Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: dr MIODRAG STANOJEVIĆ, anesteziolog u Norveškoj

Postkovid sindrom prati čak 60 različitih tegoba

Kod teško obolelih bolest na početku može da se javi u obliku lakše kliničke slike od sedam do deset dana, kada dolazi do naglog pogoršanja stanja i stavljanja pacijenta na respirator
(Фото: лична архива)

Vlasti u Norveškoj planiraju da od 17. februara ukinu većinu mera, osim nošenja maski i držanja distance, koje su uvedene zbog pandemije virusa korona, jer je visoka stopa vakcinisanih dovela do uspeha u borbi protiv kovida 19. U ovoj zemlji je imunizovano više od 90 odsto građana, a do sada je zbog kovida 19 život izgubilo oko 1.500 ljudi.

U razgovoru za „Politiku” dr Miodrag Stanojević, anesteziolog iz Srbije koji radi u bolnici u gradu Arendal u Norveškoj, ističe da postoje razlike u borbi protiv ove pošasti u Norveškoj u odnosu na Srbiju, jer su odluke donošene na bazi trenutno utvrđenih činjenica u vezi s virusom i bolešću koju izaziva, na osnovu iskustava iz sveta i saveta relevantnih svetskih organizacija. „Narod je bio disciplinovan, pridržavao se svih donetih uputstava i mera i život se odvijao prilično normalno. Nismo imali jako veliki broj teško obolelih. Vakcine su svakako najznačajnije u ovoj pandemiji. Nema dileme da su efikasne u visokom procentu, u više od 90 odsto slučajeva. I pored kompletne vakcinacije, čovek se može zaraziti, ali se kod tih pacijenata izuzetno retko razvijaju teži oblici bolesti”, ističe dr Stanojević.

U čemu se razlikuje borba protiv kovida 19 u Norveškoj od one u Srbiji?

Pre svega u tome što su pandemiju u Norveškoj vodili najkompenentniji stručni ljudi u koje su narod, a i političko rukovodstvo, imali puno poverenja i pridržavali se njihovih uputstava i mera. Pacijenti su dobijali svu neophodnu pomoć, lako dostupnu svima. Nije bilo nikakvog čekanja na pomoć. U startu su napravljeni planovi u slučaju enormnog povećana broja obolelih i protokoli lečenja, na bazi poznatih činjenica i iskustava iz drugih zemalja. Pacijenti su dobijali samo one lekove koji su se pokazali kao efikasni i bili su isključivani iz protokola oni medikamenti koji su se u studijama pokazali kao neefikasni. Mislim da je u Srbiji pristup pandemiji u startu bio loš. Glavni problem je bio u tome što nije formiran tim od najkompetentnijih ljudi koje mi u Srbiji svakako imamo. Svi se sećamo one sramne konferencije za medije na početku pandemije na kojoj je građanima rečeno da je reč o najsmešnijem virusu, da žene treba da idu u šoping u Milano, da deca ne obolevaju i ne prenose virus… To je dosta uticalo na kasnije ponašanje stanovništva koje je bilo u jednoj konfuziji. Za razliku od Norveške, u Srbiji su se donosile pogrešne odluke. Usudio bih se da kažem da su neke od njih bile na granici zdravog razuma.

Kako vidite dalji tok pandemije?

Još uvek ne znamo kako će se dalje razvijati ova pandemija, s obzirom na veliki potencijal virusa da mutira. Videćemo da li će to ići u onom pravcu da ćemo morati da se vakcinišemo svake godine, kao u slučaju gripa. Nismo ni sigurni koliko traje imunitet posle preležane bolesti ili vakcinacije. Može se očekivati da će s vakcinacijom, možda i nekim novijim vakcinama, polako doći do smirivanja pandemije, ali je vrlo verovatno da virus neće nestati i da ćemo morati da živimo s njim, ali sa znatno manjim brojem teških kliničkih slika kod obolelih.

U Srbiji je omikron polako potisnuo delta soj korone. Da li je zaista omikron blaga varijanta bolesti?

