Širi se park prirode „Begečka jama”

Novi Sad – U starom koritu Dunava, iza nasipa u Begeču, nalazi se rečno jezero Begečka jama, popularno izletište i park prirode pod zaštitom, čije granice su sada proširene za 110 hektara. Odluku je donela gradska skupština u Novom Sadu, a njom je promenjen i upravljač zelenog bisera na vodi, koji je i dom ribolovaca i vikendaša, mesto izletnika i ribljih čardi. Novi upravljač je JVP „Vode Vojvodine”, koji ima rok 90 dana da donese reviziju postojećeg plana upravljanja, a do tada se rukovodi važećim do 2029. godine.

Jezero je sa Dunavom povezano preko kanala Begej i njegova voda, kako ocenjuju u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, izuzetno je značajno plodište riba i reproduktivni centar vodozemaca.

„Osnovne prirodne vrednosti PP ’Begečka jama’ ogledaju se u prisustvu 125 taksona viših biljaka – 122 vrste i tri podvrste, oko 150 vrsta ptica, 14 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, šest gmizavaca i 18 vrsta insekata od nacionalnog i međunarodnog značaja”, naveo je zavod u svojoj studiji iz 2011, kada se pristupilo reviziji zaštite parka.

Prošlom gradskom odlukom iz 1999. godine, koja se sada stavlja van snage, „Begečka jama” je imala 379 hektara u režimu drugog i trćeg stepena zaštite. Sada bi trebalo da se štiti 489 hektara, a proširenje se uglavnom tiče režima drugog stepena zaštite (130 hektara), kojim se zabranjuje, osim za čuvare, korišćenje motornih čamaca i kretanje vozila u periodu reprodukcije ptica, dok se ograničava izgradnja objekata, kretanje posetilaca i vozila ‒ na staze, upotreba hemijskih sredstava, broj čamaca na 120, izgradnja priveza...

Odbornica Sanja Draško iz vladajuće stranke kazala je prilikom skupštinskog zasedanja da u Srbiji ima osam odsto površine pod zaštitom, a da se ovom odlukom to povećava. Prema njenim rečima, cilj je efikasna zaštita „Begečke jame” o kojoj se dosad nije vodilo dovoljno računa, ali da za njih promena upravljača uliva optimizam. Cilj, kako ističe, jeste da se očuva „novosadska lepotica”, razvijaju ekoturizam i ribolovni turizam, izletnički i edukativni turizam.

„I da napravimo, jednostavno, lepo mesto za uživanje u prirodi”, kazala je šefica odborničke grupe naprednjaka koja je i najavila osnovanje radne grupe sa predstavnicima pokrajinske i gradske administracije, „Voda Vojvodine” i Univerziteta u Novom Sadu.

Vlast je za to dobila podršku opozicije. Odbornica Snežana Mušicki očekuje da će „Begečka jama” dobiti sve što zaslužuje park prirode i da će se uvesti kaznena politika za one koji ga uništavaju.

„Više puta smo bili svedoci da naš nemar i bezobrazluk utiče na to da se park prirode, kakav je ’Begečka jama’, uništava. Samo se nadamo da neće doći do momenata kada će se skidati zaštita sa pojedinih delova područja kako bi se nekom investitoru izašlo u susret, jer nije jednom bilo da se to desilo”, kazala je odbornica radikala.

Uz jezero se u šumi nalazi vikend-naselje. Predsednika saveta MZ Begeč Milan Tatić kaže za „Politiku” da tu postoji 56 vikednica, podignutih 1976. godine, kao i da je uglavnom reč o državnom zemljištu koje je dato na korišćenje na 99 godina. On je ovde isto vikendaš i vodi savet tog malog naselja.

Vikendice su tu, priča on, imali i neki novosadski intelektualci, novinari i drugi – kako dodaje, učtiv svet, ali prošlo je četiri decenije od izgradnje i neke od tih kuća su već nasleđene ili prodate.

„Petnaest ih je prodato i cene su veće nego pre. Nekoliko porodica tu živi tokom čitave godine. Najveći problem je kad su visoke vode, pa celo naselje poplavi, jer Jama ne može da primi svu tu vodu”, kaže.

Parkom prirode je dosad upravljalo preduzeće „DTD Ribarstvo” iz Bačkog Jarka, ali smatra da njih nije posebno interesovalo uređenje. Kako navodi, poslali su samo jednog ribočuvara koji ne može da obilazi skoro 400 hektara i da sve vidi. Očekuje da novi upravljač više postara i uloži, a već mu je poznato da se planira izmuljavanje Jame, što bi značilo i više ribe. Ovde godišnja ribolovačka dozvola, kako smo čuli, košta 4.000 dinara. Ribe ima, dodajući da je prošle jeseni tu na „Štukijadi” ulovljena štuka od 7-8 kila.

Leti su na jezero, sve do pandemije korone, dolazili studenti DIF-a na praksu, a decu je na kampovanje dovodila „Košnica”. Dolazi mnogo kupača, ali obala, smatra on, treba da se sredi. Tatić, koji je profesor biologije i direktor škole u Begeču, pita se zašto đaci iz okoline ne bi dolazili na izlet u ovaj park prirode da vide i biljke koje su zaštićene. Neki od njih možda mogu da dođu i biciklom, jer je tu biciklistička staza „Eurovelo 6”, koja spaja Novi Sad i Begeč.