Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Građansko vaspitanje izabrala trećina učenika

To što su verska nastava i njena alternativa sada obavezni izborni programi, a ne predmeti, ništa nije promenilo u praksi, tvrde u krovnom udruženju nastavnika građanskog vaspitanja

To što su verska nastava i građansko vaspitanje sada obavezni izborni programi, a ne predmeti, nije ugrozilo položaj ovih neizostavnih činilaca obrazovanja od nivoa đačkog rasporeda do preduniverzitetskog sistema, po mišljenju nastavnika građanskog vaspitanja. Njima nije toliko bitno da se u nazivu nađe predmet umesto programa, a kao najvažnije ističu da zakonom, kao što i jeste, ostane propisana obaveza izbora i pohađanja verske nastave i građanskog vaspitanja.

– Reč je o promeni naziva. Status uopšte nije promenjen. Mi spadamo u obavezne izborne programe. Promena u nazivu stigla je s reformom, ali građansko vaspitanje i verska nastava su jedina dva obavezna izborna programa koji se neizostavno biraju u svakoj školi, bez obzira na ponudu ostalih programa koji mogu i ne moraju biti izabrani. Došlo je do izmene terminoloških odrednica ne i suštinski važnih zakonskih odredaba. U praksi se time ništa nije promenilo – razjašnjava za „Politiku” Melita Ranđelović, predsednica Nacionalne asocijacije nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca – NAGVIS.

Ona potvrđuje da se građansko vaspitanje, a to važi i za veronauku, mogu nazvati bilo kako, ali da to u praksi ne bi značilo baš ništa ako je zakonom propisana obaveza izbora i pohađanja nastave veronauke i građanskog vaspitanja. A po važećim prosvetnim propisima ne može da se dogodi da osnovac ili srednjoškolac u Srbiji ne pohađa nijedan od ta dva predmeta.

– U praksi imamo i čista odeljenja koja idu samo na versku nastavu. Poslednje istraživanje, čiji su rezultati nedavno objavljeni, pokazuje da nešto više od 30 odsto ukupnog broja učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji ide na građansko vaspitanje, a ostali, dakle većina, na versku nastavu. Najmanji broj učenika se opredeljuje za građansko od prvog do četvrtog razreda osnovne škole – svega 20 odsto populacije. Kasnije, u starijim razredima osnovne i u srednjoj školi, taj procenat se duplira, ali je opet manji od procenta učenika na verskoj nastavi – ukazuje Melita Ranđelović.

Jedan od predloga koje su poglavari svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica uputili državnom i prosvetnom vrhu je da se, po ugledu na Uredbu iz 2001. godine, nastava organizuje na nivou odeljenja, ne grupa, bez obzira na broj prijavljenih učenika, kao i da se časovi verske nastave i građanskog vaspitanja održavaju istovremeno. Šta bi to donelo, osim većeg fonda časova?

– Tamo gde su se dva-tri učenika odlučila za građansko, ili versku nastavu, moramo da spojimo đake u jednu grupu da bismo dobili normativ. Sada ne može, kao što je bilo do pre tri-četiri godine, da bude više grupa nego što ima odeljenja. Ovaj predlog ide u smeru da tamo gde ima manje učenika za versku nastavu u jednom odeljenju to ostane posebna grupa, da veroučitelj može da radi na jednom času i sa pet učenika, da se ne pripajaju vršnjacima iz još nekog odeljenja istog razreda, da veroučitelji dobiju više časova, a da učenika ne bude ukupno, na primer, 25 na jednom času iz svih odeljenja jednog razreda, kako je sada u skladu s propisanim normativima. Zbog normativa veroučitelji su izgubili poneko radno mesto, baš kao i nastavnici građanskog, ali znate li koliko je komplikovao da se naprave rasporedi uvažavajući sve razloge i izborne programe da se odeljenja dele na grupe, a da nemaju prazan hod. To nije atak na versku nastavu, nego je prosto kombinacija pravljenja rasporeda. Građansko je uvek imalo grupe, a ako bi se usvojio ovaj predlog verskih zajednica nastavnicima građanskog vaspitanja ne bi doneo ništa – ilustruje predsednica udruženja koje okuplja nastavnike građanskog vaspitanja.

(Foto EPA-EFE/J.Jumelet)

Računajući da povećanje fonda časova ipak nije glavni cilj, već da je prevashodno namera da se osiguraju dostupnost izbora i zaštita prava dece iz manjinskih verskih zajednica, nameće se pitanje da li je pravo dece da izaberu i pohađaju versku nastavu tradicionalnih crkava i verskih zajednica ugroženo važećim Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja za školsku 2021/22. godinu. Može da se dogodi da u jednoj generaciji neke škole bude svega dvoje ili petoro đaka, i to iz različitih odeljenja istog razreda, koji su se opredelili za nastavu jedne od manjinskih verskih zajednica. Uputstvo kojeg se škole pridržavaju, ipak, ne obavezuje da se u ovakvim situacijama đacima onemogući da pogađaju željeni izborni program, samo zato što ih nema dovoljno da se formira grupa s propisanim brojem učenika. Ostavljena je mogućnost da škole s više instance, iz školske uprave ili ministarstva, traže i dobiju saglasnost da oforme grupu s manje od 15 đaka.

– I to nije problem. To neke škole i rade. Taj manji broj učenika koji se opredeli za versku nastavu neke manjinske verske zajednice ima te časove, uglavnom u terminu kad i đaci većinske pravoslavne veroispovesti. Tu nije sporna ni motivacija veroučitelja koji u nekim sredinama već dolaze školu i zbog veoma malog broja đaka – potvrđuje Melita Ranđelović.

