Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
EKSKLUZIVNO: MIŠEL FRANKO, meksički reditelj

Pod vrelim meksičkim suncem

Akapulko se danas ocenjuje kao jedan od najopasnijih gradova na svetu, a nekada je bio raj. Njegovo propadanje simbolizuje mnogo veće propadanje u mojoj zemlji
​Мишел Франко (Фото: EPA/Ettore Ferrrari)

50. FEST

Najnoviji film meksičkog višestruko nagrađivanog scenariste, reditelja i producenta Mišela Franka – „Zalazak sunca”, imao je svetsku premijeru na 78. Venecijanskom festivalu, a na programu 50. Festa se prikazuje danas i sutra.

Autor kultnih filmova „Hronično”, „Aprilova ćerka”, „Nakon Lucije”, „Danijel i Ana” i „Novi poredak”, sada nudi nepredvidljiv i intimističko dramski film sa Timom Rotom i Šarlotom Gejnzbur u glavnim ulogama brata i sestre, čiji će se odmor u mondenskom delu po mnogo čemu živopisnog meksičkog letovališta pretvoriti i u suočavanje sa ličnim odnosom i sa nasiljem koje ih okružuje...

I u ovom filmu nastavljate istraživanje pojedinaca i društva pod pritiskom, ali je sada radnja filma smeštena u turistički raj – Akapulko?

Nije slučajno što se „Zalazak sunca” događa u Akapulku. Za mene je šokantno da budem svedok da se grad u kojem sam provodio raspuste tokom detinjstva pretvorio u epicentar nasilja. Akapulko se danas ocenjuje kao jedan od najopasnijih gradova na svetu, a nekada je bio raj. Njegovo propadanje simbolizuje mnogo veće propadanje u mojoj zemlji. Film je neka vrsta istraživanja svih perspektiva prisutnih u Akapulku, a takođe je i studija karaktera i porodične dinamike. Slika imperativno mora da odražava dve stvari: emocionalna stanja likova i nasilje rasprostranjeno u njihovom okruženju.

„Zalazak sunca” govori o inostranoj porodici u Akapulku, ali i o mnogo većim temama poput ekonomske nejednakosti i nasilja u mnogim oblicima?

Porodica je veoma posebna. Nadam se da će ljudi moći da pronađu univerzalnost priče i teme u tom jedinstvenom univerzumu jedne britanske porodice i u njihovom međusobnom odnosu. Jedan hitan poziv na daljinu poremetiće odmor bogate britanske porodice Benet u Akapulku, mora se nazad, uzavrele tenzije rastu i u prvi plan izlaze odnosi između direktnih naslednika i potomaka. Napisao sam film usred duboke lične krize kada sam preispitivao sve aspekte svog života i prvi put razmišljao o tome da život nije beskonačan i da stvarima mora doći kraj. S druge strane, mi svakodnevno živimo sa nasiljem u Meksiku tako da ne mogu da ga odvojim od svog pisanja. Mislim da je pogubno što nasilje prihvatamo kao nešto sasvim normalno.

Iz filma „Zalazak sunca” (Foto: 50. Fest)

Kroz svoj rad na taj problem stalno ukazujete, u filmu „Novi poredak” nasilje je sveobuhvatno, u „Zalasku sunca” više intimističko?

Svaka osoba koju poznajem u Meksiku je bar jednom držana na nišanu, ponekad od strane policajaca što je nekada strašnije nego kada te na nišanu drže lopovi. Zločin i nasilje su deo života u Meksiku. Ostaje ti da se preseliš negde drugde ili da pokušaš to da razumeš. Kao filmski pripovedač moram da istražim takvu stvarnost.

Postoji ta jedinstvena porodična dinamika u filmu, kao da vas fascinira tip bogate, izolovane, oligarhijski postavljene porodice?

