Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Modernizam u Galeriji SANU

Ukupno 86 dela iz zbirke koju čuva novosadska Galerija Matice sprske, ilustruju srpsku likovnu umetnost od poslednjih decenija 19. do sredine 20. veka
Надежда Петровић, „Помпеји”, 1907.

Od večeras u 19 sati Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti ugostiće na izložbi 86 reprezenativnih i s razlogom odabranih dela iz zbirke koju čuva novosadska Galerija Matice sprske. Reč je o postavci pod nazivom „Kolekcija kao ogledalo. Modernizam u delima iz Galerije Matice srpske”, koja će u ovom izložbenom prostoru moći da se pogleda sve do 20. februara i na kojoj ćemo biti usmereni na dela nekih od naših najvećih likovnih stvaralaca.

Ukupno 75 slika, sedam skulptura i četiri grafike sveobuhvatno ilustruju srpsku likovnu umetnost, njene uzore, opredeljenja i domete od poslednjih decenija 19. veka do sredine 20. veka, ukazujući na razvojni put od ideja realizma, impresionizma i simbolizma do aktuelnih ekspresionističkih i intimističkih izraza iskazanih kroz religiozne i istorijske kompozicije, ali i teme portreta, pejzaža, akta i enterijera. Uz još jednu kopču, o kojoj govori dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, koja je autorski i relizovala izložbu u saradnji sa stručnim saradnicama Jelenom Ognjanović i Aleksandrom Čelovski, kao i timom konzervatora GMS – Danilom Vuksanovićem, Darkom Despotovićem, Lukom Kulićem i Marijetom Sidovski i timom Galerije SANU.

Ivan Tabaković, „Autoportret sa paletom”, 1919.

– Sa željom da predstavimo najbolje iz svoje kolekcije kroz odabir najreprezentativnijih radova nacionalne umetnosti i najznačajnije stvaraoce sačinili smo pregled tematskih i stilskih dometa jednog vremena prelomljen kroz specifičnu istoriju same ustanove i njene uloge u društvenim i umetničkim prilikama. Odabir radova odslikava ne samo srpsku umetničku scenu već i ulogu Matice srpske i njene galerije u srpskoj kulturi i razvoju likovne umetnosti, prati formiranje kolekcije muzeja, angažovanje umetnika u radu Matice srpske, formiranje stalnih postavki i uticaj koji je sve to imalo na savremenu umetničku scenu – objašnjava Tijana Palkovljević Bugarski i dodaje detaljnije o samoj izložbenoj koncepciji i tome šta posetioci mogu da očekuju kada se upute da vide postavku:

– Neopterećena ustaljenim hronološkim okvirima, izložba ukazuje ne samo na modernizme prve polovine 20. veka već i na njihove preteče i uzore utemeljene u stvaralaštvu slikara aktivnih tokom poslednjih decenija 19. veka. Ona traga za počecima modernističkih ideja u delima afirmisanih slikara kao što su Đorđe Krstić, Uroš Predić i Paja Jovanović, školovanih na idejama realizma ali spremnih da se upuste u nove tematske i likovne pristupe. Zatim slede umetnici aktivni na prelazu vekova, školovani na Umetničkoj školi u Beogradu i u različitim evropskim umetničkim centrima. Oni su, uprkos teškim istorijskim prilikama, spremno prihvatili izazove savremene umetničke prakse i stvorili autentična dela. Toj generaciji pripadaju Nadežda Petrović, Stevan Aleksić, Danica Jovanović i Milan Milovanović. Konačno, tu su i oni koji se mogu smatrati glavnim akterima međuratne modèrne: Petar Dobrović, Sava Šumanović, Milan Konjović, Milenko Šerban i Bogdan Šuput. Izložena su i dela možda javnosti manje poznatih slikara koji su svojom delatnošću ostavili trag u istoriji srpske umetnosti, ali i kolekciji Galerije Matice srpske.

A kako bi bilo još jasnije kakav kvalitet izložba sobom nosi, prenosimo i ustiske onih koji su se sa njom bliže upoznali.

– Retke su prilike da nam se jedna dobro poznata i važna kolekcija predstavi u potpuno drugačijem svetlu, viđena iz jednog drugog ugla, sagledana kroz višestruka ogledala. Upravo takav primer imamo u ovoj izuzetnoj publikaciji i izložbi Galerije Matice srpske iz Novog Sada – smatra dr Jelena Todorović, redovni profesor FLU Beograd, dok njena koleginica, prof. dr Simona Čupić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da predstavljeni radovi ne upućuju samo na reprezentativni presek srpske moderne umetnosti već i na ulogu Matice srpske i njene galerije u srpskoj kulturi i razvoju likovne umetnosti.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.