Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Достојевски на сцени националног театра

Фјодор Михајлович Достојевски (Фото Википедија), Део изложбе о Достојевском (Фото: МПУС)

„Достојевски на сцени Народног позоришта у Београду до 1941”, назив је изложбе која је отворена у Руском дому у Београду и траје до 6. децембра. Oбележавање 200 година од рођења Фјодора Михајловича Достојевског, једног од највећих светских писаца, повод је да се кроз ову поставку посвећену извођењима његових дела на сцени нашег националног театра у првим деценијама 20. века, публика подсети на непроцењиви утицај руских сценских уметника, а посебно руске емиграције на развој театарског живота у Србији пре и између два светска рата. Изложба је уприличена у сарадњи са Музејем позоришне уметности Србије и Руским научним институтом.

‒ Прва поставка, драматизација романа „Злочин и казна” 1907. године, показује спремност младе националне театарске сцене (Народно позориште у Београду је основано 1868) да се упусти у озбиљан и храбар подухват постављања на сцену изузетно захтевних дела овог руског класика ‒ наводи Јелица Стевановић која је поред Мирјане Одавић аутор изложбе и каталога. Дизајн је потписао награђивани Јован Тарбук.

Први сусрет београдске позоришне публике са делом великог Ф. М. Достојевског збио се 8. децембра 1907, на премијери „Злочина и казне” у драматизацији Ј. А. Пљушчевскога-Пљушчика-Дељера и режији Милорада Гавриловића. Уследила је поставка романа „Браћа Карамазови” у драматизацији Жака Копоа и Жана Круеа. Премијера је била 30. октобра 1913. у режији Александра Ивановича Андрејева, некадашњег члана Уметничког позоришта из Москве, који је 1. октобра 1911. именован за главног редитеља и директора позорнице Народног позоришта у Београду.

‒ По завршетку Првог светског рата и Октобарске револуције, велики број уметника напушта СССР и лута Европом, у борби за егзистенцијом. Значај руске емиграције на развој нашег националног театра је велики, нарочито у домену опере и балета, али је упркос језичкој баријери имао знатног утицаја и на драмско сценско стваралаштво. Од 1. новембра 1920. стални редитељ је некадашњи члан МХТ-а, Јуриј Љвович Ракитин, а трупе састављене од избеглих чланова овог знаменитог ансамбла су између 1920. и 1931. у више наврата гостовале у Београду, доневши на нашу сцену сасвим нови приступ глуми. У разнородном репертоару налазила су се и дела Достојевског: „Браћа Карамазови” (1920. и 1925), „Село Степанчиково” (1924, 1925. и 1930), „Злочин и казна” (1929) ‒ објашњава Јелица Стевановић.

У периоду између два светска рата Народно позориште у Београду реализује још три поставке по делима овог писца: „Ујкин сан”, „Злочин и казна” и „Идиот”.

Уочи Великог рата, а нарочито у међуратном периоду, наводи ауторка поставке, захваљујући руским уметницима који су се задржали у Народном позоришту: редитељима Андрејеву и Ракитину, те сценографима међу којима је био и Жедрински, као и гостовањима некадашњих чланова МХТ-а, београдски глумци су усвојили нов, савремен приступ глуми која је посебно долазила до изражаја у инсценацијама Достојевског, на радост публике и одобравање критике.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
S ponosom se secam naseg dede Jovana Maksimovica (1864 - 1955) koji je preveo na srpski BRACU KARAMAZOVE.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.