Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дани словеначког филма

Сваку смотру до сада обележио је неки филмски класик, али међу словеначке филмске класике умешао се и један српски – Живојин Павловић
Детаљ са плаката фестивала

Седма ревија „Дани словеначког филма” у Београду, која ће бити отворена вечерас у Југословенској кинотеци, одржава се као трећа по реду презентација словеначке кинематографије у овој години. У априлу је одржана шеста ревија, одложена прошле године због пандемије, док је на европском фестивалу „Палић 28” представљена селекција под насловом „Словенија у фокусу”. Омаж словеначким ауторима појачан је доделом награде за допринос регионалној кинематографији „Почасни Лифка”, југословенској и словеначкој диви, Милени Зупанчич.

Сваку ревију до сада обележио је неки филмски класик. Франце Штиглиц (у два наврата), Јоже Бабич, Матјаж Клопчич, Јоже Бевц. Поводи за подсећање на знамените ствараоце биле су годишњице, али и актуализовање култних филмова дигитализовањем копија за поновно приказивање. Тако је ревија пратила тренд оживљавања и поновног презентовања највреднијих дела словеначке кинематографије, што представља веома важан подухват Словеначког филмског центра.

Али међу словеначке филмске класике умешао се и један српски, Живојин Павловић. Био је један од петорице „новофилмаша” редитеља, који су 1965. године својим филмовима извршили идеолошки преврат у ондашњој југословенској кинематографији (А. Петровић, Д. Макавејев, Ж. Павловић, П. Ђорђевић и В. Мимица). Група критичара окупљена око словеначког часописа „Екран”, нарочито је пратила и величала Павловићеве филмове. Под њиховим упливом словеначка продуцентска кућа „ВИБ-а филм”, ангажује Павловића да 1970. године режира „Црвено класје”, филм о проблематичном послератном одузимању жита у Прекмурју, према прози Јожета Потрча, са тада младим Радетом Шербеџијом и већ афирмисаном глумицом Мајдом Потокар. То је уједно и први „црноталаснии” словеначки филм. Бранко Шемен, уредник „Екрана”, написао је сценарио за други Павловићев словеначки филм „Лет мртве птице” (1973). Било је то време кад је због судског процеса против редитеља Лазара Стојановића, почео прогон аутора Новог филма, и кад је Павловићу забрањен педагошки рад на Катедри филмске режије при ФДУ.

После шестогодишње паузе, позивају га да према роману „Менует за гитару” Витомила Зупана, режира филм „Довиђења у следећем рату” (1980). Био је то сусрет два горостаса, литературе и филма. Обојица писци и зналци филмског заната. И једног и другог, ондашњи режим није мазио. Зупан је одлежао десетогодишњу робију у Мариборској казнионици, а Павловићу су два пута забрањивали филмове. Окосница радње је Зупанов одлазак у партизане. Као левичарски опредељени либерал прикључио се Освободилној фронти и прегурао рат. Занимљиво је да је за улогу Витомиловог алтер ега изабран студент књижевности Метод Певец, данас угледни писац и редитељ више успешних филмова. Витомил и Живојин овлаплоћени су у главном глумцу њиховог филма.

Занимљиво је да и на овогодишњој ревији учествују аутори подједнако познати и по књигама и филмовима. То су Горан Војновић, заступљен филмом „Некада су то били људи” и Винко Модерндорфер са филмском драмом „Застој”. Први се бави миграцијом и борбом за опстанак у новој средини, а други болним растанком родитеља са, у саобраћајној несрећи, страдалим сином.

Ревија Дани словеначког филма одржава се у Југословенској кинотеци, а отвориће је Милена Павловић, глумица, кћерка српског великана филма и плодног књижевног ствараоца, Живојина Павловића. Сутра у подне почиње Округли сто „Живојин Павловић у словеначкој кинематографији” у Мултимедијалној сали Југословернске кинотеке.

Први словеначки играни филмови враћају се кући

Амбасада Републике Словеније у Београду саопштила је јуче да се 13 оригиналних снимака словеначких играних филмова, који су чувани у просторијама Југословенске кинотеке, враћају у Словенију. Реч је о филмовима „На своји земљи”, „Трст”, „Кекец”, „Јара господа”, „Свет на кајжарју”, „Добри стари пианино”, „Добро морје”, „Акција”, „Веселица”, „Ти ловиш”, „Наш авто”, „Три четртине сонца” и „Балада о тробенти ин облаку”.

„Филмови су 1968. године на основу договора о депозиту, а од стране продуцента ’Триглав филма’, били предати архиву Југословенске кинотеке у Београду на пажљиво чување, пошто у Словенији у то време није било одговарајућег простора за складиштење филмова на нитратној филмској траци. Склапањем споразума између Архива Словеније и Југословенске кинотеке, успешно су окончани вишегодишњи напори у оквиру сукцесије бивше Југославије за повратак изузетно значајног дела словеначке културне баштине”, каже се у саопштењу.

Повратак словеначких играних филмова биће прослављен на вечерашњем отварању „Дана словеначког филма“ у Југословенској кинотеци, где ће директор Архива Словеније др Бојан Цвелфар у присуству словеначког амбасадора Дамјана Берганта, свечано примити симболичну ролу филмске траке из руку директора Југословенске кинотеке Југослава Пантелића.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сладак шећер, ладна вода
Што им нисте повратили и Задах тела, јер и то је, продукцијски гледано, барем половично словеначки филм, и то одличан.
Milan01
Slovenci su od pocetka znali sta hoce, a Srbi to ne znaju ni dan danas. U svemu. I sad oni ne valjaju a mi valjamo.
Neko
A sta ce Srbija dobiti u zamenu? A toliko srpskih stvarije ostalo u Sloveniji...
Milan
U okviru sukcesije bivše Jugoslavije, 13 slovenačkih filmova se vraća kući, u Sloveniju, a Titovi automobili koji su iz Beograda poslati 1986. godine na privremenu izložbu u dom Tehničkog muzeja Slovenije, neće se vratiti u funduse Vojnog muzeja i Muzeja istorije Jugoslavije, jer to neda Slovenija!
Пуно име
@Milan - Камо лепе среће да су са аутомобилима "повели" и Тита, него га оставили за неке нове Југославије. Пу, пу, далеко било.
FORum LIvii
Sve sto su radili u zajednickoj drzavi , bila je prevara .Sve je bilo usmereno samo da dobiju svoju drzavu. Ko dobro poznaje stvari , zna da su oni imali asimetricni polozaj u zajednickoj drzavi. Svaki Direktor banje pa cak i zemljoradnicke zadruge tamo , mnogo pre vodecih politicara Srbije , znao je kada ce i koliko devalvirati dinar.Nasi politicari su o tome bili obavestavani na TV Dnevniku . Njihov film je ponikao na temi NOB i imao je zadatak da izjednaci borbu i zaslugu u oslobodjenju.
Luis
Pa jeste. Dinar se štampao u Ljubljani.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.