U situacijama kada su se sva deca opredelila za veronauku, u tom odeljenju nema časova građanskog vaspitanja, i obrnuto. Neretko u školskoj praksi nema dovoljno školaraca u generaciji za dve grupe od po 15 učenika, pa se uglavnom formira jedna grupa vršnjaka na nivou razreda koja zajedno pohađa jedan čas građanske ili verske nastave nedeljno, što je u skladu s pravilima. Međutim, zbog različitih rasporeda časova u različitim odeljenjima istog razreda čas obaveznih izbornih programa biva i pretčas, ili sedmi čas i događa se da zbog tog predavanja đaci pre ili posle svojih časova dolaze u drugu smenu.

Da li đacima treba oduzeti pravo da se predomisle

Da li i nastavnici građanskog vaspitanja smatraju da tek nakon predstavljanja dva obavezna izborna programa đaci treba da odaberu jedan na početku prvog i petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, ili je to već deo prakse?

– Oduvek je bila preporuka da se verska nastava i građansko vaspitanje predstave učenicima. To se u nekim školama, naročito osnovnim, veoma lepo radi. Uglavnom nastavnici koji predaju u drugom ciklusu, dakle od petog razreda, to organizuju sa četvrtacima, jer su vrlo motivisani da im đaci dođu. Ima sjajnih primera. Preporuka da se promoviše ova nastava nikada nije ukinuta, ali je istina da se promocije ne rade u svim školama – ukazuje Melita Ranđelović, predsednica NAGVIS-a.

Što se tiče izjašnjavanja na početku svakog obrazovnog ciklusa, ono već jeste kao što se predlaže da bude. Takođe, po zakonu, u toku jednog obrazovnog ciklusa iskazano opredeljenje đaci mogu da promene jedanput. Nije uvek bilo tako.

– Od uvođenja dva obavezna izborna predmeta 2001. godine bilo je pravilo da učenici biraju na početku i da nema menjanja. Pre desetak godina, zbog pritiska roditelja, uvedeno je da se izbor može promeniti svake godine, a u praksi se pokazao da baš i nisu mnogo menjali. Ako bi se prihvatio pomenuti predlog, jedino što bi se promenilo jeste to što bi đacima bila uskraćena mogućnost da se u toku jednog obrazovnog ciklusa predomisle – zaključuje Ranđelovićeva.

 

Komentari31
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan Vlaski
Po meni svi ucenici treba da imaju oboje. Na veronauci sam imao odlicnog veroucitelja koji je odlicno poznavao 4 ziva i 4 mrtva jezika, pricao nam je i o drugim religijama, o istoriji... Ali drugi djaci su jedino zeleli da srbuju, a ni da sire opste znanje i kulturu te je ucitelj napustio skolu, a novi je zaveo rezim molitva na casu, sveci i mucenici te sam se prebacio na gradjansko gde smo razgovarali o razresavanju sukoba, seksualnim tabuima i "odraslim" temama - isto vrlo poucno i neophodno!
Јемен
Има (барем) једна земља где нема верске наставе, нити вероучитеља који предају ђацима верску наставу. А нема ни верских школа. А та држава није секуларна, него теократска.
alisa
treba zvati stvari svojim imenom - to je religija, verovanje a ne (vero)nauka
Катихета научник
@alisa Религија јесте веровање, али је систематско стицање знања о томе, као и поучавање некога, ствар науке, научног метода, јер људи који се тиме баве, једноставно су стручни у тој области, и гле чуда, завршили су факултете и академски су грађани ове земље. Следећи пут мало више промишљања и обавештености пре слања коментара.
Mima
Deca vole veronauku. Roditelji često nemaju vremena ni znanja da bi im preneli osnove vere. U grupi se lepše uči, i verska nastava deci daje prostor da osete toplinu, pripadnost zajedničkoj veri, pa da se upravo tu i nauče verskoj toleranciji. U praksi vetonauka se u školi kod mog deteta pokazala kao odličan izbor.
Slavica
Ако се молимо богу да нам помогне и нашим свецима да нас чувају, значи да наша деца треба да имају веронауку.Овим предметом дете учи ко је шта је и шта неби требао да буде,шта не треба да ради,насиље, пороцима и о многим темама које су битне да дете расте са здравим убеђењима.Вера је важна у сваком друштву.
Petar S.
@Земунац "Нити знају шта, када и како треба да се спроводи вера, већ су све изокренули наопако". Pa UPRAVO ZATO treba uvesti obaveznu Veronauku da bi se znalo kako i sta. Zar ne? Drugo "sekularnost drzave" podrazumeva ne mesanje duhovnih u drzavne poslove, ali ne iskljucuje upoznavanje mladih sa tradicijom i onim vrednostima na kojima pociva drzava Srbija kao i Evropa (ma koliko EU to negirala politickom korektnoscu). Predke su nam nabijali na kolac zbog vere, koju sad treba da zaboravimo?!
Земунац
Мало сте побркали лончиће. О томе ко је, шта је, насиљу, пороцима и оздравим убеђењима је посао родитеља да га науче. То се некад звало основно кућно васпитање. Вера и веронаука је сасвим нешто друго, које не би требало да има места у секуларној држави у државним школама. Ионако је већина само православна на папиру. Нити знају шта, када и како треба да се спроводи вера, већ су све изокренули наопако. Посте, а не знају зашто, славе славу са музиком и пуцањем итд. да не набрајам све друго.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.