Ključna pitanja o kojima ne sme biti zabune

Povodom postupka revizije Ustava Republike Srbije, koji je u toku, u javnosti su se od samog početka mogle čuti određene činjenično neutemeljene, netačne tvrdnje. Ponekad se one, nažalost, žestoko i uporno ponavljaju, a kada ih stvarnost i protok vremena nesumnjivo demantuju, tada se najčešće samo pušta da na njih padne veo zaborava. Kada je reč o materiji koja je predmet ustavnih amandmana, ova pojava može biti posebno opasna jer su konkretna pitanja o kojima je reč pretežno vrlo stručne prirode i s njima se građani po pravilu ne sreću u svakodnevnom životu. Zato je profesionalna i moralna obaveza nauke i struke da jasno iskažu svoj stav i pruže nedvosmislene odgovore na niz ključnih pitanja.

Dr Miroslav Đorđević

1) Šta se menja ovim ustavnim amandmanima? Ustavnim amandmanima o kojima će se građani izjašnjavati na republičkom referendumu menjaju se isključivo ustavne odredbe u vezi s pravosuđem. Uprkos određenim insinuacijama koje su se mogle čuti u javnosti, ova ustavna revizija nema apsolutno nikakve veze s preambulom Ustava, statusom Kosova i Metohije, ljudskim pravima i bilo čime što nije direktno u vezi s pravosuđem.

2) Da li nam je amandmane „nametnula Evropa”? Kratko rečeno – nije tačno ni da su amandmani „nametnuti iz Evrope”, niti da je srpski ustavotvorac prilikom njihove izrade i usvajanja bio bilo čime ograničen. Istina je pak da naš Ustav u svom prvom članu jasno proklamuje privrženost Republike Srbije evropskim vrednostima i da je naša zemlja i sama punopravni član Venecijanske komisije, koja je pritom najveći svetski autoritet za ustavnopravna pitanja. Radi sopstvenih, značajnih benefita Srbija je ostvarila izuzetnu saradnju s Venecijanskom komisijom.

3) Da li je mišljenje Venecijanske komisije o amandmanima zaista pozitivno? Neki od medija u Srbiji su konstatovali da je mišljenje „pozitivno ili negativno, u zavisnosti od toga ko ga čita”. Istina je da ukoliko mišljenje čita neko ko je upućen u rad i način, odnosno stil pisanja mišljenja Venecijanske komisije, sasvim mu je jasno da je ono više nego pozitivno. Osim toga što analizira implementaciju evropskih standarda i kvalitet konkretnih rešenja, Venecijanska komisija stalno pomera svoje standarde tako što kroz svoje nalaze redovno ukazuje i kako bi bilo „idealno” ili „možda još bolje u budućnosti”, što ne dira u osnovnu, vrlo pozitivnu ocenu amandmana.

4) Šta je cilj ustavne revizije? Zašto se sve to radi? Jedna od lažnih dilema koje se takođe u jednom delu javnosti postavljaju jeste „da li se Ustav menja radi nas ili radi pristupanja EU”. Ispravan odgovor na ovo pitanje jeste da se amandmani donose prevashodno radi građana Srbije i poboljšanja funkcionisanja pravosuđa koje će oni osetiti u svakodnevnom životu, ali i zbog uklanjanja prepreka na srpskom putu ka EU, što je strateški cilj naše zemlje i takođe – nešto što je u interesu samih građana. Cilj je tako dvostruk, a rezultat u oba slučaja – benefit građana Republike Srbije.

5) Da li će ponovo doći do reizbora sudija kao 2009. godine? Apsolutno ne. Amandmani, kao i ustavni zakon za njihovo sprovođenje predviđaju najvišu moguću zaštitu sudijske i tužilačke funkcije, koja u potpunosti onemogućava ponavljanje onoga što se dogodilo 2009. godine.

6) Da li se davanjem nadležnosti pravosudnim savetima za izbor sudija ova vlast otuđila od naroda? Ne. Sudska vlast je vlast, te kao takva proizlazi iz naroda, ali je ujedno i stručna po svojoj prirodi, te zahteva posebnu regulativu upravo radi zaštite građana od zloupotreba i politički motivisanih odluka. Predviđeni mehanizam izbora sudija od strane Visokog saveta sudstva, odnosno tužilaca putem Visokog saveta tužilaštva omogućava zdrav kompromis između zahteva zadržavanja legitimiteta suverenog naroda (putem istaknutih pravnika – članova saveta koje bira Narodna skupština), ali i zahteva stručnosti (putem sudijskih, to jest tužilačkih članova saveta).

7) Zašto je Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi „ukinut” cenzus izlaznosti? Treba se konačno osvrnuti i na ovo pitanje jer je ono u našoj javnosti podiglo neopravdano mnogo prašine. Ovaj zakon nije ukinuo cenzus izlaznosti, već je to učinio Ustav iz 2006. godine (član 203 stav 8), a novi zakon je samo usklađen s važećim ustavnim rešenjima.

Rešenja iz Akta o promeni Ustava predstavljaju značajan korak napred u osavremenjivanju i depolitizaciji našeg pravosudnog sistema, te autor ovih redova pod punom ličnom i profesionalnom odgovornošću poziva sve građane da 16. januara izađu na birališta i zaokruže „da” i time daju podršku stvaranju zdrave osnove za jačanje integriteta srpskog pravosuđa, na korist svih nas, građana Republike Srbije. Reč je o jednom prevashodno stručnom, a ne političkom pitanju, te bi zato trebalo da svi, bez obzira na eventualne i sasvim legitimne političke razlike, stanemo iza ove ustavne revizije i odgovorno pomognemo unapređenju naše države, naše Srbije, naše res publicae.

*Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo