Среда, 07.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕКСКЛУЗИВНО: МИШЕЛ ФРАНКО, мексички редитељ

Под врелим мексичким сунцем

Акапулко се данас оцењује као један од најопаснијих градова на свету, а некада је био рај. Његово пропадање симболизује много веће пропадање у мојој земљи
​Мишел Франко (Фото: EPA/Ettore Ferrrari)

50. ФЕСТ

Најновији филм мексичког вишеструко награђиваног сценаристе, редитеља и продуцента Мишела Франка – „Залазак сунца”, имао је светску премијеру на 78. Венецијанском фестивалу, а на програму 50. Феста се приказује данас и сутра.

Аутор култних филмова „Хронично”, „Априлова ћерка”, „Након Луције”, „Данијел и Ана” и „Нови поредак”, сада нуди непредвидљив и интимистичко драмски филм са Тимом Ротом и Шарлотом Гејнзбур у главним улогама брата и сестре, чији ће се одмор у монденском делу по много чему живописног мексичког летовалишта претворити и у суочавање са личним односом и са насиљем које их окружује...

И у овом филму настављате истраживање појединаца и друштва под притиском, али је сада радња филма смештена у туристички рај – Акапулко?

Није случајно што се „Залазак сунца” догађа у Акапулку. За мене је шокантно да будем сведок да се град у којем сам проводио распусте током детињства претворио у епицентар насиља. Акапулко се данас оцењује као један од најопаснијих градова на свету, а некада је био рај. Његово пропадање симболизује много веће пропадање у мојој земљи. Филм је нека врста истраживања свих перспектива присутних у Акапулку, а такође је и студија карактера и породичне динамике. Слика императивно мора да одражава две ствари: емоционална стања ликова и насиље распрострањено у њиховом окружењу.

„Залазак сунца” говори о иностраној породици у Акапулку, али и о много већим темама попут економске неједнакости и насиља у многим облицима?

Породица је веома посебна. Надам се да ће људи моћи да пронађу универзалност приче и теме у том јединственом универзуму једне британске породице и у њиховом међусобном односу. Један хитан позив на даљину пореметиће одмор богате британске породице Бенет у Акапулку, мора се назад, узавреле тензије расту и у први план излазе односи између директних наследника и потомака. Написао сам филм усред дубоке личне кризе када сам преиспитивао све аспекте свог живота и први пут размишљао о томе да живот није бесконачан и да стварима мора доћи крај. С друге стране, ми свакодневно живимо са насиљем у Мексику тако да не могу да га одвојим од свог писања. Мислим да је погубно што насиље прихватамо као нешто сасвим нормално.

Из филма „Залазак сунца” (Фото: 50. Фест)

Кроз свој рад на тај проблем стално указујете, у филму „Нови поредак” насиље је свеобухватно, у „Заласку сунца” више интимистичко?

Свака особа коју познајем у Мексику је бар једном држана на нишану, понекад од стране полицајаца што је некада страшније него када те на нишану држе лопови. Злочин и насиље су део живота у Мексику. Остаје ти да се преселиш негде другде или да покушаш то да разумеш. Као филмски приповедач морам да истражим такву стварност.

Постоји та јединствена породична динамика у филму, као да вас фасцинира тип богате, изоловане, олигархијски постављене породице?

Претпостављам да сви „алати” које чланови таквих породица треба да имају, а који долазе од новца, образовања, привилегованог живота, на крају дана не значе ништа јер настављају да праве најосновније грешке и немогућност међусобног комуницирања. За мене је увек фасцинантно колико можете повредити некога кога волите. Опет, то су људи који би требало да могу да пренесу на друге своје идеје и осећања, али они то стално забрљају.

Сунце у вашем филму заузима исконско место, удара увек агресивно и директно, оно је и велика метафора?

Сунце је живот и смрт у исто време. Сунце је нит у овом филму и време када се главни јунак Нил, којег игра Тим Рот, све више њему отвара што није нужно добра ствар. Међутим, Нил тачно зна шта ради, тако да је то контрадикција и то ми се свиђа. Лично се плашим сунца због рака коже. Када сам био клинац, људи су и даље мислили да је сунце добро, да можеш лежати под њим шест сати и поцрнети и да је то здрава добра ствар. Овакво размишљање се променило.

Поступци вашег јунака Нила постају сасвим јасни тек при крају филма?

Његов лик је интригантан, јер је прича о њему интимна. Ради се о његовом унутрашњем свету и његова породица покушава да га разуме. Сцене те његове унутрашње самоће на претрпаној плажи у Акапулку није било лако снимити. Нисам желео да закључам целу плажу током снимања јер бих онда убио спонтани осећај који можете добити из свега тога. Нисмо блокирали саобраћај, продавци на плажи су прави, туристи које видите су прави. Цела филмска екипа је морала да буде веома дискретна да се не би покварила аутентичност атмосфере и простора, али и да се не би реметила глумачка игра Тима Рота и Шарлоте Гејнзбур.

Ваш однос са Тимом Ротом је и пријатељски и сараднички?

Причу за овај филм написао сам за њега. Прошло је девет година откако смо се први пут срели и од тада смо прошли кроз одређене ствари, кроз заједничко снимање филмова „Хронично” и „600 миља”. Наши сензибилитети су веома слични и знао сам да ће добро реаговати на овај материјал. Чим сам написао сценарио послао сам му га и он ми је само јавио: „Не мењај ништа, хајде да снимамо како јесте” и тако смо завршили у Акапулку.

Акапулко је пун боја, музике и хране и тако је много визуелне текстуре у овом филму?

Рекао сам му на почетку снимања да желим да публика осети искуство постојања у Акапулку: песак, врућину, сунце, боје мора и хране. Мој директор фотографије је то постигао кроз одређене објективе, али што се тиче нашег заједничког рада и начина на који смо снимали, то је мој први филм који уопште није био визуелно планиран унапред. Пуно је у овом филму и интуиције и спонтаности.

И опет је ваш продукцијски партнер венецуелански редитељ Лоренцо Вигас, којем сте узвратили продуцентским партнерством у његовом филму „Кутија”?

Лоренцо и ја смо пријатељи више од 20 година и почели смо заједно да снимамо кратке филмове када смо били веома млади. Током година читали смо један другом сценарије док сам ја већ снимао филмове. Он је дебитантски филм „Из далека”, у којем сам му био продуцент, снимио 2015. године и освојио венецијанског „Златног лава”. Уживамо у свему што се тиче наше сарадње, изазова, размене мишљења, наших разлика. А те разлике се огледају у следећем: он воли да одузима време и иде полако, а ја волим брзо и зато снимам сваке године по један филм. Лоренцо и ја само покушавамо да помогнемо један другом на најбољи могући начин, знајући колико смо различити.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.