Dijeta u vreme praznika

Nova godina. Najveći deo kućnog budžeta svake porodice svakodnevno odlazi na hranu, pa verovatno zato  volimo da se počastimo i za praznike. Ovo važi i za osobe na dijetama. Ukoliko ipak malo „zgreše” posledice neće biti značajne po nastavak dijete i ostvarivanje zacrtanog cilja, međutim, ako „zaređaju”, nastavak dijete i ostvarenje cilja mogu biti dovedeni u pitanje.

Gde ćete boljeg vremena za preispitivanje sebe od kraja godine kada svako od nas donosi nove planove. Osoba koja je motivisana može mnogo da postigne, čak i kada joj se ispreče neki remetilački faktori, poput praznične gozbe. To je život: ono što nam se dešava dok pravimo planove za budućnost. Motivišite se i prilagodite situaciji.

Kada jedemo, koliko jedemo, šta jedemo, kako jedemo, gde jedemo… svi navedeni faktori imaju svoje uzroke i moguće posledice. Uzroci su često vidljivi, na primer mesto i vreme, stres, društvo, popularnost, materijalna situacija, opterećenost poslom ili učenjem i bezbroj drugih. Naravno i praznici su jedan od njih. Posledice nisu toliko brojne, a mogu biti jasno vidljive: gojaznost ili sa druge strane neuhranjenost, bolest ili stanje.

(Foto Piksabej)

Pravi put koji vodi dalje od rđavih posledica je u pravovremenosti, umerenosti i nutritivno vrednoj hrani, koju jedete sa uživanjem. Gde jedemo nije toliko bitno ukoliko se pridržavamo prethodnih faktora, ali ako želite da sve držite pod kontrolom, najbolje je jesti u svome domu ono što sami pripremite.

Pravovremenost je osnova zdrave ishrane, dakle, odredite kada ćete u toku dana jesti vaše jelo i toga se pridržavajte. Manje oscilacija u vremenu obedovanja znači i manji rizik od gore navedenih posledica.

Umerenost u ishrani je vrlina, baš kao i u životu. Prava količina unete hrane je od velikog značaja. Praznici su vreme obilja hrane, a to implicira prejedanje, dakle preterivanje. Ne navikavajte se na preterivanje i na dobrom ste putu.

Zdrave namirnice i zdrava priprema su srž dobre dijete. Što se pre odreknete onoga što ne potpada u ovu grupu, bolje po vas. U toku praznika ove zdrave namirnice su u manjini. Nažalost.

Ako jedete dijetalnu hranu polako, sa uživanjem, vi u stvari razvijate afinitet prema takvoj hrani. Isto kao što ste nekada radili sa slatkišima ili sa hranom koju sada volite.

Jasno je da što manje faktora u toku praznika prekršite, bolje ćete proći.

Pečenje, sarma, gibanica, roštilj, ruska salata, gomila kolača i torte sa sve sokićima i alkoholom… Taj meni je višestruko bogatiji od dnevnih potreba za kalorijama i nutrijentima, što svakako opterećuje želudac i druge unutrašnje organe.

(Foto Piksabej)

Ako morate da preterujete u nečemu, neka to ne bude hrana, već vaša motivacija, zabava, vedrina i dobro raspoloženje.

Ako ne razmišljate o ishrani, načinima pripreme hrane i količinama, onda niste na dijeti. Ako razmišljate, onda možete sebi reći da je mala poslastica manja prepreka na putu, a gozba velika. Ako se slavlja nastave, prepreka na putu je kao ambis duboka, nepremostiva, trud postaje uzaludan. Dijeta je propala.

Baš kao što se i lekovi koje ste zaboravili da popijete ne unose naknadno, tako se ni dijeta posle proslave ne treba „nadoknađivati” gladovanjem. Ne. Sve što je potrebno je da osoba shvati šta je uradila i ne pravi više „prepreka” na svome putu. Imate li vaš plan ishrane? Pridržavajte ga se nadalje.

Dakle, da li je moguće držati dijetu tokom praznika? Moguće je, ali tu se najbolje vidi kolika vam je motivacija. Setite se šta radite i šta je pred vama. Ostvarujte ciljeve.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com