Модернизам у Галерији САНУ

Од вечерас у 19 сати Галерија Српске академије наука и уметности угостиће на изложби 86 репрезенативних и с разлогом одабраних дела из збирке коју чува новосадска Галерија Матице спрске. Реч је о поставци под називом „Колекција као огледало. Модернизам у делима из Галерије Матице српске”, која ће у овом изложбеном простору моћи да се погледа све до 20. фебруара и на којој ћемо бити усмерени на дела неких од наших највећих ликовних стваралаца.

Укупно 75 слика, седам скулптура и четири графике свеобухватно илуструју српску ликовну уметност, њене узоре, опредељења и домете од последњих деценија 19. века до средине 20. века, указујући на развојни пут од идеја реализма, импресионизма и симболизма до актуелних експресионистичких и интимистичких израза исказаних кроз религиозне и историјске композиције, али и теме портрета, пејзажа, акта и ентеријера. Уз још једну копчу, о којој говори др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, која је ауторски и релизовала изложбу у сарадњи са стручним сарадницама Јеленом Огњановић и Александром Человски, као и тимом конзерватора ГМС – Данилом Вуксановићем, Дарком Деспотовићем, Луком Кулићем и Маријетом Сидовски и тимом Галерије САНУ.

– Са жељом да представимо најбоље из своје колекције кроз одабир најрепрезентативнијих радова националне уметности и најзначајније ствараоце сачинили смо преглед тематских и стилских домета једног времена преломљен кроз специфичну историју саме установе и њене улоге у друштвеним и уметничким приликама. Одабир радова одсликава не само српску уметничку сцену већ и улогу Матице српске и њене галерије у српској култури и развоју ликовне уметности, прати формирање колекције музеја, ангажовање уметника у раду Матице српске, формирање сталних поставки и утицај који је све то имало на савремену уметничку сцену – објашњава Тијана Палковљевић Бугарски и додаје детаљније о самој изложбеној концепцији и томе шта посетиоци могу да очекују када се упуте да виде поставку:

– Неоптерећена устаљеним хронолошким оквирима, изложба указује не само на модернизме прве половине 20. века већ и на њихове претече и узоре утемељене у стваралаштву сликара активних током последњих деценија 19. века. Она трага за почецима модернистичких идеја у делима афирмисаних сликара као што су Ђорђе Крстић, Урош Предић и Паја Јовановић, школованих на идејама реализма али спремних да се упусте у нове тематске и ликовне приступе. Затим следе уметници активни на прелазу векова, школовани на Уметничкој школи у Београду и у различитим европским уметничким центрима. Они су, упркос тешким историјским приликама, спремно прихватили изазове савремене уметничке праксе и створили аутентична дела. Тој генерацији припадају Надежда Петровић, Стеван Алексић, Даница Јовановић и Милан Миловановић. Коначно, ту су и они који се могу сматрати главним актерима међуратне модèрне: Петар Добровић, Сава Шумановић, Милан Коњовић, Миленко Шербан и Богдан Шупут. Изложена су и дела можда јавности мање познатих сликара који су својом делатношћу оставили траг у историји српске уметности, али и колекцији Галерије Матице српске.

А како би било још јасније какав квалитет изложба собом носи, преносимо и устиске оних који су се са њом ближе упознали.

– Ретке су прилике да нам се једна добро позната и важна колекција представи у потпуно другачијем светлу, виђена из једног другог угла, сагледана кроз вишеструка огледала. Управо такав пример имамо у овој изузетној публикацији и изложби Галерије Матице српске из Новог Сада – сматра др Јелена Тодоровић, редовни професор ФЛУ Београд, док њена колегиница, проф. др Симона Чупић, редовни професор Филозофског факултета у Београду, каже да представљени радови не упућују само на репрезентативни пресек српске модерне уметности већ и на улогу Матице српске и њене галерије у српској култури и развоју ликовне уметности.