Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dani slovenačkog filma

Svaku smotru do sada obeležio je neki filmski klasik, ali među slovenačke filmske klasike umešao se i jedan srpski – Živojin Pavlović
Детаљ са плаката фестивала

Sedma revija „Dani slovenačkog filma” u Beogradu, koja će biti otvorena večeras u Jugoslovenskoj kinoteci, održava se kao treća po redu prezentacija slovenačke kinematografije u ovoj godini. U aprilu je održana šesta revija, odložena prošle godine zbog pandemije, dok je na evropskom festivalu „Palić 28” predstavljena selekcija pod naslovom „Slovenija u fokusu”. Omaž slovenačkim autorima pojačan je dodelom nagrade za doprinos regionalnoj kinematografiji „Počasni Lifka”, jugoslovenskoj i slovenačkoj divi, Mileni Zupančič.

Svaku reviju do sada obeležio je neki filmski klasik. France Štiglic (u dva navrata), Jože Babič, Matjaž Klopčič, Jože Bevc. Povodi za podsećanje na znamenite stvaraoce bile su godišnjice, ali i aktualizovanje kultnih filmova digitalizovanjem kopija za ponovno prikazivanje. Tako je revija pratila trend oživljavanja i ponovnog prezentovanja najvrednijih dela slovenačke kinematografije, što predstavlja veoma važan poduhvat Slovenačkog filmskog centra.

Ali među slovenačke filmske klasike umešao se i jedan srpski, Živojin Pavlović. Bio je jedan od petorice „novofilmaša” reditelja, koji su 1965. godine svojim filmovima izvršili ideološki prevrat u ondašnjoj jugoslovenskoj kinematografiji (A. Petrović, D. Makavejev, Ž. Pavlović, P. Đorđević i V. Mimica). Grupa kritičara okupljena oko slovenačkog časopisa „Ekran”, naročito je pratila i veličala Pavlovićeve filmove. Pod njihovim uplivom slovenačka producentska kuća „VIB-a film”, angažuje Pavlovića da 1970. godine režira „Crveno klasje”, film o problematičnom posleratnom oduzimanju žita u Prekmurju, prema prozi Jožeta Potrča, sa tada mladim Radetom Šerbedžijom i već afirmisanom glumicom Majdom Potokar. To je ujedno i prvi „crnotalasnii” slovenački film. Branko Šemen, urednik „Ekrana”, napisao je scenario za drugi Pavlovićev slovenački film „Let mrtve ptice” (1973). Bilo je to vreme kad je zbog sudskog procesa protiv reditelja Lazara Stojanovića, počeo progon autora Novog filma, i kad je Pavloviću zabranjen pedagoški rad na Katedri filmske režije pri FDU.

Posle šestogodišnje pauze, pozivaju ga da prema romanu „Menuet za gitaru” Vitomila Zupana, režira film „Doviđenja u sledećem ratu” (1980). Bio je to susret dva gorostasa, literature i filma. Obojica pisci i znalci filmskog zanata. I jednog i drugog, ondašnji režim nije mazio. Zupan je odležao desetogodišnju robiju u Mariborskoj kaznionici, a Pavloviću su dva puta zabranjivali filmove. Okosnica radnje je Zupanov odlazak u partizane. Kao levičarski opredeljeni liberal priključio se Osvobodilnoj fronti i pregurao rat. Zanimljivo je da je za ulogu Vitomilovog alter ega izabran student književnosti Metod Pevec, danas ugledni pisac i reditelj više uspešnih filmova. Vitomil i Živojin ovlaploćeni su u glavnom glumcu njihovog filma.

Zanimljivo je da i na ovogodišnjoj reviji učestvuju autori podjednako poznati i po knjigama i filmovima. To su Goran Vojnović, zastupljen filmom „Nekada su to bili ljudi” i Vinko Moderndorfer sa filmskom dramom „Zastoj”. Prvi se bavi migracijom i borbom za opstanak u novoj sredini, a drugi bolnim rastankom roditelja sa, u saobraćajnoj nesreći, stradalim sinom.