Delta soj povećava verovatnoću razvijanja težeg oblika bolesti za 50 odsto od alfa soja (prvog soja koji se pojavio) i češće daje teže upale pluća, dok se omikron širi znatno brže, ali ima tendenciju da zahvata gornje respiratorne puteve i znatan broj pacijenata nema nikakve simptome. Virus se prenosi bliskim kontaktom (kapljicama) do dva-tri metra udaljenosti od obolele osobe, ali treba znati da se on zadržava i na površinama od nekoliko sati do nekoliko dana tako da se čovek može zaraziti i kada dodirne te površine i potom lice. Oko 20 do 40 odsto inficiranih nema nikakve simptome, a 40 odsto ima one slične gripu: povišenu temperaturu, kašalj, glavobolju, bolove u mišićima, opštu slabost, gubitak čula ukusa i mirisa. Česti su i gastrointestinalni simptomi, prolivi i bolovi u stomaku i leđima. Oko 20 odsto zaraženih razvija težu kliničku sliku s upalom pluća, ali je karakteristično za ovaj virus da može da napadne i srce, bubrege, jetru i mozak. Izgleda da ima poseban afinitet za unutrašnji sloj krvnih sudova (endotel), što uzrokuje promene na malim krvnim sudovima, oslobađa različite faktore koagulacije i vrlo često dovodi do tromboembolijskih komplikacija (plućne embolije, infarkt srca, šlog, duboke venske tromboze). Kod pacijenata s težom kliničkom slikom tipično je da bolest može biti u obliku lakše kliničke slike od sedam do 10 dana, kada dolazi do naglog pogoršanja stanja, pa pacijenti u kratkom roku mogu da završe na respiratoru. To stanje uzrokuje takozvana citokinska oluja, odnosno jedno stanje gde dolazi do preterane reakcije imunosistema na virus pri čemu dolazi do značajnih oštećena u zahvaćenim organima.

Mnogi ljudi imaju strah od respiratora, pa kad se vakcinišu govore da će učiniti sve samo da ne budu stavljeni na aparat za veštačko disanje. Kakva je smrtnost pacijenata koji moraju da budu priključeni na respirator?

Prema dostupnim najnovijim studijama, ukupna smrtnost se kreće od jedan do tri odsto, a u nekim zemljama s nižim nivoom zdravstvene zaštite i do osam odsto. Smrtnost je znatno veća kod starijih pacijenata i osoba koje su gojazne, imaju srčane, plućne, bubrežne i maligne bolesti. Vidim da je u Srbiji visoka smrtnost pacijenata na respiratorima, oko 90 odsto, o čemu su javno govorili lekari iz kovid bolnica. To je mnogo i trebalo je odavno preduzeti mere i videti zbog čega je to tako. U Norveškoj je smrtnost na respiratorima otprilike 10 odsto. U mojoj bolnici nijedan pacijent koji je lečen na respiratoru nije preminuo. Mislim da je u Srbiji problem stihijsko kupovanje ko zna kakvih respiratora, neobučenost za rad s njima, ali i premorenost personala. Takođe je veoma bitno imati standardizovane, obavezujuće protokole za lečenje kojih se svi moraju pridržavati. Da bi se pravilno i uspešno lečio teško bolestan pacijent na respiratoru, mora se prevashodno imati kvalitetan aparat, a još važniji je lekar anesteziolog koji ima adekvatno znanje i iskustvo. To je jedan izuzetno kompleksan proces i mora se individualno prilagoditi svakom pacijentu. Veoma je bitna i nega i ishrana tih pacijenata. Studije su pokazale da okretanje pacijenata na stomak osam puta u toku dana znatno poboljšava preživljavanje.

Koliko je opasan postkovid sindrom kod osoba koje su preležale koronu?

