Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од белог орла до белих пчела

Српски је један од малобројних језика који има имена за претке изнад четвртог колена, а потврду за називе из породичног стабла налазимо у књигама, пословицама, народном предању
(Фото Pixabay)

Нови Сад – Када бисмо рекли да бели орлови не могу да полете, биолози би нас можда гледали у чуду. Али не и лингвисти. Овај израз се, наиме, у српском језику користи за именовање најдаљег претка. Насупрот томе, за најдаље потомство употребљава се израз беле пчеле, који се, у зависности од поднебља, односи на потомке у трећем, четвртом или петом колену – након детета, унучета, праунучета и чукунунучета.

Ови називи за „огранке” породичног стабла били су тема предавања „Од белог орла до белих пчела” др Марте Бјелетић, научног саветника Института за српски језик Српске академије наука и уметности. На догађају одржаном у новосадском огранку САНУ она је истакла да је српски један од малобројних језика који има имена за претке изнад четвртог колена. Ти називи се често разликују од једног до другог поднебља. Што се тиче белог орла, он је заступљенији у усменој традицији јер се помиње само у једној писаној потврди: натпису на чарди у близини манастира Ковиљ, где су наведени називи свих предака до десетог колена. То су: отац, дед, прадед, чукундед, наврндед, аскурђел, кудел, куребал, сукурбал и бели орао. Такође, према речима др Марте Бјелетић, Милорад Павић у роману „Предео сликан чајем” наводи „белу орлицу” као женског претка, али у једанаестом колену, а пре ње су у породичном стаблу мати, баба, прабаба, чукунбаба, наврнбаба, аскурђела, курђупа, куребала, сукурдача и сурдепача. С друге стране, различити извори помињу још нека имена имена за претке старије од сукурбала, а то су ажмикир (или ожмикур) и курајбер.

Насупрот томе, израз беле пчеле је знатно распрострањенији. Његово порекло се повезује с пчеларством јер се тим именом означава пчеларски „род од паројка”. Конкретно, у „Српском рјечнику за кованџије” из 1879. Јован Живановић је забележио следеће: „Кад маторка кошница да први рој, онда се тај први рој зове првенац. А кад исти првенац у истој години пусти рој, онда се тај рој зове паројак, па кад и овај паројак опет у истој години пусти рој, онда се тај рој зове бијела пчела.”

Особеност ове појаве, према истом извору, јесте то што до ње долази само кад је година „изобилна пашом”. Зато је овај рој, иако економски безвредан за пчеларе, сматран симболом среће и благостања, па је његов назив, како каже др Марта Бјелетић, присутан и у фразеологији. Тако израз имати беле пчеле значи бити богат или имати свега у изобиљу. Потврду те симболике налазимо и у народним пословицама (Обрадовао се као да су му бијеле пчеле полећеле), благословима (Дабогда стекао беле пчеле) или заклињањима (Тако ти белих пчела).

„Израз ’беле пчеле’ постоји само у српском. Такав пчеларски термин није познат осталим словенским језицима. Иначе се ретко среће у једнини, а користи се у деловима Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе. О старини тог израза сведочи и патроним Белопчеланин, ћирилски натпис из Херцеговине с почетка 15. века и назив села Билопчеле у Неретви, које се помиње у изворима из тог столећа”, навела је др Марта Бјелетић.

Она је додала да и Јован Живановић под овим изразом подразумева потомке у петом колену, бележећи да, као што је „бијела пчела кулминација ројења”, она је тако и код људи „кулминација сродства по крви”.

Такође, будући да се беле пчеле у кошницама не разликују по боји од пчела из других ројева, употреба придева беле при њиховом изворном именовању повезана је са симболиком те боје, која означава ретке појаве или изузетну вредност, а повезује се и са стваралачком снагом, чистотом, светлошћу, али и плодношћу.

„Истовремено, пчелињи рој симболизује људску породицу. За пчелу се такође везује једна од варијаната мотива плодности, а то је ’отварање’ пролећа. Најзад, пчелама је својствена и брачна еротска симболика”, истакла је др Марта Бјелетић.

Сличан пример налазимо и у симболици белог орла.

„Орао је симбол небеске, то јест соларне силе, ватре и бесмртности, а једно од митолошких својстава орла је и његова дуговечност и способност подмлађивања. Стога употреба речи бео у номиновању и белог орла и белих пчела, који својим карактеристичним позицијама омеђавају један крвно-сроднички низ, вероватно није случајна”, нагласила је др Марта Бјелетић, која је на крају предавања пожелела свим посетиоцима да – доживе своје беле пчеле.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

баба
Питање пре свих одговора: КО је смислио (измислио) те називе и када? Да ли је и Михајло Петровић Алас донекле кумовао томе?
Nebojša Joveljić
Prije 4 mjeseca se vaš kolumnista Djordje Telebak u jednom od svojih priloga (“Senatorka” na beogradskom aerodromu, 13/08) veoma posprdno osvrnuo na moju tvrdnju da se ženka orla zove orlica, tvrdeći da takva riječ uopšte ne postoji u srpskom jeziku. Drago mi je da je danas vidim u ovom članku: “prema rečima dr Marte Bjeletić, Milorad Pavić u romanu „Predeo slikan čajem” navodi „belu orlicu” kao ženskog pretka,...”. Hvala što ste mi uljepšali dan sa ovim dokazom ko je od nas dvojice u pravu.
Мики
Додао бих још да смо као деца у СФР Југославији користили изразе чукундеда и прапрапрапрапрадеда (до пет пута пра). Старији су користили изразе курајбер у увредљивом смислу. Међутим тек сам га нашао у родослову први пут на интернету.
Мики
У СФР Југославији уопште нисмо учили у школи родослов 16 колена као један од примера богатсва српског језика а не верујем да се и дан данас учи у школама. Да није интернета било пре 20 година вероватно никад не би ни сазнао.
Земунац
Има много примера богатства српског језика који се не помињу у школи. Подразумева се да се нешто научи и пре и ван школе. За родослов су задужени родитељи или бабе и деде, јер дете још пре школе мора научити ко му је шта у сродству. Иначе многи називи су се полако губили из свакодневног језика када је почело растакање породичних задруга у Србији, а то је било давно пре комуниста.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.