Epilepsija se uspešno leči i operacijom

Epilepsija je hronična bolest čiju osnovnu karakteristiku predstavljaju spontano ponavljani epileptični napadi. Oni nastaju usled poremećaja električne aktivnosti mozga, što se može videti na snimku električne aktivnosti mozga, to jest na elektroencefalografskom pregledu (EEG). Ova bolest se javlja kod 0,5 do jedan odsto ukupne populacije u zemlji.

Uzrok nastanka epilepsije često može biti nepoznat, ali epilepsija može nastati i kao posledica razvojnih anomalija mozga, postojanja skleroze hipokampusa, tumora mozga, infarkta mozga, krvarenja u mozgu, nakon povreda, genetskih poremećaja…

Dr Vladimir Baščarević (Foto: lična arhiva)

Kako ističe profesor dr Vladimir Baščarević iz Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, osnovni simptom bolesti je epileptični napad, koji se ponavlja u različitim vremenskim intervalima i koji može biti provociran različitim faktorima rizika.

– Epilepsija se može podeliti na fokalnu i generalizovanu. Ukoliko epilepsija počinje uvek u istoj regiji mozga, onda kažemo da bolesnik ima fokalnu epilepsiju, a ukoliko napadi nastaju iz različitih regija mozga, i uz to vrlo brzo zahvataju ceo mozak, onda govorimo o generalizovanoj epilepsiji. Pored napada kod obolelih od epilepsije česta je depresija, a ponekad se javljaju i kognitivne smetnje – kaže dr Baščarević.

Faktori rizika za nastanak epileptičnih napada kod osoba koje boluju od epilepsije su nedovoljno spavanja, unos alkohola ili narkotičkih supstanci, povišena temperatura, stres, jaka trepćuća svetlost, i to uglavnom kod obolelih sa generalizovanom epilepsijom.

Problem može da nastane u bilo kom životnom dobu, ali se najčešće pojavljuje u dečjem uzrastu i kod starijih osoba. Naš sagovornik ističe da bolesnici s tek postavljenom dijagnozom bolesti, pri optimalnoj primeni svih savremenih medikamenata, imaju šansu za izlečenje to jest za potpunu dugotrajnu kontrolu napada u 60-70 odsto slučajeva. Kod 30 do 40 odsto pacijenata napadi se ponavljaju uprkos primeni adekvatno izabranih lekova u pravilnim dozama.

– Ukoliko i pored primene antiepileptičnih lekova pacijenti i dalje imaju napade, onda govorimo o farmakorezistentoj epilepsiji. Operacija se savetuje kod onih s tom dijagnozom i ako imaju fokalnu epilepsiju, kada postoji jasno identifikovana lezija na snimku magnetske rezonance mozga. Još jedan vrlo bitan uslov da se operacija izvede jeste da se može uraditi bezbedno po pacijenta, to jest da se kod pacijenta ne razvije neurološko oštećenje nakon operacije. Svi ovi uslovi moraju biti ispunjeni da bi se operacija izvela – napominje dr Baščarević.

Da bi lekari bili sigurni da su svi uslovi ispunjeni za operaciju, kod pacijenta se pre zahvata sprovodi detaljna prehirurška evaluacija na Šestom odeljenju Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije pod vođstvom profesora dr Dragoslava Sokića. U samoj selekciji i pripremi pacijenata za operaciju učestvuje veliki uigran tim lekara neurologa-epileptologa, neurohirurga, neuropsihologa, neuroradiologa, neuropsihijatara, patologa i lekara nuklearne medicine.

– Operacija najčešće podrazumeva uklanjanje lezije u mozgu koja je odgovorna za nastanak epileptičnog napada. Najčešće je to skleroza hipokampusa u slepoočnom režnju mozga ili neki od indolentnih tumora mozga (tumora koji ne rastu), koji su jako epileptogeni. Nekada uzrok može biti i naizgled normalni deo kore mozga i tada se ovaj deo uklanja uz intraoperativno snimanje električne aktivnosti mozga postupkom koji se zove elektrokortikografija (ECoG).

– U ovakvim operacijama nam je nemerljiva pomoć neurologa-epileptologa, profesora Nikole Vojvodića i docenta Aleksandra Ristića, koji su tada s nama neurohirurzima u operacionoj sali i tumače nalaz elektrokortikografije. Kod pacijenata kod kojih nije moguća operacija epilepsije u mozgu postoji mogućnost i drugačijeg tipa operacije – implantacija stimulatora vagusnog nerva, koji se ugrađuje potkožno na prednjoj strani vrata i grudnog koša. I kod ovih pacijenata je neophodno detaljno ispitivanje pre odluke o intervenciji – naglašava dr Baščarević.

Pacijent nakon operacije provodi u bolnici od sedam do 10 dana, a zatim odlazi na detaljno testiranje od strane epileptologa, što obično traje nekoliko dana. Nakon toga se postepeno vraća svojim uobičajenim aktivnostima. Pacijent se prvi put javlja na kontrolu kod neurohirurga mesec dana nakon operacije, a potom se periodično redovno kontroliše kod epileptologa, uglavnom nekoliko godina.

– Uspešnost operacije epilepsije zavisi od uzroka same epilepsije. Na primer, kod temporalnih epilepsija uzrokovanih hipokampalnom sklerozom, izlečenje to jest prestanak epileptičnih napada nakon operacije postiže se kod 60 do 80 odsto pacijenata, a još značajniji postotak se beleži kod onih koji imaju visoko epileptogene tumore. Treba napomenuti i to da kod većine pacijenata koji posle operacije i dalje imaju napade ti su napadi uglavnom znatno ređi i lakši nego pre operacije, te se i može primetiti poboljšanje nakon operativnog lečenja. Samo se kod malog procenta bolesnika, oko pet odsto, nakon operacije ne postiže bilo kakvo poboljšanje – dodaje naš sagovornik.