Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: IMA LI MESTA ZA RUDARSTVO U ZELENOJ AGENDI

Litijum, bitkoin ili jorgovani

Рудник "Леце" код Медвеђе (Фото Д. Јевремовић)

Svevišnji se potrudio da Srbima ispod zemlje ostavi poprilično bogatstvo. Uz sve rezerve prema optimističkim procenama vlasti, čak i njeni najveći ekonomski kritičari slažu se da Srbi hodaju iznad oko 200 milijardi dolara novca u rudama. Međutim, dajući to Srbima, Svevišnji se potrudio i da mnogi od njih pomisle kako je kopanje đavolja rabota.

Šta bi tek bilo da imamo naftu poput Emiraćana, koji su od beduina na kamilama postali beduini u „rols-rojsevima” tipa „fantom”, koji krstare Dubaijem, nekadašnjim ribarskim seocetom i siromašnom lukom na obodu pustinje. Bilo je takvo do sredine šezdesetih godina prošlog veka, dok nije otkrivena nafta. Kamile su, koliko mi je poznato, preživele bušotine. Niko ih od šeika nije napajao dizelom.

Ipak, nismo mi tako jednostavni i racionalni. Rudno blago koje imamo pretvoreno je u naše prokletstvo, a da stvar bude još interesantnija, to se dešava u zemlji koja je nastala na rudarenju. U srednjovekovnoj Srbiji Sasi su bili specijalizovani za rudnike, obnavljajući lokacije iz antičkog i praistorijskog doba. Postoje dve pretpostavke o dolasku Sasa među Srbe. Prva je da su došli iz Erdelja, u vreme tatarske invazije, a druga je da su stigli kao kolonisti na poziv kralja Uroša Prvog. Zaista, prvi put se i pominju u povelji Uroša Prvog. Prva stanica bila im je Brskovo, gde su upravljali gradom, uživali autonomiju, imali svog kneza, crkvu, sveštenstvo i autonomno sudstvo.

Odatle, iz Brskova, odlazili su na Rudnik, krajem 13. veka, potom u Trepču i Novo Brdo, početkom 14. stoleća i njihovim dolaskom uvodi se najnaprednija tehnologija rudarske proizvodnje za to vreme. U srednjovekovnoj Srbiji eksploatisane su rude zlata, srebra, bakra, olova, cinka i gvožđa. Rudarstvo je postalo okosnica bogatstva, ekonomske, političke i vojne moći srednjovekovne Srbije, pa kad se pročitaju tekstovi putopisaca tog vremena, čovek samo što ne zaželi da se vrati u to doba. Francuz Bukar je 1332. godine doslovno zapisao „da u Srbiji ima sto rudnika zlata i sto rudnika srebra”, dok je Kratovil između 1454. i 1455. zapisao: „Ono što je u Srbiji od svega najznačajnije, to je da se tamo zlato i srebro mogu naći kao što se voda nalazi u izvorima, da se uz reku sreće šljunak u kom ima toliko zlata koliko u Indiji, a koje je pritom znatno lepše.” Zlatonosne reke bile su Pek, Bukovačka reka, Lisičji potok, Komča, Rečica... U dolini Mlave otkrivena su stara okna i galerije.

Preskočićemo tursku okupaciju, njih rudarstvo nije naročito zanimalo, a procvatom rudarstva može se smatrati početak 20. veka, kada je usvojen liberalni zakon o rudarenju, što dovodi do otvaranja borskog rudnika bakra, aleksinačkih rudnika uglja, kao i rudnika olova i cinka Trepča. Srbija se između dva velika rata modernizuje i udaljava od nerazvijene i ruralne Srbije.

Ono što je uočljivo, a istovremeno i paradoksalno, jeste to da rudarstvo postaje jedna od osnova strateškog privrednog razvoja tokom vlasti Borisa Tadića. Tadašnje ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, koje je vodio Oliver Dulić, usvojilo je 2011. godine Strategiju upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine, koju je parlament usvojio 18. januara 2012. godine. U studiji vlade koju je predvodio Mirko Cvetković razmatraju se potrebe EU do 2030. godine, a analizom svetskih i evropskih kretanja u proizvodnji i potrošnji metala procenjeno je da će do 2020. godine učešće u proizvodnji litijuma iz Srbije činiti više od 10 odsto svetske proizvodnje i više od 90 odsto proizvodnje u Evropi.

Bio je to sasvim logičan plan, pa ostaje nejasno zašto su oni koji su učestvovali u njegovom donošenju, s predviđenim investicijama u rudarstvo od tri i po milijarde dolara, deceniju kasnije postali ogorčeni protivnici sopstvene ideje. Dvojica tadašnjih ministara u Cvetkovićevoj vladi, a sada opozicionih lidera, Dragan Đilas i Vuk Jeremić, upravo su protivljenje eksploatacije litijuma postavili kao okosnicu svog političkog programa, uz saradnju s rastućim ekološkim pokretima. Boris Tadić, kao još jedan od opozicionih lidera, znatno je tiši kada je u pitanju litijum. Zna čovek šta je planirao.

