Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POLEMIKA

Jezičko šarlatanstvo

Ne mogu da poverujem da čovek kome je poverena digitalizacija najznačajnijeg Vukovog dela – o Vuku ne zna ništa. Da izjavljuje da nema „Vukovog i vukovskog srpskog jezika”
(Фото М. Спасојевић)

Reagovanje na tekst „O jeziku i politikantstvu”, „Politika”, 7. 2. 2022. godine

Vratih se u Beograd nakon nekoliko dana izbivanja iz Srbije, i dočeka me tekst u „Politikinoj” rubrici „Pogledi” izvesnog Tome Tasovca,  kojim se  on uključuje u raspravu o statusu tzv. hrvatskog, bosanskog, i crnogorskog i njihovog odnosa prema srpskom jeziku. Smatrajući da „danas postoje srpski, hrvatski, bošnjački/bosanski i crnogorski” i da „nijedan nema primat nad drugim” i da je tu „kraj priče”,  Toma Tasovac napada Odbor za standardizaciju srpskog jezika, a samim tim i unisono mišljenje svih srbističkih katedri i akademija u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori što se ne slažu s tim antinaučnim nesrbističkim  mišljenjem (koje je,  eto,  i njegovo i ombudsmanovo, čiji postupak brani).

 Pri čitanju Tasovčevog teksta, pitao sam se ko je taj čovek koji negira desetinama monografija potvrđene  stavove srbistike od Vuka do današnjeg dana, koji smatra „ordinarnom glupošću” gotovo aksiomatski srbistički stav da se tzv. hrvatski, bošnjački/ bosanski i crnogorski  samo varijante „Vukovog i vukovskog srpskog jezika”, koji u vidu zahteva savetuje srbiste da „pročiste Pravopis”, da napuste, odnosno revidiraju  „prevaziđenu akcenatsku normu”, da se „tako grčevito” ne bore protiv „zakona o rodnoj ravnopravnosti”, čime bi, kaže, pokazali „da im je nauka draža od politikantstva”.

Budući da se T. Tasovac stalno  deklarativno poziva na „nauku”, a da za nenaučnost proziva mene i S. Tanasića kao predstavnike Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koji treba da se „malo više i ozbiljnije bave svojim poslom”, jednostavno sam morao proveriti u bibliografijama lingvističkih radova i na internetu naučne srbističke (do)prinose  samoga T. Tasovca.

Pretraga nije urodila plodom, jer srbistička literatura i internet ne beleže ni jedan jedini  srbistički rad T. Tasovca. Nedostatak naučnih podataka internet, međutim, kompenzuje  nizom drugim zanimljivih podataka o T. Tasovcu. Saznajem da je T. Tasovac kao  direktor Centra za digitalne humanističke nauke zaslužan za digitalizaciju Vukovog „Srpskog rječnika”.

I tu, preneražen, zastajem. Ne mogu da poverujem da čovek kome je poverena digitalizacija najznačajnijeg Vukovog dela – o Vuku ne zna ništa. Da izjavljuje da nema „Vukovog i vukovskog srpskog jezika” i da je Vuk „samo uočio da se štokavskim narečjem govorilo širom Balkana i da je ono zato bilo logična osnova stvaranja zajedničkog književnog jezika pre dva veka”. Nekoliko puta sam se vraćao na ovu šarlatansku konstataciju Tasovčevu, pitajući se zar je moguće da neko o Vuku govori i još radi digitalizaciju njegovog najznačajnijeg dela a da tako nipodaštava Vukov kodifikacijski  i standardizacijski  rad, kojim je srpski narodni jezik preveo u književni ili standardni, a posebno da ne zna da je Vuk uvek naglašavao da on pravi „srpski književni  jezik samo i isključivo za Srbe”. O tome postoji bar dvadeset monografija; mogao je  Tasovac pročitati bar monografiju Pavla Ivića „Srpski narod i njegov jezik”, bez čijeg poznavanja je sramota uopšte i uzeti Vuka u usta,   a mogao je, ako je to previše, uzeti bilo koji osnovnoškolski udžbenik srpskog  jezika! Onda sigurno ne bi predlagao srbistima da se ugledaju na Vuka i da „standard grade na osnovu stvarnog jezičkog stanja” (jer je sam Vuk smatrao da stvarno stanje ne može biti uvek standard, pa je tako  nestandardnim smatrao  oblike tipa  „žeteoc” ili „nosioc”, ili posle 1836.  sve oblike bez H, koga u „stvarnom stanju” kod  Srba uopšte nema, i još mnoge druge.). Znao bi da danas svi govore „mi bi radili” ili „on će da dođe”, ali da to nikad ne može niti će biti standard. Jednostavno rečeno, svako ko hoće da govori o normi  mora znati bar elementarne normativne kriterijume. A T. Tasovac pokazuje da su mu to „španska sela”.

