Da li će biti umanjena spratnost objekata na Vračaru

Vila u Internacionalnih brigada 47 – rušenje počelo pa obustavljeno Uzalud protesti i prijave Vračaraca zbog rušenja kuće u Nikolaja Krasnova, uzalud skupovi i negodovanje zbog bagera ispred predratne vile u Internacionalnih brigada, zalud gnev zbog građevinskih intervencija u vračarskim ulicama poput Krunske. Investitori sve češće dobijaju ovaj rat, a njihovo urbanističko oružje pod kojim nestaju predratne vile i nasleđuju ih moderne višespratnice, ubojito je jer im se municija trenutno, makar pravno, ne može osporiti – kupe staro zdanje koje ne uživa zaštitu, poruše i na tom placu onda zidaju modernu zgradu – rade ono što im važeća akta dozvoljavaju.

Da bi to uskoro trebalo da prestane u slučaju Vračara, na kojem je ovih dana krenulo rušenje vile u Internacionalnih brigada 47, a koje je u međuvremenu obustavljeno po nalogu građevinske inspekcije jer je utvrđeno da je započeto bez odobrenja nadležnih, juče je nagovestio zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je najavio da će u toku ove nedelje Urbanističkom zavodu i Sekretarijatu za urbanizam predložiti da se izmene planovi – da u zaštićenim prostorno kulturno-istorijskim celinama na Vračaru ubuduće bude dozvoljena gradnja prizemlja, jednog sprata i potkrovlja, a najviše prizemlja, dva sprata i potkrovlja umesto četiri sprata i potkrovlja, kako je sada omogućeno.
– O izgledu fasada odlučivaće Zavod za zaštitu spomenika kulture grada. Ali, nisam siguran da ćemo u tome uspeti jer postoji jak lobi privatnih investitora koji se ovome protive – ukazao je Vesić i dodao da je imao sastanke sa predstavnicima Opštine Vračar, zavoda i Urbanističkog zavoda.
– Za početak, niko više neće dobiti dozvolu za rušenje, a uvodimo celodnevne patrole Komunalne milicije kako bismo, posebno vikendom, patrolirali i kažnjavali one koji misle da vikendom mogu da ruše, kao što je to bio slučaj u Internacionalnih brigada. Ne mora da se gradi svuda na Vračaru, Starom gradu ili na Savskom vencu i ne mora svaka kuća da se pretvori u soliter – naglasio je Vesić.

Protesti Vračaraca zbog manevara investitora u kojima su na udaru stare vile nisu od juče. Prethodno su to bili primeri Topolske i Krunske, a ovog proleća nekoliko udruženja građana zatražilo je da se zaustavi rušenje po Neimaru dok se ne donese odluka o proglašenju celine „Kotež Neimar” za kulturno dobro. Razlog za ovu reakciju bili su radovi koji su se zahuktali upravo u Internacionalnih brigada 47. Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada proletos su se branili da vila na toj adresi nije u njihovoj nadležnosti dok celina koja ima vrednosti spomenika ne bude zvanično upisana u registar kulturnih dobara.

– O tome šta će biti sa kućom u Internacionalnih brigada 47 sada odlučuju institucije koje izdaju dozvole za gradnju – bio je stav zavoda proletos.

Samo nekoliko meseci kasnije, u avgustu, duhovi na Vračaru ponovo su se ustalasali i to zbog rušenja međuratne porodične kuće u Nikolaja Krasnova 4. Uprkos tome što je imala arhitektonsku vrednost i što je do 25. decembra 2020. bila pod prethodnom zaštitom kao deo prostorne kulturno- istorijske celine „Istočni Vračar” ona je sravnjena sa zemljom. Taj vakuum iskoristio je investitor i ne kršeći zakon, ali i ne mareći za potencijalnu vrednost objekta, dobio je rešenje o rušenju od opštine Vračar.

Najava novih pravila i nastavak rušenje starih zgrada

Gradski oci prošle godine su istakli da će biti uvedena nova pravila kada je reč o objektima koji su proglašeni spomenicima kulture, ali i kada je reč o kulturno-istorijskim celinama. Kako su tada kazali, ubuduće će Zavod za zaštitu spomenika kulture ubrzano raditi na elaboratima za proglašenje spomenika kulture. Kada je reč o objektima koji to nisu, a nalaze se u kulturno-istorijskim celinama, uveravali su nadležni, biće uvedeno pravilo da zavod daje saglasnost na izgled fasade. Najava je bila i da će postojati obaveza da fasade u prostornim kulturno-istorijskim celinama imaju i skulpture ili reljefe ili neko drugo umetničko delo.

Ipak, rušenja kuće Pere Velimirovića, nekadašnjeg ministra građevine, podignutoj početkom 20. veka po projektu arhitekte Jovana Ilkića u današnjoj Resavskoj ulici bilo je u suprotnosti sa tim najavama. Ovo staro zdanje u strogom centru grada otišlo je u prošlost kako bi mesto ustupilo modernoj naslednici.

Prostorno kulturno-istorijske celine

• Smiljanićeva ulica
• Krunski venac
• Svetosavski plato
• Krunska ulica (čeka se odluka o proglašenju)
• Kotež Neimar (čeka se odluka o proglašenju)
• Istočni Vračar (u izradi)