Sreda, 18.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Od belog orla do belih pčela

Srpski je jedan od malobrojnih jezika koji ima imena za pretke iznad četvrtog kolena, a potvrdu za nazive iz porodičnog stabla nalazimo u knjigama, poslovicama, narodnom predanju
(Фото Pixabay)

Novi Sad – Kada bismo rekli da beli orlovi ne mogu da polete, biolozi bi nas možda gledali u čudu. Ali ne i lingvisti. Ovaj izraz se, naime, u srpskom jeziku koristi za imenovanje najdaljeg pretka. Nasuprot tome, za najdalje potomstvo upotrebljava se izraz bele pčele, koji se, u zavisnosti od podneblja, odnosi na potomke u trećem, četvrtom ili petom kolenu – nakon deteta, unučeta, praunučeta i čukununučeta.

Ovi nazivi za „ogranke” porodičnog stabla bili su tema predavanja „Od belog orla do belih pčela” dr Marte Bjeletić, naučnog savetnika Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Na događaju održanom u novosadskom ogranku SANU ona je istakla da je srpski jedan od malobrojnih jezika koji ima imena za pretke iznad četvrtog kolena. Ti nazivi se često razlikuju od jednog do drugog podneblja. Što se tiče belog orla, on je zastupljeniji u usmenoj tradiciji jer se pominje samo u jednoj pisanoj potvrdi: natpisu na čardi u blizini manastira Kovilj, gde su navedeni nazivi svih predaka do desetog kolena. To su: otac, ded, praded, čukunded, navrnded, askurđel, kudel, kurebal, sukurbal i beli orao. Takođe, prema rečima dr Marte Bjeletić, Milorad Pavić u romanu „Predeo slikan čajem” navodi „belu orlicu” kao ženskog pretka, ali u jedanaestom kolenu, a pre nje su u porodičnom stablu mati, baba, prababa, čukunbaba, navrnbaba, askurđela, kurđupa, kurebala, sukurdača i surdepača. S druge strane, različiti izvori pominju još neka imena imena za pretke starije od sukurbala, a to su ažmikir (ili ožmikur) i kurajber.

Nasuprot tome, izraz bele pčele je znatno rasprostranjeniji. Njegovo poreklo se povezuje s pčelarstvom jer se tim imenom označava pčelarski „rod od parojka”. Konkretno, u „Srpskom rječniku za kovandžije” iz 1879. Jovan Živanović je zabeležio sledeće: „Kad matorka košnica da prvi roj, onda se taj prvi roj zove prvenac. A kad isti prvenac u istoj godini pusti roj, onda se taj roj zove parojak, pa kad i ovaj parojak opet u istoj godini pusti roj, onda se taj roj zove bijela pčela.”

Osobenost ove pojave, prema istom izvoru, jeste to što do nje dolazi samo kad je godina „izobilna pašom”. Zato je ovaj roj, iako ekonomski bezvredan za pčelare, smatran simbolom sreće i blagostanja, pa je njegov naziv, kako kaže dr Marta Bjeletić, prisutan i u frazeologiji. Tako izraz imati bele pčele znači biti bogat ili imati svega u izobilju. Potvrdu te simbolike nalazimo i u narodnim poslovicama (Obradovao se kao da su mu bijele pčele polećele), blagoslovima (Dabogda stekao bele pčele) ili zaklinjanjima (Tako ti belih pčela).

„Izraz ’bele pčele’ postoji samo u srpskom. Takav pčelarski termin nije poznat ostalim slovenskim jezicima. Inače se retko sreće u jednini, a koristi se u delovima Srbije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore. O starini tog izraza svedoči i patronim Belopčelanin, ćirilski natpis iz Hercegovine s početka 15. veka i naziv sela Bilopčele u Neretvi, koje se pominje u izvorima iz tog stoleća”, navela je dr Marta Bjeletić.

Ona je dodala da i Jovan Živanović pod ovim izrazom podrazumeva potomke u petom kolenu, beležeći da, kao što je „bijela pčela kulminacija rojenja”, ona je tako i kod ljudi „kulminacija srodstva po krvi”.

Takođe, budući da se bele pčele u košnicama ne razlikuju po boji od pčela iz drugih rojeva, upotreba prideva bele pri njihovom izvornom imenovanju povezana je sa simbolikom te boje, koja označava retke pojave ili izuzetnu vrednost, a povezuje se i sa stvaralačkom snagom, čistotom, svetlošću, ali i plodnošću.

„Istovremeno, pčelinji roj simbolizuje ljudsku porodicu. Za pčelu se takođe vezuje jedna od varijanata motiva plodnosti, a to je ’otvaranje’ proleća. Najzad, pčelama je svojstvena i bračna erotska simbolika”, istakla je dr Marta Bjeletić.

Sličan primer nalazimo i u simbolici belog orla.

„Orao je simbol nebeske, to jest solarne sile, vatre i besmrtnosti, a jedno od mitoloških svojstava orla je i njegova dugovečnost i sposobnost podmlađivanja. Stoga upotreba reči beo u nominovanju i belog orla i belih pčela, koji svojim karakterističnim pozicijama omeđavaju jedan krvno-srodnički niz, verovatno nije slučajna”, naglasila je dr Marta Bjeletić, koja je na kraju predavanja poželela svim posetiocima da – dožive svoje bele pčele.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

баба
Питање пре свих одговора: КО је смислио (измислио) те називе и када? Да ли је и Михајло Петровић Алас донекле кумовао томе?
Nebojša Joveljić
Prije 4 mjeseca se vaš kolumnista Djordje Telebak u jednom od svojih priloga (“Senatorka” na beogradskom aerodromu, 13/08) veoma posprdno osvrnuo na moju tvrdnju da se ženka orla zove orlica, tvrdeći da takva riječ uopšte ne postoji u srpskom jeziku. Drago mi je da je danas vidim u ovom članku: “prema rečima dr Marte Bjeletić, Milorad Pavić u romanu „Predeo slikan čajem” navodi „belu orlicu” kao ženskog pretka,...”. Hvala što ste mi uljepšali dan sa ovim dokazom ko je od nas dvojice u pravu.
Мики
Додао бих још да смо као деца у СФР Југославији користили изразе чукундеда и прапрапрапрапрадеда (до пет пута пра). Старији су користили изразе курајбер у увредљивом смислу. Међутим тек сам га нашао у родослову први пут на интернету.
Мики
У СФР Југославији уопште нисмо учили у школи родослов 16 колена као један од примера богатсва српског језика а не верујем да се и дан данас учи у школама. Да није интернета било пре 20 година вероватно никад не би ни сазнао.
Земунац
Има много примера богатства српског језика који се не помињу у школи. Подразумева се да се нешто научи и пре и ван школе. За родослов су задужени родитељи или бабе и деде, јер дете још пре школе мора научити ко му је шта у сродству. Иначе многи називи су се полако губили из свакодневног језика када је почело растакање породичних задруга у Србији, а то је било давно пре комуниста.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.