplative tek 2052, za šta je bila velika tražnja, jeste u tome što je tako postignut najduži rok otplate jednog grčkog duga od izbijanja dužničke krize, odlaganje dugova i kamata za posle 2060. Istovremeno, to je pokazalo da postoji interes investitora, promenjen stav prema Grčkoj i poverenje u vladu.

Međutim, energetska kriza preti da pokvari uspešne planove ne samo Grčkoj već i celom svetu. U iščekivanju rešenja kada je reč o ceni energenata, Micotakisova vlada je među prvima u Evropi već izdvojila 500 milona evra kako bi zaštitila potrošače i grčkim domaćinstvima ublažila teret visokih cena za naftu i gas. To će državnu blagajnu koštati tri puta više nego što je planirano u junu, kada se računalo s rezervom od 150 miliona. Procenjuje se da će pomoć za energetske račune koštati 326 miliona, a jednokratna uplata domaćinstvima za ogrev još 168 milona evra. Pravo na takvu vrstu pomoći će imati 1,5 miliona domaćinstava. Primera radi, kada je reč o struji sa devet evra planiranih u junu, subvencija će sada iznositi 18 evra po mesečnom računu potrošnje domaćinstva za prvih 300 kilovat-časova s mogućnošću da se „rampa” za popuste, to jest subvencije, podigne i do 600 kilovat-časova. Siromašna domaćinstva imaju pravo na subvenciju od 24 evra mesečno, što je u praksi suma za koju će se umanjivati računi, a ceo mehanizam trebalo bi da se aktivira čim veleprodajna cena električne energije pređe nivo koji tek treba da se utvrdi.

Kako bi se obuhvatilo što više domaćinstava kada je reč o gasu i nafti za grejanje, proširen je spisak onih koji imaju pravo na socijalnu zaštitu. U svakom slučaju potrošači će na jesen prvi put prirodni gas plaćati više nego naftu za grejanje, odnosno mazut, koji je od prošle godine poskupeo za 45 odsto.

Prema podacima „Helenik prodakšna”, skok cena na energetskom tržištu je već za 20 do 40 posto povećalo troškove proizvodnje u grčkoj industriji. Neposredni uzrok je činjenica da se kompletna trgovina elektroenergije u Grčkoj ostvaruje na osnovu dnevnih cena na tržištu, za razliku od ostalog dela Evrope, gde industrija svoje potrebe realizuje kroz bilateralne dogovore i s fiksnim cenama, čime se umanjuje rizik od njihovog rasta. U praksi, snabdevači elektroenergijom tako rast troškova prebacuju na grčku industriju, što je nepovoljno za male i srednje kompanije koje su u prvom talasu pandemije bile važan oslonac privrede. Nepovoljne cene energenata i način kupovine elektroenergije neminovno dovode do povećanja cene proizvodnje, konačne cene proizvoda za krajnje kupce, a mnoge male firme vodi do bankrota.

Cene osnovnih proizvoda su već porasle – povrće i voće za 20 posto, odeće i obuće isto toliko, ovčetina 7,8 posto, hleb 2,5 posto, maslinovo ulje 11,8 procenata i to, kako kažu ekonomisti, nije kraj. Primera radi, prema analizi „Panhelenik ril estejta”, Grčka zauzima prvo mesto u Evropi po sumi koja se odvaja za iznajmljivanje stanova. Grci više od 50 posto svojih mesečnih primanja odvajaju upravo za rentiranje stanova, što je i znatno više nego u ostalim zemljama EU, gde su i primanja mnogo veća. Uz sve to nezaposlenost je u zemlji i dalje visoka, oko 16 procenata, ali ipak znatno manje nego 2013, kada je bila najveća u EU i iznosila 27 procenata.