Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Učeničko nasilje

(Unsplash)

Povod za moje javljanje je odličan tekst Katarine Đorđević o učeničkom nasilju, nedavno objavljen u „Politici”.

Treba postaviti pitanje odakle potiče, šta proizvodi potrebu za nasiljem, šta škola i društvo mogu i treba da učine da bi se ono što ređe ispoljavalo. Da li su prosvetni radnici naučili nešto u okviru projekta „Škola bez nasilja”? Treba li školski ljudi da se obaveste o tome šta i kako radi policija da bi se smanjio broj prekršitelja zakona? Međutim, ne treba zanemariti ni osobenosti deteta. Deca (ne učenici) treba da budu prva briga i škole i države.

Da li je školskim pedagozima i psiholozima, odeljenskim starešinama poznato da su žrtve nasilja u školi često odlični učenici, mirna deca, kao i đaci koji imaju dobar odnos s učiteljem? U takvim slučajevima nastavnici i školske vlasti treba da se pitaju: Šta mi zapravo radimo, čemu učimo decu? Kako razumeti pedagoški nalog s početka 20. veka da učenici treba da budu naši učitelji? Jer ako roditelji moraju da prate kakve slike i sadržaje deca gledaju i gutaju iz rijalitija, crnih hronika i s „Jutjuba”, znači li to da ni u školi ni u porodici – nema vaspitanja, ni moralnog ni hrišćanskog?

Ako već nema posebne kancelarije u Ministarstvu prosvete koja se bavi problemom učeničkog nasilja, zar ne bi trebalo odrediti jedno stručno lice koje će se samo ovim problemom baviti? Ako se školski ljudi nisu pomirili s tim da vaspitanje ne postoji i/ili da ono nije moguće, možda se očekuje da problem reši „društvo”. Na jednoj pedagoškoj tribini u Novom Sadu, sedamdesetih godina prošlog veka, sličan stav je izneo prof. Radivoj Kvaščev. Postavio sam pitanje: Ko je to „društvo”? „Pa zna se, Iso”, odgovorio je profesor. Međutim, danas se to ne zna.

Da li je moguće menjati društvo? Kako, ko će biti subjekti promene? Protivrečnosti, sukobi, nesporazumi svuda oko nas. Roditelji i nastavnici prebacuju krivicu jedni na druge. Ko je kriv? „Nisu deca kriva”, rekla mi je doktorka koja je potpisivala opravdanje gimnazijalcu za izostanke.

Kod kuće, supruga kaže: „Ti si kriv.”

Odgovorio sam: „Levča (deo zaprežnih kola) je.”

Tako, eto, danas se često na suštinske životne probleme, ne samo u svakodnevnom razgovoru, nego i u literaturi, odgovara anegdotom, vickasto, cinično... Nevolja je i u tome što se čitava stvar posmatra „na parče”. Traži se uzrok, objašnjenje za pojedinačne slučajeve, škole, gradove i iznose generalni sudovi.

Ne treba zaboraviti da je takođe činilac nasilja „imperativ da se svaka tuča snimi i podeli preko ’Fejsbuka’”. Kao da je nasilje izazvao pomenuti „imperativ”.

Postoje li još društvene mere i društvena akcija koji mogu unaprediti život dece i mladih? Zar ni smrtni ishodi nasilničkog ponašanja ne mogu da probude svest i savest odgovornih? Treba li neko u školi i Ministarstvu prosvete da odgovara za izgubljeni život učenika? Makar jednog jedinog. Nije samo Dostojevski smatrao da dečja suza ima neprocenjivu vrednost. Dok od kovida 19 umire pedesetak ljudi dnevno u Srbiji, dečje suze niko ne primećuje, a niska je cena i samog dečjeg života. Ni hiljadu zaražene dece, navodno, ne treba da nas zabrinjava.

Svi smo se našli u stanju „nove realnosti”, odnosno nove „ne/normalnosti”, svako sve razume na svoj način. Tek, kao da se čeka da neko ponovo kaže: „Budimo ljudi”.

Odavno se očekuje celovito razumevanje sveta i života, objedinjavanje humanističkih i hrišćanskih stremljenja, nastojanja prosvetnih radnika i duhovnika za ozdravljenje života.

Dr Isidor Graorac,
Novi Sad

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Један од аргумената за увођење верске наставе у школама односио се на очекивање да ће доћи до смањења насиља.
Zoran
Izgelda za gradjansko vapspitanje to nikom nije padalo ni na pamet. :)
Nastavnik
Министарство је много далеко од деце. Проблеми се морају ефикасније решавати на терену и одмах када се десе. Сада не можете ђаку за преступ у школи ни оцену из владања одмах смањити,већ се спроводи појачан васпитни рад,и друштвено користан рад,и бла-бла... док се све не разводни. Јасно кажњавање деце и родитеља којима би друштво исказало свој однос према насилницима не постоји. И зашто се после насиља које се догоди ван школе о детету прича као о ђаку те-и-те школе и тражи њена одговорност?
SrdjanM
Da se podsetimo: vaspitanje je odgovornost roditelja, a obrazovanje škole i preko nje države. Problem je u strukturi društva, u kvalitetu porodica, od kojih se velika većina poziva na hrišćanske vrednosti, pa opet... Ne, humanizam ili duhovnost nema veze sa ovim problemom, samo surov realizam života u do srži korumpiranom sistemu.
Zoran
Deca samo kopiraju okolinu.
Борис М. Бања Лука
Можемо ми да разглабамо док не осиједимо, али док насилници не буду ригорозно кажњени (а и родитељи им), све је испразно наклапање. Насилнике никада не могу никакве ријечи да зауставе, зато и јесу насилници. Такви само један језик разумију, на жалост.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.