Pretpostavljam da svi „alati” koje članovi takvih porodica treba da imaju, a koji dolaze od novca, obrazovanja, privilegovanog života, na kraju dana ne znače ništa jer nastavljaju da prave najosnovnije greške i nemogućnost međusobnog komuniciranja. Za mene je uvek fascinantno koliko možete povrediti nekoga koga volite. Opet, to su ljudi koji bi trebalo da mogu da prenesu na druge svoje ideje i osećanja, ali oni to stalno zabrljaju.

Sunce u vašem filmu zauzima iskonsko mesto, udara uvek agresivno i direktno, ono je i velika metafora?

Sunce je život i smrt u isto vreme. Sunce je nit u ovom filmu i vreme kada se glavni junak Nil, kojeg igra Tim Rot, sve više njemu otvara što nije nužno dobra stvar. Međutim, Nil tačno zna šta radi, tako da je to kontradikcija i to mi se sviđa. Lično se plašim sunca zbog raka kože. Kada sam bio klinac, ljudi su i dalje mislili da je sunce dobro, da možeš ležati pod njim šest sati i pocrneti i da je to zdrava dobra stvar. Ovakvo razmišljanje se promenilo.

Postupci vašeg junaka Nila postaju sasvim jasni tek pri kraju filma?

Njegov lik je intrigantan, jer je priča o njemu intimna. Radi se o njegovom unutrašnjem svetu i njegova porodica pokušava da ga razume. Scene te njegove unutrašnje samoće na pretrpanoj plaži u Akapulku nije bilo lako snimiti. Nisam želeo da zaključam celu plažu tokom snimanja jer bih onda ubio spontani osećaj koji možete dobiti iz svega toga. Nismo blokirali saobraćaj, prodavci na plaži su pravi, turisti koje vidite su pravi. Cela filmska ekipa je morala da bude veoma diskretna da se ne bi pokvarila autentičnost atmosfere i prostora, ali i da se ne bi remetila glumačka igra Tima Rota i Šarlote Gejnzbur.

Vaš odnos sa Timom Rotom je i prijateljski i saradnički?

Priču za ovaj film napisao sam za njega. Prošlo je devet godina otkako smo se prvi put sreli i od tada smo prošli kroz određene stvari, kroz zajedničko snimanje filmova „Hronično” i „600 milja”. Naši senzibiliteti su veoma slični i znao sam da će dobro reagovati na ovaj materijal. Čim sam napisao scenario poslao sam mu ga i on mi je samo javio: „Ne menjaj ništa, hajde da snimamo kako jeste” i tako smo završili u Akapulku.

Akapulko je pun boja, muzike i hrane i tako je mnogo vizuelne teksture u ovom filmu?

Rekao sam mu na početku snimanja da želim da publika oseti iskustvo postojanja u Akapulku: pesak, vrućinu, sunce, boje mora i hrane. Moj direktor fotografije je to postigao kroz određene objektive, ali što se tiče našeg zajedničkog rada i načina na koji smo snimali, to je moj prvi film koji uopšte nije bio vizuelno planiran unapred. Puno je u ovom filmu i intuicije i spontanosti.

I opet je vaš produkcijski partner venecuelanski reditelj Lorenco Vigas, kojem ste uzvratili producentskim partnerstvom u njegovom filmu „Kutija”?

Lorenco i ja smo prijatelji više od 20 godina i počeli smo zajedno da snimamo kratke filmove kada smo bili veoma mladi. Tokom godina čitali smo jedan drugom scenarije dok sam ja već snimao filmove. On je debitantski film „Iz daleka”, u kojem sam mu bio producent, snimio 2015. godine i osvojio venecijanskog „Zlatnog lava”. Uživamo u svemu što se tiče naše saradnje, izazova, razmene mišljenja, naših razlika. A te razlike se ogledaju u sledećem: on voli da oduzima vreme i ide polako, a ja volim brzo i zato snimam svake godine po jedan film. Lorenco i ja samo pokušavamo da pomognemo jedan drugom na najbolji mogući način, znajući koliko smo različiti.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.