Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dostojevski na sceni nacionalnog teatra

Фјодор Михајлович Достојевски (Фото Википедија), Део изложбе о Достојевском (Фото: МПУС)

„Dostojevski na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu do 1941”, naziv je izložbe koja je otvorena u Ruskom domu u Beogradu i traje do 6. decembra. Obeležavanje 200 godina od rođenja Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, jednog od najvećih svetskih pisaca, povod je da se kroz ovu postavku posvećenu izvođenjima njegovih dela na sceni našeg nacionalnog teatra u prvim decenijama 20. veka, publika podseti na neprocenjivi uticaj ruskih scenskih umetnika, a posebno ruske emigracije na razvoj teatarskog života u Srbiji pre i između dva svetska rata. Izložba je upriličena u saradnji sa Muzejem pozorišne umetnosti Srbije i Ruskim naučnim institutom.

‒ Prva postavka, dramatizacija romana „Zločin i kazna” 1907. godine, pokazuje spremnost mlade nacionalne teatarske scene (Narodno pozorište u Beogradu je osnovano 1868) da se upusti u ozbiljan i hrabar poduhvat postavljanja na scenu izuzetno zahtevnih dela ovog ruskog klasika ‒ navodi Jelica Stevanović koja je pored Mirjane Odavić autor izložbe i kataloga. Dizajn je potpisao nagrađivani Jovan Tarbuk.

Prvi susret beogradske pozorišne publike sa delom velikog F. M. Dostojevskog zbio se 8. decembra 1907, na premijeri „Zločina i kazne” u dramatizaciji J. A. Pljuščevskoga-Pljuščika-Deljera i režiji Milorada Gavrilovića. Usledila je postavka romana „Braća Karamazovi” u dramatizaciji Žaka Kopoa i Žana Kruea. Premijera je bila 30. oktobra 1913. u režiji Aleksandra Ivanoviča Andrejeva, nekadašnjeg člana Umetničkog pozorišta iz Moskve, koji je 1. oktobra 1911. imenovan za glavnog reditelja i direktora pozornice Narodnog pozorišta u Beogradu.

‒ Po završetku Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije, veliki broj umetnika napušta SSSR i luta Evropom, u borbi za egzistencijom. Značaj ruske emigracije na razvoj našeg nacionalnog teatra je veliki, naročito u domenu opere i baleta, ali je uprkos jezičkoj barijeri imao znatnog uticaja i na dramsko scensko stvaralaštvo. Od 1. novembra 1920. stalni reditelj je nekadašnji član MHT-a, Jurij Ljvovič Rakitin, a trupe sastavljene od izbeglih članova ovog znamenitog ansambla su između 1920. i 1931. u više navrata gostovale u Beogradu, donevši na našu scenu sasvim novi pristup glumi. U raznorodnom repertoaru nalazila su se i dela Dostojevskog: „Braća Karamazovi” (1920. i 1925), „Selo Stepančikovo” (1924, 1925. i 1930), „Zločin i kazna” (1929) ‒ objašnjava Jelica Stevanović.

U periodu između dva svetska rata Narodno pozorište u Beogradu realizuje još tri postavke po delima ovog pisca: „Ujkin san”, „Zločin i kazna” i „Idiot”.

Uoči Velikog rata, a naročito u međuratnom periodu, navodi autorka postavke, zahvaljujući ruskim umetnicima koji su se zadržali u Narodnom pozorištu: rediteljima Andrejevu i Rakitinu, te scenografima među kojima je bio i Žedrinski, kao i gostovanjima nekadašnjih članova MHT-a, beogradski glumci su usvojili nov, savremen pristup glumi koja je posebno dolazila do izražaja u inscenacijama Dostojevskog, na radost publike i odobravanje kritike.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
S ponosom se secam naseg dede Jovana Maksimovica (1864 - 1955) koji je preveo na srpski BRACU KARAMAZOVE.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.