Jer, nije  logično da kritikuje pravopisnu srpsku normu, a da sam ne zna primeniti jedno od najsuštastvenijih interpunkcijskih logičko-sintaksičkih pravila da  iza zapete nikad ne može dolaziti  enklitika ( a Tasovac u svom tekstu piše: „... članovi Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Miloš Kovačević i Sreto Tanasić, su optuživali ombudsmana da...”). Nije logično da neko ko se bavi digitalizacijom srpskog kulturnog nasleđa ne zna da je srpski jezik „nematerijalno kulturno nasleđe” koje se kao takvo, kako to profesor prava B. Rakić  pokazuje,  po međunarodnim zakonima (čiji je potpisnik i Republika Srbija)  ne može niti sme političkim nasiljem  urušavati.

 Jednom rečju, u tekstu T. Tasovca nema ama baš nijedne naučno utemeljene misli. Kad bi se Vuk danas pojavio, ne verujem da o Tasovčevom tekstu ne bi ponovio ocenu koju je dao Jovanu Hadžiću:  da je u pitanju obični „fušer i šarlatan”. Sam T. Tasovac to potvrđuje svakom svojom rečenicom.  Svakome ko iz lingvistike išta zna to je bjelodano jasno. Kod Srba je,  očito,  mnogo  isplativije  biti lingvistički šarlatan nego naučno utemeljen srbista.

Redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Из мог угла
Активност и предострожност ,тактика и стратегија од изузетне су важности на сваком бојном пољу, па и на језичком. Запрепашћење је закаснела реакција.Прави напор у право време је пола успеха.
Dragomir Olujić Oluja
Profesore Kovačeviću, dva pitanja! 1) Kako se zvao jezik na kojem je Splićanin Marko Marulić pisao, doduše latinicom, dva veka pre nego što ga je Vuk Karadžić (prvo stidljivo 1810. i potom 'službeno') 1824. nazvao srpskim i otkada počinje tarapana oko njegovog imena? (I, uzgred, zašto u čuvenom, prelomnom i presudnom Bečkom dogovoru 1850. o „zajedničkom književnom jeziku Južnih Slovena“ nema imena tog jezika?)
Коста
Марулић се служио чакавским наречјем и Језик којим је писао именовао је harvacchi -- "арвацки" (хрватски) на италијанским правопису -- што се подудара са подразузмевањем изворног писнаог хртватског језика државног усторјства до XVI в. Писци којима је нотовштокавки био матерњи језик, а нису сеебе сматрали Србима, језик су називали словински (икавски за словенски)
Panta Srećković
Nisu 2, nego 3 veka
Dragomir Olujić Oluja
2) Profesore Kovačeviću, zašto ste „zaboravili“ da je akademik Pavle Ivić, prvi predsednik Odbora, 1998. istupanja Vas i Vaših sumišljenika, koja se do danas nisu promenila, proglasio netačnim i neprimerenim, a posebno Vaš/vaš tekst „Slovo o srpskom jeziku“ ocenio kao „Spoj neznanja, izmišljanja i arogancije“ i zašto ste „zaboravili“ da je Odbor o tom tekstu zaključio: „Srpska nauka bila bi teško osramoćena ako bi se u svetu poverovalo da je Slovo izraz mišljenja srpske lingvistike u celini.“
nikola andirc
Vise logike u obrazovanju. Gramatika vodi u pogresne pretpostavke.
posmatrač i svedok
Selo gori a baba se češlja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.