Subota, 24.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Čime bi se Zmaj danas ponosio

Matica srpska obeležila 196 godina postojanja uručenjem nagrade za pesništvo Miroslavu Aleksiću
(Фото Матица српска/Б. Лучић)

Novi Sad – Matica srpska ima običaj, ali i obavezu, da svoj rođendan proslavi sa pesnikom – a ovog puta sa Miroslavom Aleksićem, koga nagrađuje tim povodom Zmajevom nagradom. Za ovu nagradu, akademik Jovan Delić kaže da je zmaj među nagradama. Nazvana je po Čika Jovi Zmaju, književnom romantičaru, jednom od najvećih srpskih pesnika, miletićevcu koji je neraskidivim nitima vezan za Novi Sad i doba u kome je Matica našla utočište u tom gradu, preselivši se u njega iz Pešte, gde je 16. februara osnovana pre 196 godina.

Aleksić je nagrađen za pesničku sezonu 2021. i zbirku „Kafkino matursko odelo”, u izdanju „Pravoslavne reči”. Radi se o pesniku koji nas, po rečima predsednika žirija Delića, iz njegove besede o nagrađenom, „svaki put iznanađuje nečim običnim, konkretnim, viđenim, doživljenim i posvedočenim, da bi to ’obično’ iznutra obrnuo, preobrazivši ga u neobično, začudno i mnogoznačno, pretvarajući ga u magiju”.

Nagrada se dodeljuje od 1953. godine, a po matičinoj uredbi, ona se proglašava i uručuje na svečanoj sednici na Dan Matice. Laureat Aleksić je tom prilikom kazao da nagradu doživljava kao inicijaciju u poseban književni korpus o kome je maštao da mu pripada.

„Rodio sam se 56 godina posle Zmajeve smrti i tek sam sad svestan kako to nije bilo davno i kako je, da parafraziram Jana Kota, Zmaj naš savremenik. Da je nekim čudom ovde sa nama, radovao bi se Vojvodini u Srbiji, ponosio bi se ovakvom Maticom, njenom uzornom Bibliotekom, prelepom Galerijom i Izdavačkim centrom”, kazao je Aleksić.

Zmaj bi isto tako video, smatra nagrađeni pesnik, da Srbi u BiH „moraju još da ginu za svoja prava”, a da se Crna Gora, u koju je odlazio kao i Laza Kostić i kojom je upravljao knjaz Nikola Petrović, „izmetnula u antisrpsku tvorevinu”.

Nagradu je Aleksiću uručio predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić na svečanoj sednici, kojoj je prisustvovao i patrijarh SPC Porfirije. Ističući značaj Matice za život svake epohe srpskog naroda, patrijarh je poručio da će ona uvek imati podršku u crkvi koja je otvorena i za zajedničke ideje, kao što je pisanje istorije i sabranih dela Karlovačke mitropolije.

„Život i rad Matice je isprepletan i sa životom našeg naroda, ali i sa životom i ulogom naše crkve. I na ovim prostorima i uopšte, Matica je mesto koje sabira sve one koji se osećaju delom našeg srpskog naroda, kulture i duhovnosti”, kazao je patrijarh.

Sa svojih 196 godina, najstarija srpska književna, kulturna i naučna institucija je nadomak drugog veka prosvetiteljske misije. Iz ove „košnice” je prošle godine izašlo, po rečima dr Stanića, oko 70 knjiga, časopisa i naučnih zbornika. Njen Letopis, časopis osnovan pre same ustanove, uredno izlazi. U uslovima pandemije, koja je odnela i živote desetina članova, saradnika i dobrotvora Matice, održan je i niz predavanja i koncerata, koji su prenošeni onlajn.

„Uprkos svim teškoćama, Matica je radila punom snagom”, kazao je Stanić na sednici koja je počela intoniranjem „Svečane pesme Matice srpske”, koju je na reči Raše Popova komponovao Dušan Mihalek, a izveo ju je Novosadski kamerni hor sa dirigentom mr Božidarom Crnjanskim. Sekretar Milan Micić je podsetio na matičare preminule između dve sednice, kojima je odata počast minutom ćutnje.

Povodom Dana Matice, profesor emeritus Dušan Ivanić održao je besedu „Pred djelom Jakova Ignjatovića” posvećenu 200. godišnjici rođenja tog pisca, autora „Večitog mladoženje” i drugih dela, dok je stihove nagrađenog Aleksića recitovao glumac Marko Vasiljević.

Iz ove kuće, u oblasti enciklopedistike, prošle godine je izašao prvi tom Leksikona pisaca srpske književnosti, pripremljeni i u štampi su peti tom Srpske enciklopedije, kao i Srpski šahovski leksikon, te osmi tom Srpskog biografskog rečnika. U oblasti leksikografije, izašao je Rečnik srpskog jezika, jednotomnik, za ijekavicu, a stiglo je i novo izdanje Normativne gramatike.

Matica se lane usprotivila rodno osetljivom jeziku kakav se nameće zakonom. Međutim, Stanić ističe da niko u Matici nije protiv poboljšanja položaja žena, ali da to u oblasti jezika treba učiniti na pametan način, ne praveći druge probleme.

Prošle godine je počeo i rad na sabranim delima pojedinih pisaca, a za mesec-dva završiće se sabrana dela Borislava Mihajlovića Mihiza. Predsednik Matice ističe da su stvaralački kapaciteti ustanove ogromni i da ko god u to ulaže, dobija čist račun i značajne rezultate.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.