Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KULTURNI DODATAK, 13. 11. 2021.

​Groznica zlatnih zraka

U Srbiju su rendgenski aparati stigli nepune dve godine nakon otkrića iks zraka. Beogradski, „državni”, aparat je nabavljen inicijativom načelnika Vojnog saniteta, dr Mihajla Mike Markovića, dok je šabački rendgen kupio privatni lekar dr Avram Vinaver, otac poznatog književnika i prevodioca Stanislava Vinavera
Теслин и Пупинов допринос истраживању рендгенске технологије, детаљ са изложбе (Фотографије Музеј науке и технике)

IZLOŽBE

Davne 1863. godine jedan mladić isključen je iz Tehničke škole u Utrehtu jer je odbio da otkrije ime druga koji je nacrtao karikaturu profesora u učionici. Taj mladić zvao se Vilhelm Konrad Rendgen (1845–1923), naučnik koji je otkrio iks zrake i dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1901. godine. Naravno, posle ove epizode Rendgen je nastavio školovanje s izvesnim zastojima, a danas, u jeku pandemije, svest o značaju rendgenskog aparata još jednom je aktuelizovana.

Nastavljajući seriju kreativnih i edukativnih izložbi, Muzej nauke i tehnike u Beogradu (Skenderbegova 51), ponudio nam je izložbu „Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba – Od Tesle i Pupina do danas” s namerom da se istaknu doprinosi koje su u oblasti razumevanja prirode rendgenskog zračenja i unapređenja njegove upotrebe u medicini ostvarili čuveni naučnici i pronalazači Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, Srbi koji su živeli i radili u Americi. Autori izložbe su Jelena Jovanović Simić, Aleksandar Vl. Marković i Vladimir Petrović.

– Cilj nam je takođe bio i predstavljanje srpskih i jugoslovenskih dometa u oblasti proizvodnje rendgenskih aparata i opreme – u nekadašnjoj, socijalističkoj, Jugoslaviji, u RR zavodu, koji je kasnije poneo naziv Elektronska industrija Niš, 1952. proizvedena je prva rendgenska cev, a naredne godine i prvi domaći rendgenski aparat koji se na tržištu pojavio pod lepim komercijalnim nazivom – Morava. Pogon fabrike koji je proizvodio rendgenske aparate i opremu 1973. godine nazvan je EI „Jugorendgen” i pod tim nazivom postoji i danas, ali je proizvodnja obustavljena pre desetak godina. Pre nego što je, poput mnogih preduzeća u Srbiji koja nisu „preživela” ekonomsku krizu izazvanu raspadom Jugoslavije, sankcijama Saveta bezbednosti UN, NATO bombardovanjem i kasnije procese tranzicije, „Jugorendgen” prestao s radom, grupa mladih stručnjaka i entuzijasta okupljenih oko novog preduzeća pod imenom „Visaris” pokrenula je proizvodnju nove generacije radioloških uređaja – digitalnih rendgenskih aparata. Danas su već zarđali i katanci na kapijama nekadašnjih velikih industrijskih preduzeća, fabrički krugovi se ruše da bi ustupili mesto tržnim centrima, a stariji građani se sa setom sećaju giganata poput EI Niš. Baš zato smatramo da je važno govoriti o postignućima domaćih industrijskih preduzeća, kako onih iz prošlosti, tako i onih koji su u današnjem vremenu, punom teškoća i izazova raznih vrsta, uspeli da razviju proizvodnju i održe se na tržištu. Želeli smo, dakle, da istaknemo srpske uspehe u oblasti razvoja rendgenske tehnologije, a takođe i da predstavimo kratak istorijat njene primene (u medicini) u Srbiji, u hronološkom okviru od 1897. godine, kada su u Beograd i Šabac stigli prvi rendgenski aparati, do danas – objašnjava Jelena Jovanović Simić.

Virtuelni susreti

Izložbu otvara komični nemi film iz 1897. u režiji Džordža Alberta Smita na temu iks zraka poznat i pod naslovom Demon rendgenskih zraka.

Pored hronološkog prikaza otkrića iks zraka, Rendgenovih, Teslinih i Pupinovih eksperimenta, primeraka prvih rendgen aparata i opreme, na izložbi je moguć i virtuelni susret s Nikolom Teslom, čiji lik tumači Joakim Tasić. Kreirane su i video-igre Misterije iks zraka i Naučnikove odaje – put otkrića (Nordeus hab i Studio Krater), koje je moguće preuzeti i na sajtu izložbe.

– Nikola Tesla je 1894. tokom ispitivanja dejstava fluorescentne svetlosti pošteno napisao da je „propustio da vidi ono što bi neko drugi na njegovom mestu možda opazio”. U jednom od svojih deset radova o istraživanju iks zraka Tesla je napisao da je srećan što je i sam doprineo razvoju velikog dela koje je Rendgen stvorio. Rendgen se, s druge strane, nije ustručavao da u eksperimentima isproba i Teslin transformator, i već 9. marta 1896. godine je objavio da njegova upotreba ima tri prednosti: rendgenska cev se manje zagreva, vakuum se u njoj duže održava, a dobijeni iks zraci su jačeg intenziteta. Na taj način i Rendgen je Tesli odao priznanje. Naime, Tesla je od početka izučavanja iks zraka isticao da je za dobijanje jasnih rendgenskih slika, a takođe i za uspešno snimanje na većim razdaljinama, neophodno primeniti struju visokog napona i visoke frekvencije, a takvu struju je proizvodio njegov transformator – kaže Jelena Jovanović Simić.

Stari i novi rendgen aparati

Početkom 1896, neposredno po objavljivanju Rendgenovog otkrića, „rendgenska manija” zahvatila je svet, atmosfera koju je Pupin opisao kao sličnu zlatnoj groznici. Naučnici i inženjeri su ispitivali svojstva iks zraka, lekari su im upućivali pacijente radi snimanja, a neki su i sami ovladavali novom dijagnostičkom metodom, ali je za iks zrake bila veoma zainteresovana i šira javnost.

U Americi se pojavilo nešto nalik na putujuće cirkuse – snimanje pomoću iks zraka vršeno je u šatrama na čijem je pročelju bio Rendgenov lik, predstavljen poput nekog čarobnjaka. Štitnik od iks zraka, novi „izum”, reklamiran je kao sredstvo kojim bi dame mogle da spreče da im drski radoznalci snime noge ispod suknje.

Pupinovi izumi

Na pitanje kakav je Pupinov doprinos radiologiji, Jelena Jovanović Simić objašnjava da je Pupin izumeo način da pojača rendgensku sliku, a u toku ispitivanja svojstava iks zraka otkrio je sekundarno rendgensko zračenje.

Na ideju pojačanja rendgenske slike Pupin je došao početkom 1896, tokom pokušaja da za što kraće vreme snimi šaku jednog čoveka u kojoj je, usled ustrelne povrede u lovu, bilo oko 100 malih sačmi. Pupin je povređenu šaku prosvetljavao iks zracima, posmatrao je pomoću fluorescentnog ekrana, inače izuma njegovog prijatelja Tomasa Edisona, a takođe je pravio snimke na staklenoj fotografskoj ploči. Uočio je da su na fluorescentnom ekranu zrna sačme jasnije vidljiva nego na fotografskoj ploči, pa je rešio da pojača snimak tako što će između šake pacijenta i ploče postaviti fluorescentni ekran. Na taj način je skratio i vreme snimanja – za samo nekoliko sekundi dobio je snimak izvanrednog kvaliteta. Pupin je u svojoj čuvenoj autobiografiji naveo da je to bila „prva slika dobijena pomoću iks zraka na ovaj način, i prva operacija izvršena u Americi, u kojoj se prema fotografiji odlučivalo o toku operacije”.

U Srbiju su rendgenski aparati stigli nepune dve godine nakon otkrića iks zraka. – U literaturi se obično navodi da je prvi aparat stigao u Šabac 1897, dok se aparat, za koji smo na osnovu arhivske građe utvrdili da je sredinom 1897. instaliran u Beogradu, mnogo ređe spominje. Ne znamo, dakle, tačno, koji je od ta dva aparata prvi nabavljen – ističu autori.

Beogradski, „državni”, aparat je nabavljen inicijativom načelnika Vojnog saniteta, sanitetskog pukovnika dr Mihajla Mike Markovića. Šabački aparat je kupio privatni lekar dr Avram Vinaver, otac poznatog književnika i prevodioca Stanislava Vinavera. Doktor Vinaver je sam vršio preglede pomoću aparata, a dve godine kasnije, 1899, iks zrake je počeo da koristi i u svrhe lečenja pojedinih kožnih i malignih oboljenja.

Na izložbi u Muzeju nauke i tehnike predstavljeni su i najnoviji robotizovani digitalni rendgenski aparati domaće kompanije „Visaris”.

Posetiocima je omogućeno da izložbu obilaze u ambijentu zvukova originalne primenjene muzike komponovane specijalno za ovu priliku.

– Muzika je prisutna permanentno od otvaranja do zatvaranja kao deo postavke izložbe, adaptirana je za sadržaj virtuelne realnosti o mladom Tesli, veb-stranu izložbe i 360 stepeni foto-prezentaciju koja je dostupna svim posetiocima interneta preko sajta muzeja. Digitalni sadržaj je uklopljen u standardnu organizaciju izložbe da bi lakše pristupili emocionalnim i neurološkim potrebama savremenog posmatrača i dece koja odrastaju u digitalnom dobu i olakšali razumevanje i memorisanje kompleksnih informacija koje se prezentuju savremenoj publici – kaže autor muzike Aleksandar Vl. Marković.

Izložba o razvoju rendgenske tehnologije kod Srba traje do 30. novembra.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Slobodan Devic
Pupin je prvi pokusao da koristi x-zrake za lecenje raka dojke. Taj prvi pokusaj radioterapije spoljasnjim izvorima zracenja (za razliku od kontakt terapije) je doveo do izuzetnog crvenila na kozi zbog niske energije fotona. Medjutim, Pupin je prvi pokusao da koristi fotone "velikih" energija za lecenje raka, sto je postalo realnost 1951 kada je kanadski fizicar Harold Dzons napravio prvi kobalt uredjaj ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.