Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Beogradske proslave Nove godine

Теразије за време празника: хотел „Москва”, 1930 (Фотодокументација „Политике”)

Položaj Beograda je takav da je ta varoš oduvek, u stvari, bila metropola. Tu se sreću Istok i Zapad. A to je bilo očigledno u beogradskim kafanama. Naročito se to videlo u toku proslave Nove godine. Na jednoj strani su nicali hoteli i restoracije po ugledu na Evropu. Otmeniji Beograđani hrlili su da novogodišnju noć provedu u „Bristolu”, „Imperijalu” ili „Moskvi”, koji su nudili francusku ili rusku kuhinju, artiste i mađioničare. Dekoltirane beogradske dame ispijale su šampanjac po terazijskim lokalima i uživale u trenutno najmodernijim igrama tek pristiglim iz evropskih prestonica. U lutriji i šaljivoj pošti takođe.

Oni koji to nisu mogli, zabavljali su se po birtijama na Dorćolu i Čuburi i uz ćemane uživali u „pustom turskom”. Savski žandari imali su ruke pune posla tokom ovakvih noći. Najpopularnije kafane bile su „Jeftinoća” u Dubrovačkoj ulici, „Crni orao” na Dorćolu, „Radnička kasina” u Pop Lukinoj ulici, kao i narodne kuhinje koje su se nizale niz Carigradsku džadu, današnji Bulevar kralja Aleksandra.

Novinari i studenti su se veselili u kafani „Srbija” u Makedonskoj ulici, dok su se kod „Ginića” okupljali profesori i oficiri. A svi zajedno voleli su Skadarliju, u kojoj su bekrijali i bez nekog povoda. U tom kraju Beograda do duboko u noć večiti boemi, pesnici i glumci, ispijali su špricere, patili su i pevali u „Tri šešira” i „Zlatnom bokalu”. Ali te noći nekadašnji Beograd postajao je jedinstven u jednom: u nadi da dolaze bolji dani, u očekivanju uspeha i sreće. I nije bilo važno da li se slavi u hotelu „Pariz” pored „Kasine” na Terazijama ili u nekoj buregdžinici na Paliluli.

A verovatno je svuda počinjalo isto, onako kako je opisao Herbert Vivijan, dopisnik londonskog „Dejli ekspresa”: „Što se tiče srpske kuhinje, nije teško zavoleti je... Pre jela se obično pije šljivovica ili komovica, iz malih čaša. Kao predjelo iznose sir i kajmak, što je sasvim prijatno kada nije začinjeno crnim lukom. Crni luk, međutim, koji se obično servira presan, predstavlja napast srpske kujne.”

I sve to začinjeno pesmom. A na mom rodnom Bulbulderu domaćice su kod svojih kuća pržile krofne, dok je čeljad bila u iščekivanju – ko će da nađe u krofni paricu što donosi sreću.

Svetlana Brnović Mitić,
istoričar umetnosti

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Petrovic
sve je to izgledalo otmenije pred rat a gospode u Beogradu bilo jer sad je najnizi nivo sto postoji i stil gradnje i stanje naroda po ulicama sto mi je bas zao
Dusan T
I ja sam jedno vreme smatrao da je Beograd metropola. Onda sam odrastao i proputovao po svetu.
Драган Перић
Зашто је фотографија погрешно окренута? Да ли у редакцији најстаријег београдског дневног листа постоји макар неко ко зна како Београд изгледа? Побогу, ово је оно што се води као – материјална грешка.
Slavko Petrov
Duh vremena. Moj otac je meni pricao da se u Ilandzi u Banatu, onoj Milosa Crnjanskog, Nova Godina docekivala po pravoslavnom kalendaru, nedelju dana po Bozicu. Za neku drugu, kaze, nisu ni znali.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.