Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kome human da veruje

(Фото Пиксабеј)

Odnedavno, sem uz račune Infostana, i u elektronskim sandučićima naših kompjutera sve je više apela za (uglavnom) novčanu pomoć nekim, nama nepoznatim ljudima i ustanovama. Otvorivši svoju elektronsku poštu posle novogodišnjih praznika, zatekao sam u njoj više od dvadeset takvih poziva. Ta naglo povećana brojnost mi je razumljiva, jer oni koji traže pomoć u svoje ili u ime drugog znaju da je ovo doba godine „vreme poklona i darivanja”. Onaj ko i nije preterano bio human ranije, možda će sada, kad je sve u tom duhu, probuditi kod sebe milosrđe i pomoći. Možda će se setiti i nekog „milostivog Samarjanina” koji je njemu, a da se nikad pre toga nisu ni znali ni sreli, negde i nekad nesebično pomogao, bez očekivanja da mu ičim uzvrati.

Ono narodno da se „drvo na drvo oslanja, a čovek na čoveka”, potvrđuje se tek u ovim teškim i haotičnim vremenima. Ali, vidimo i to, svakog dana sve više i masovnije, da su nam „na pragu” i „oko novčanika” i najveći prevaranti, spremni da iskoriste prvo našu naivnost, a samim tim i našu humanost.

Kad sam prvi put u svom kompjuteru našao apel za pomoć nekom čoveku prvo sam se zapitao kako je pošiljalac došao do moje imejl adrese. Verovao sam da je to bio spontani put – pošto sam u vezi s nekim umetničkim programima bio u korespondenciji s ljudima koji imaju dodira s humanitarnim organizacijama, da su moju elektronsku adresu preuzeli iz najboljih pobuda. Međutim, u međuvremenu apeli su počeli redovno da stižu od sve više potrebitih s ovdašnjih prostora. Onda su se pojavili i oni iz dijaspore, a potom i od raznih stranaca i njihovih humanitarnih naslova na engleskom jeziku.

Tek za neke domaće čovek može poverovati da nisu podvala, jer se o njihovim aktivnostima moglo čuti i u medijima. A ono ostalo mnoštvo, pa još sa stranog govornog područja... Zar jedan humanista može i proveriti, i kad bi sebi dopustio takvu ideju? U nekim pozivima za pomoć otvoreno se politički agituje i protiv aktuelne vlasti. Neki su svoju humanost stavili pod imena velikih dobrotvora Srpstva iz prošlosti...

Ne znam da li nam je bilo lakše (a to se i dalje dešava) kad nas ispred crkvene kapije posle bogosluženja dočeka više pari ispruženih ruku. Pa kome dati? Ili u gradskom autobusu, kad mlada žena prosi za svoje bolesno dete uveravajući nas nekim papirima da ne laže ili...

Kad sam sedamdesetih godina prošlog veka došao u Beograd i prvi put se susreo s prosjacima na ulici, zapamtio sam „istinitu priču” o prosjaku koji je pre podne molio za milostinju na Zelenom vencu, a uveče vozio „mercedes”. Znamo i sve one tužne priče o iskorišćavanju prosjaka i invalida od strane raznih makroa radi ličnog bogaćenja.

Naravno, nije smak sveta ako nešto damo i u „pogrešne ruke”. I to ima neko „opravdanje”, zašto se baš nama desilo. Ovo sve govorim u ime nas koji želimo da pomognemo bar onom „udovičkom leptom”, koja se ne daje od „previše imanja”, već od „previše nemanja”.

Utoliko je bitnije da ta i simbolična pomoć ode onome kome je najpotrebnija. Human daje od čistog srca i ne proverava (da li to i može?). On ni kod onih uplatnica zvaničnih potrebita donatorstva uz račun Infostana ne pita da li sav novac stigne baš do navedenih molilaca. U slučaju „opsade” kroz elektronsku poštu najlakše je sumnjivo prebaciti u nepoželjnu (i dalje će stizati), izbrisati, blokirati...

Ali, humanost nije ni ignorisanje ni „gatanje u pasulj”, već radost. O toj radosti naš umni i dobrodušni blaženopočivši Vladeta Jerotić poručuje: „Istinska radost koju je čovek dobio od Boga moguća je, ipak, već ovde na Zemlji... Ovakva radost, međutim, daje se ljudima ’čista srca’, bezazlenim, koji su ponovo postali kao deca, koji ’refleksno’ čine dobro bližnjem, odmah zaboravljajući učinjeno dobro, ne očekujući ništa od drugog čoveka, doživljavajući u istom trenutku ’nagradu’ od Boga, upravo u radosti davanja, jer ’blažen je onaj koji daje’, jer ne daje ni od viška ni od manjka svoga, već od punoće srca.”

Zaista, moramo se zapitati kakva su ovo vremena došla, kad čovek ni humanost ne može delotvoriti kako toj svetoj stvari dolikuje.

Miša Lazar,
pisac, Beograd

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.