Sloboda nije kukavičje jaje

„Stojte čvrsto u slobodi kojom nas Hristos oslobodi i ne dajte da se opet u jaram ropstva uhvatite, govorio je apostol Pavle”, rekao je patrijarh srpski Porfirije u božićnoj poslanici. Ko želi da shvati, shvatiće. Ko ne shvata patrijarhovo produhovljeno upozorenje nikada neće razumeti suštinu ovozemaljske prevare kojom nas bezmalo dve godine unazađuju odnarođene i obezbožene tehnobirokrate. Rečju, ko do sada nije shvatio da se pandemija pretvorila u zlatni gral represije kojom belosvetski neprijatelji slobode pripremaju ljude za sledeću fazu kapitalizma, taj će zauvek ostati zatočen na površini zbivanja. I nikada neće shvatiti da se pod izgovorom brige za fizičko zdravlje čoveka sprovodi brutalno potkopavanje ljudskog duha, da se pod izgovorom brige za ekonomski rast društva sprovodi zatvaranje ljudskog roda u globalni konclogor nadzornog kapitalizma, da se pod izgovorom oslobađanja čoveka sprovodi njegovo porobljavanje, da se iza navodnog uspostavljanja solidarnosti među ljudima sprovodi njihovo brutalno sukobljavanje, da se ljudska sloboda transformiše u mehaničko služenje upravljačima sistema i njihovim hirovima...

Dotakavši se u božićnoj poslanici pitanja aktuelne pandemije, patrijarh srpski apostrofirao je ljudsku slobodu kao najuzvišeniji dar koji je od Boga dat čoveku: „Crkva poziva ljude da se pridržavaju razumnih mera i preporuka vlada, ali takođe podseća sve i svakoga na izbegavanje isključivosti i poštovanje ljudske slobode.” Razumni ljudi širom sveta ne traže ništa više od ovoga što traži patrijarh srpski – poštovanje slobode izbora i zaštitu od represivne dogmatike koja guši pomenutu civilizacijsku tekovinu. Upravo zbog toga razumni ljudi koji se protive jednoumlju predstavljaju opasnost za tehnobirokrate na vlasti koji udarnički rade na stvaranju diskriminatornog poretka „nove normalnosti”. U takvom sistemu, a zapravo u narednoj fazi korporativnog nadzornog kapitalizma, ljudske slobode se brutalno sužavaju pod firmom napretka, dok se ljudska prava pretvaraju u obaveze ili se volšebno žrtvuju, u skladu s potrebama sistema – pravo na zdravstvenu zaštitu u obaveznu vakcinaciju, pravo na fizički i psihički integritet u kolateralnu štetu pandemije. Ljudi se širom sveta upravo protiv toga bune dok ih tehnobirokrate s polugama moći u rukama, u nedostatku objektivnijeg pogleda na stvari, proglašavaju antivakserima koji negiraju postojanje virusa ili loptasti oblik Zemlje, polivaju ih vodom iz vatrogasnih topova, pujdaju na njih policijske pse, gađaju suzavcima i gumenim mecima. Na taj način tehnobirokrate pokazuju koliko su se udaljili od evropskih principa i vrednosti, odnosno, koliko su se približili algoritmima represivne policijske države koja sputava građanske inicijative. A upravo su građanske inicijative i neposlušnosti, protesti i mukotrpne borbe za ljudsku slobodu stubovi nosači evropskih vrednosti i principa. Kao što je jedan od stubova temeljaca evropskih vrednosti politička filozofija Džona Stjuarta Mila, posebno njegovo uverenje da je jedina sloboda koja zaslužuje to ime sloboda da tražimo sopstveno dobro na svoj način, ali da pri tome ne pokušavamo da takvu mogućnost uskraćujemo drugima. Ko ovo pravilno shvati razumeće i da je traganje za ličnom slobodom jedino moguće u društvu koje slobodu izbora smatra neprikosnovenom vrednošću. Trenutno se, međutim, pojavljuju suprotne tendencije, pa se uskraćivanje lične slobode izbora, čak i u tzv. starim demokratijama, sprovodi aktivnim nasrtanjem na telesni integritet pojedinca. Tako se borba protiv virusa nužno pretvara u borbu protiv čoveka, a to je upravo ono od čega zazire mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, koji za božićno izdanje „Politike” sa ogorčenjem govori o australijskim vlastima koje sprovode kampanju neviđenog ucenjivanja i prisiljavanja građana na vakcinaciju pod geslom „bez uboda nema posla”.

Razmislimo na trenutak o ovoj brutalnoj krilatici koja u prenesenom značenju može glasiti i „bez uboda nema slobode”. Neće nam pasti teško da zamislimo kako će se u nadzornoj fazi korporativnog kapitalizma umesto „uboda” koristiti neko drugo sredstvo prinude. Bilo kako bilo, sistem već sada nastoji da slobodu poistoveti s mizantropski odbačenim kukavičjim jajem. A to onda nije sloboda – peva Džoni Štulić u poznatoj pesmi. Kao što ni sloboda Australijanaca nije sadržana u prinudnom zadržavanju najboljeg tenisera sveta u tamošnjem izbegličkom hotelu. Zbog toga je slučaj „Đoković” bitan s aspekta savremene borbe za ličnu slobodu pojedinca. Jer biti najbolji u elitnom sportu i istovremeno vlastitom slobodom mišljenja i delovanja prkositi elitama koje rukovode globalnim sistemom znači pokazati prosečnom čoveku put slobode koji ne vodi u ambis, ali i razotkriti licemerni anfas sistema, prethodno mu strgnuvši s lica liberalnu obrazinu tobožnjeg zalaganja za istinsku slobodu pojedinca.

Sociolog