Revija Dani slovenačkog filma održava se u Jugoslovenskoj kinoteci, a otvoriće je Milena Pavlović, glumica, kćerka srpskog velikana filma i plodnog književnog stvaraoca, Živojina Pavlovića. Sutra u podne počinje Okrugli sto „Živojin Pavlović u slovenačkoj kinematografiji” u Multimedijalnoj sali Jugoslovernske kinoteke.

Prvi slovenački igrani filmovi vraćaju se kući

Ambasada Republike Slovenije u Beogradu saopštila je juče da se 13 originalnih snimaka slovenačkih igranih filmova, koji su čuvani u prostorijama Jugoslovenske kinoteke, vraćaju u Sloveniju. Reč je o filmovima „Na svoji zemlji”, „Trst”, „Kekec”, „Jara gospoda”, „Svet na kajžarju”, „Dobri stari pianino”, „Dobro morje”, „Akcija”, „Veselica”, „Ti loviš”, „Naš avto”, „Tri četrtine sonca” i „Balada o trobenti in oblaku”.

„Filmovi su 1968. godine na osnovu dogovora o depozitu, a od strane producenta ’Triglav filma’, bili predati arhivu Jugoslovenske kinoteke u Beogradu na pažljivo čuvanje, pošto u Sloveniji u to vreme nije bilo odgovarajućeg prostora za skladištenje filmova na nitratnoj filmskoj traci. Sklapanjem sporazuma između Arhiva Slovenije i Jugoslovenske kinoteke, uspešno su okončani višegodišnji napori u okviru sukcesije bivše Jugoslavije za povratak izuzetno značajnog dela slovenačke kulturne baštine”, kaže se u saopštenju.

Povratak slovenačkih igranih filmova biće proslavljen na večerašnjem otvaranju „Dana slovenačkog filma“ u Jugoslovenskoj kinoteci, gde će direktor Arhiva Slovenije dr Bojan Cvelfar u prisustvu slovenačkog ambasadora Damjana Berganta, svečano primiti simboličnu rolu filmske trake iz ruku direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сладак шећер, ладна вода
Што им нисте повратили и Задах тела, јер и то је, продукцијски гледано, барем половично словеначки филм, и то одличан.
Milan01
Slovenci su od pocetka znali sta hoce, a Srbi to ne znaju ni dan danas. U svemu. I sad oni ne valjaju a mi valjamo.
Neko
A sta ce Srbija dobiti u zamenu? A toliko srpskih stvarije ostalo u Sloveniji...
Milan
U okviru sukcesije bivše Jugoslavije, 13 slovenačkih filmova se vraća kući, u Sloveniju, a Titovi automobili koji su iz Beograda poslati 1986. godine na privremenu izložbu u dom Tehničkog muzeja Slovenije, neće se vratiti u funduse Vojnog muzeja i Muzeja istorije Jugoslavije, jer to neda Slovenija!
Пуно име
@Milan - Камо лепе среће да су са аутомобилима "повели" и Тита, него га оставили за неке нове Југославије. Пу, пу, далеко било.
FORum LIvii
Sve sto su radili u zajednickoj drzavi , bila je prevara .Sve je bilo usmereno samo da dobiju svoju drzavu. Ko dobro poznaje stvari , zna da su oni imali asimetricni polozaj u zajednickoj drzavi. Svaki Direktor banje pa cak i zemljoradnicke zadruge tamo , mnogo pre vodecih politicara Srbije , znao je kada ce i koliko devalvirati dinar.Nasi politicari su o tome bili obavestavani na TV Dnevniku . Njihov film je ponikao na temi NOB i imao je zadatak da izjednaci borbu i zaslugu u oslobodjenju.
Luis
Pa jeste. Dinar se štampao u Ljubljani.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.