Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Модернизам у Галерији САНУ

Укупно 86 дела из збирке коју чува новосадска Галерија Матице спрске, илуструју српску ликовну уметност од последњих деценија 19. до средине 20. века
Надежда Петровић, „Помпеји”, 1907.

Од вечерас у 19 сати Галерија Српске академије наука и уметности угостиће на изложби 86 репрезенативних и с разлогом одабраних дела из збирке коју чува новосадска Галерија Матице спрске. Реч је о поставци под називом „Колекција као огледало. Модернизам у делима из Галерије Матице српске”, која ће у овом изложбеном простору моћи да се погледа све до 20. фебруара и на којој ћемо бити усмерени на дела неких од наших највећих ликовних стваралаца.

Укупно 75 слика, седам скулптура и четири графике свеобухватно илуструју српску ликовну уметност, њене узоре, опредељења и домете од последњих деценија 19. века до средине 20. века, указујући на развојни пут од идеја реализма, импресионизма и симболизма до актуелних експресионистичких и интимистичких израза исказаних кроз религиозне и историјске композиције, али и теме портрета, пејзажа, акта и ентеријера. Уз још једну копчу, о којој говори др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, која је ауторски и релизовала изложбу у сарадњи са стручним сарадницама Јеленом Огњановић и Александром Человски, као и тимом конзерватора ГМС – Данилом Вуксановићем, Дарком Деспотовићем, Луком Кулићем и Маријетом Сидовски и тимом Галерије САНУ.

Иван Табаковић, „Аутопортрет са палетом”, 1919.

– Са жељом да представимо најбоље из своје колекције кроз одабир најрепрезентативнијих радова националне уметности и најзначајније ствараоце сачинили смо преглед тематских и стилских домета једног времена преломљен кроз специфичну историју саме установе и њене улоге у друштвеним и уметничким приликама. Одабир радова одсликава не само српску уметничку сцену већ и улогу Матице српске и њене галерије у српској култури и развоју ликовне уметности, прати формирање колекције музеја, ангажовање уметника у раду Матице српске, формирање сталних поставки и утицај који је све то имало на савремену уметничку сцену – објашњава Тијана Палковљевић Бугарски и додаје детаљније о самој изложбеној концепцији и томе шта посетиоци могу да очекују када се упуте да виде поставку:

– Неоптерећена устаљеним хронолошким оквирима, изложба указује не само на модернизме прве половине 20. века већ и на њихове претече и узоре утемељене у стваралаштву сликара активних током последњих деценија 19. века. Она трага за почецима модернистичких идеја у делима афирмисаних сликара као што су Ђорђе Крстић, Урош Предић и Паја Јовановић, школованих на идејама реализма али спремних да се упусте у нове тематске и ликовне приступе. Затим следе уметници активни на прелазу векова, школовани на Уметничкој школи у Београду и у различитим европским уметничким центрима. Они су, упркос тешким историјским приликама, спремно прихватили изазове савремене уметничке праксе и створили аутентична дела. Тој генерацији припадају Надежда Петровић, Стеван Алексић, Даница Јовановић и Милан Миловановић. Коначно, ту су и они који се могу сматрати главним актерима међуратне модèрне: Петар Добровић, Сава Шумановић, Милан Коњовић, Миленко Шербан и Богдан Шупут. Изложена су и дела можда јавности мање познатих сликара који су својом делатношћу оставили траг у историји српске уметности, али и колекцији Галерије Матице српске.

А како би било још јасније какав квалитет изложба собом носи, преносимо и устиске оних који су се са њом ближе упознали.

– Ретке су прилике да нам се једна добро позната и важна колекција представи у потпуно другачијем светлу, виђена из једног другог угла, сагледана кроз вишеструка огледала. Управо такав пример имамо у овој изузетној публикацији и изложби Галерије Матице српске из Новог Сада – сматра др Јелена Тодоровић, редовни професор ФЛУ Београд, док њена колегиница, проф. др Симона Чупић, редовни професор Филозофског факултета у Београду, каже да представљени радови не упућују само на репрезентативни пресек српске модерне уметности већ и на улогу Матице српске и њене галерије у српској култури и развоју ликовне уметности.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.