Primećeno je da jedan značajan deo pacijenata koji su preležali akutnu fazu ove bolesti i dalje ima određene tegobe u dužem ili kraćem periodu od tri nedelje do čak šest meseci. Izgleda da kod pojedinih pacijenata ostaju trajne posledice u smislu redukovane plućne ili srčane funkcije. Postoji čak 60 različitih tegoba. Pritom, tu nije presudna težina kliničke slike, pa zato i osobe s lakšim kliničkim slikama mogu razviti ovaj sindrom. Jedna velika studija je pokazala da čak od 12 do 80 odsto pacijenata u bolnici pati od makar jednog postkovid simptoma. Najčešći su otežano disanje, zamor i malaksalost, anksioznost, depresija i problemi sa snom. Takođe su zabeleženi poremećaji u srčanom ritmu. Za sada nema jasnih preporuka kako pomoći ovim pacijentima. Savetuju se fizikalna terapija, postepena povećana fizička aktivnost, vežbe disanja i psihološka podrška. Glavnu ulogu u lečenju ovih pacijenata trebalo bi da imaju njihovi izabrani lekari koji ih po potrebi mogu uputiti na neki specijalistički pregled. Možda je najvažnije, posebno kod pacijenata sa značajnim pridruženim bolestima, da se povremeno rade laboratorijske analize koje bi mogle da ukažu na moguće tromboembolijske komplikacije.

U Norveškoj niko ne traži vezu

Zbog čega ste odlučili da odete iz naše zemlje?

Iz Srbije sam otišao 1. jula 2008. godine, a radio sam u bolnici u Užicu. To nije bila nimalo laka odluka. Pre toga 2005. sam bio na razgovoru za posao u Norveškoj, dobio sam posao i potpisao ugovor, ali sam se predomislio naivno verujući da je moguće da se stvari u našoj zemlji poprave. Materijalni momenat nije bio odlučujući za moju odluku, mada ne mogu reći da je beznačajan.

U Norveškoj niko ne traži vezu

Koliko se razlikuje rad lekara u Norveškoj od onog u Srbiji?

Ako ste dobar lekar u Srbiji – imate šansu da budete dobri i bilo gde u drugoj zemlji. Ovde jednostavno ne postoje loši lekari, kao što je slučaj u Srbiji. Takav je sistem da jednostavno oni ne mogu da opstanu, čak i ako dobiju šansu. U Norveškoj se mnogo više pažnje poklanja stalnoj edukaciji i usvajanju novih doktrina lečenja. Prate se i implementiraju najnovija dostignuća u svetu i, naravno, na raspolaganju su nam najsavremeniji aparati. Timski rad je jako bitan i u mogućnosti smo da konsultujemo u svakom momentu eksperte u pojedinim oblastima. I kvalitet rada je na najvišem nivou i podložan je stalnoj proveri. U Norveškoj je zdravstveni sistem tako organizovan da su zdravstvene usluge ravnopravno dostupne svima, bez ikakvih privilegija. Stanovništvo ima puno poverenje u lekare i druge zdravstvene radnike. Niko ne traži vezu i bilo kakvu protekciju.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vojo
a tu su uracunate posledice od vak ...ina tako da je to sve post covid
Боривоје Банковић
Подсети ме на рођака мог оца који је дошао средином седамдесетих после десетак година у печалби да нас обиђе, па је том приликом изјавио: "Ви у Југославију ништа на работите па једете кокороуз, а у ми Америку изгибосмо од работу ал' једемо кифле". Мислим, кад смо већ код шездесет симптома.
Мома
У Норвешкој није лоше. У Скандинавији вас лече преко телефона. Кажу парацетамол и ако немате проблеме немојте нас више звати. Али превелика идеализација стања од оних који тамо живе не стоји. Говори само о њима и о условима у којима су живели пре него што су завршили школу. Ићи из крајности у крајност и није баш нека одлика интелектуалца.
Бобан
Мучно је читати ове лажи и пропаганду. Иначе живим у Норвешкој више од три деценије.
Martina
Najgori postkovid sindrom je to što su ljudi izgubili živce. Jedino su dobro prošli oni koji su napunili džepove i skladišta.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.