I još jedan apsurd. Tokom Vučićeve vlasti zapravo se razrađuje ova strategija, uz nekoliko podsticajnih propisa, uz ubrzavanje upravnih postupaka i efikasniju zaštitu životne sredine, tako da rudarenje, posle uličnih protesta ekologista, potvrđuje da je ono istovremeno velika šansa i veliko prokletstvo. Vlasti nekadašnje Demokratske stranke su osmislile ideju, a sada je njeni nekadašnji lideri u ulozi opozicije – žestoko napadaju. Naprednjaci su strategiju unapredili, ulaganja u geološka istraživanja su porasla na godišnjem nivou za 300 do 400 odsto, a profit je, kao magnet, privukao strane rudarske i istraživačke kompanije – četiri od pet najvećih na svetu. Otvaranjem novog rudnika bakra i zlata Čukaru Peki, kineske kompanije „Ciđin”, pre nekoliko meseci, s vrednošću investicija od gotovo pola milijarde dolara, Srbija će postati druga zemlja u Evropi po proizvodnji bakra.

Srpski podzemni svet postao je eldorado ili „zlatno runo” srpske ekonomije, a vladajuće i opozicione strukture na površini ratuju do istrebljenja oko strategije koja bi, da ovdašnjim političkim glavama upravlja racio, bila faktor njihovog zbližavanja.

Zato je prava sreća što nismo otkrili naftu. Ako litijum nazivaju naftom ili belim zlatom 21. veka, dođe mu na isto. Da li ćemo gaziti po bogatstvu i mirisati maslačke ili ćemo, poput pragmatičnih Nemaca, činiti i jedno i drugo? Nemci će eksploatisati litijum na još 325 kvadratnih kilometara u predelu doline Rajne, što će činiti ukupno 1.000 kvadratnih kilometara, a da stvar bude zanimljivija, litijum će u najlepšim predelima Nemačke rudariti nemačko-australijska kompanija, a potom će snabdevati „Folksvagen”, „Reno” i „Stelantis”.

Kako je poznato da kod Srba proces stavljanja prsta na čelo traje neobično sporo, dok se mi prizovemo pameti, Nemci očekuju da će od 2025. godine pet fabrika proizvoditi oko 40.000 tona litijuma godišnje, što je dovoljno za baterije koje će pokretati milion električnih automobila. Ako je verovati agenciji Rojters, naravno.

Naša mlađarija pod rudarenjem, tradicionalnim poslom u Srba, ne smatra boravak pod zemljom, već trgovinu kriptovalutama na internet berzi. Neće klinci ispod nadmorske visine, imaju oni svoj put. Za putovanje novim tunelima virtuelne banalnosti potrebna im je nova moneta.

Kakav svet, takvo i sredstvo plaćanja. Zove se bitkoin. U stvarnom svetu gazimo po blagu, ali niko da siđe po njega. Umesto da ga kopamo, ako treba i krampovima, uz društveni konsenzus koji bi podrazumevao poštovanje najvećih ekoloških standarda, mi krampove koristimo kao tradicionalno hladno oružje za udaranje po glavi. Tuđoj, naravno. Pesma koja bi pratila ovakav trejler mogla bi da bude „Kad zamirišu jorgovani!”.

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milos
Lepo bi bilo sacuvati ovaj clanak, pa Vam ga onda natrljati na nos, kad se za 10 godina pretvorimo u Kongo i ostale, rudom bogate, kolonije.
Килаве вепра Р.А.
Две су примедбе. Прва се односи на употребу речи "рударење", која није сисноним за рударство, јер се односи на информационо-комуникациону технологију, односно на виртуелно "копање руде". Друга примедба је суштинска и надилази еколошки предуслов (који је веома битан!). Када кажемо да ће у случају рудника злата "Чукару пеки" Србија бити прва у Европи по производњи, то напросто није тачно, јер је произвођач злата кинеска компанија "Циђин", која убира сав профит, а држави плаћа 5% вредности руде.
Радојко
Зашто нико не каже очигледно, оно што се планира у долини Јадра је страшно, брда отроване земље на депонијама испираће киша, у речице ће се испуштати затрована отпадна вода... да се европа вози електромобилима?
Nikolica
Odlična analiza. Nažalost ne daje povod za optimizam!
Milan Matić
Ukoliko litijum i u budućnosti bude značajan, naše buduće generacije će imati veliku korist, kada ostali potroše njihove rezerve. Osim toga tehnologija rudarenja će tada biti sigurno mnogo bezbednija. Prema tome nismo ništa izgubili, naprotiv.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.