Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tri decenije Fondacije „Laza Kostić”

Fondacija godišnjicu obeležava svečanošću u Matici srpskoj u Novom Sadu
Глумац Војин Ћетковић постао витез фондације (Фото: Фондација „Лаза Костић”)

Fondacija „Laza Kostić” koja neguje srpsku kulturu i tradiciju, obeležava trideset godina svog postojanja. Svečanost će umesto u Londonu, gde je fondacija osnovana, zbog pandemije virusa korona, biti upriličena danas (17. februara) u Matici srpskoj u Novom Sadu. Događaj se organizuje u saradnji sa Gradom Novim Sadom, Maticom, Šekspirovim institutom u Stratfordu, novosadskom Akademijom umetnosti i dobrotvorima fondacije.

–Ulazak u četvrtu deceniju postojanja sa godinom dana zakašnjenja (izazvano pandemijom), fondacija obeležava negovanjem sećanja i ukrštaja – pretvaranjem dragulja koji nam je u nasleđe ostavio „Srpski Šekspir” (kako su Lazu Kostića, svojevremeno, s pravom zvali) u novi, savremeni, umetnički med – kaže prof. Marina Milić Radović, osnivač fondacije. Ova profesorka klavira i pijanistkinja ističe da prvi put posle njenog koncerta u Šekspirovom institutu u Stratfordu, 1991. godine kada je na bini bila izložena čuvena „Oda Šekspiru” (Lazin poklon biblioteci u Stratfordu 1864. godine, povodom 300 godina od rođenja barda), veza Stratford – Novi Sad se nastavlja. Ovoga puta, biće to na svečanosti, direktnim video-prenosom na relaciji Matica srpska – „Mejson Kroft”, u 16 časova. Program će početi Lazinom „Odom Šekspiru”, pretočenom u pesmu Milorada Đurića, koju će izvesti Pamela Kiš Ignjatov, sopran, uz pijanistu Stefana Rakića.

Iz „Mejson Kroft sale”, direktor Šekspirovog instituta, prof. Majkl Dobson će posredstvom video-bima pokazati Lazinu knjigu, njegov rukopis, kao i ceo set Kostićevih sabranih dela, koji je svojevremeno Božidar Kovaček, predsednik Matice srpske, poslao Šekspirovoj biblioteci. Takođe, će biti prikazan i prevod „Ode Šekspiru” koji su, zalaganjem Fondacije „Laza Kostić” uradili studenti „School of Slavonic Studies” u Londonu.

O značaju fondacije govoriće prof. Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i Dalibor Rožić, član gradskog veća za kulturu i Dragan Kojić, predsednik fondacije.

Za auditorijum u Stratfordu, koji se sa dramom „Henri Peti”, kao simbolom najveće moći engleskog naroda, upoznaje još od detinjstva, biće iznenađenje slušanje čuvenog monologa „Tako rade pčele” iz prvog čina drame na tri različita načina. Pre svega, na srpskom jeziku, u izvođenju Vojina Ćetkovića, zatim dve svetske premijere dela koja su komponovali Dorotea Vejnović i Ljubomir Nikolić, a izvešće ih doktori umetnosti, Radoslava Vorgić Žuržovan i Pamela Kiš Ignjatov uz pratnju pijaniste Džulijusa Drejka iz Londona.

Umetnici ističu da su kompozicije dijametralno različite, i da ih to čini posebnim, iako su nastale na isti „pčela tekst” iz Šekspirove drame. Dve kompozicije Nikolića režirao je Boris Liješević, a vizuelni dizajn i video-projekcije uradile su umetnice Anet Stenzel iz Hamburga i Kristina Feldhamer iz Beča.

Sve pesme koje će biti izvedene na bini ispod loga Matice srpske (simbol košnice između dva lipova drveta okružena pčelicama radilicama), inspirisane su pčelama.

To nije slučajno, nego promišljeno, zbog veze Laze Kostića i Matice srpske, u čiju je košnicu svoj med pesnik ceo život sipao. A uz to, pesme su iz knjige „Pčelojavljenje” prof. Miodraga Radovića. Iz fondacije poručuju da ovim projektom pčela premijerno ulazi u srpsku klasičnu muziku. Povodom ove rođendanske proslave u Eđšegu je snimljeno osam kompozicija, koje će se naći u projektu „Pčelojavljenje u muzici”. Uz dve kompozicije iz „Henrija Petog” tu je i šest kompozicija nastalih na tekstove Desanke Maksimović, Jovana Jovanovića Zmaja, Miloša Crnjanskog, Vesne Egerić, Miodraga Pavlovića i Dobrice Erića. Tekstove je na engleski preveo akademik Zoran Paunović.

A. Kurteš

 

ANTRFILE

„Vitezovi fondacije” iz različitih oblasti

Glumac Vojin Ćetković postao je vitez fondacije 12. februara na dan rođenja Laze Kostića, kada je fondacija koja nosi pesnikovo ime proslavila i krsnu slavu Sveta Tri Jerarha u hramu Žarkovu.

Ćetković je prijatelj fondacije i na njenim manifestacijama, često kazuje Lazinu poeziju, a na velikom platnu maestralno je oživeo lik i delo Laze Kostića u filmu reditelja Zdravka Šotre „Santa Maria dela Salute”.

Od svog osnivanja fondacija je za izuzetne zasluge i doprinos svom radu, naimenovala vitezove iz različitih oblasti. To su – Pirs Lejn, pijanista, Atila Kapitanj, grafički dizajner, prof. dr Dragan Dankuc, otorinolaringolog, Peđa Đaković, slikar, Radoslava Vorgić Žuržovan, sopran.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.