Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dnevnik Živojina Pavlovića

Čemu je ovaj rat paravan? Interesima Evrope? Strateškim aspiracijama Amerike? Vlastoljubivim ambicijama feudalnih tirana raspadnute SFRJ, zapisao je reditelj u svom dnevniku devedesetih godina
Дивчибаре, 1998: Живојин Павловић са Снежаном Лукић Павловић (Фото: из књиге „Дневник 1994‒1998”)

Danas, dok besni rat u Ukrajini, i dok mnogi pogled upravljaju ka Balkanu, čitati „Dnevnik 1994‒1998” Živojina Pavlovića, (izdanje „Agore”, priređivača Snežane Lukić Pavlović), može da bude obeshrabrujuće zbog toga što izgleda da svekolika kriza iz devedesetih još traje. I onda, kao i sada, stradaće nedužni, a intelektualac, umetnik, poput Žike Pavlovića, beležiće te događaje da bi ostali upamćeni i da bi ih shvatili oni koji znaju da misle i koji naravno ništa ne mogu da promene.

Poput ratnog izveštača, čuveni pisac i reditelj zapisao je povodom rata u BiH 3. maja 1994. godine ono što se doslovno preslikava na pomenutu današnju situaciju: „Čemu je ovaj rat paravan? Interesima Evrope? Strateškim aspiracijama Amerike? Vlastoljubivim ambicijama feudalnih tirana raspadnute SFRJ?... Ili se iza zamršenih tokova novca i sukoba tajnih obaveštjanih i kontraobaveštajnih službi krije temeljni ljudski faktor: nemogućnost daljeg podnošenja mira.”

A dan kasnije, zabeležio je: „Da li je ’novi svetski poredak’, na čijem se čelu nalaze Sjedinjene Američke Države isto što i internacionalni fašizam? Svakako (...) Nema razlike ni u ponašanju čitavog Natoa, ujedinjenih armada zapadne alijanse. Nepodudarnost je samo u tome što je u vreme Hitlera i Musolinija težnja za civilizacijskom unifikacijom bele rase krasila pojedine nacije, a sada se civilizacijska unifikacija sprovodi na čitavom globusu. I svim sredstvima: invazijom novca, nametanjem jednoobraznosti organizacionih modela, poplavom jeftinih roba, kupovinom industrijskih i poljoprivrednih potencijala, duhovnim imperijalizmom, ekonomskim izolacijama, državnim udarima, političkim smicalicama, pučevima, ratom.”

  Svakodnevno je pisac beležio svoje utiske o stvarnosti, pesmu nedavno preminulog Stevana Tontića, svoje zgražavanje nad „balkanskom kataklizmom”, užasima „kulta nacionalnog monolitizma”, i nad gangsterizmom, kao „ratnim recidivom”, zbog kojeg mu je bio ukraden auto iz garaže.

„Trijumf rodoljublja: u 19. veku ‒ zanos i stvaralaštvo; u 20. veku ‒ razaranje i smrt. Patrotizam kao pseudoideologija, dopingovan nacionalističkom omamom i ludilom vere. Nacionalizam ‒ taština i slepilo. Šovinizam ‒ mržnja i samodovoljnost. Varvarstvo ‒ poremećaj životnih nagona, izopačena čežnja za povratkom Prirodi. Bog ‒ izgovor”, dijagnoza je Žike Pavlovića.

U septembru, 1994. godine zabeležio je: „Suspenzija sankcija OUN na avio-saobraćaj, sport i kulturu slavi se kao da ta milostinja nije iznuđena bezbrojnim poniženjima od kojih je jedno od najvećih odricanje od braće u Bosni zahvaćene ratnim kovitlacem...”

U razgovoru koji je dao za NIN, krajem iste godine, kritikovao je srpski mentalitet, a u sukobima na Balkanu video je mogući treći svetski rat. Kritiku je uputio i intelektualcima, koje je nazvao primenjenim umetnicima, koji su „najveće zlo izveli onog trenutka kada su počeli da se osećaju odgovornima”.

Sledeće godine, sankcije se nastavljaju, u Bosni se primirja krše, a Čečenija se rasplamsava, zbegovi iz Hrvatske u avgustu...

„Političko mafijaštvo, vaspostavljeno još za komunista, danas se transformiše u ekonomski i finansijski gangsteraj”, napisano je 19. marta 1995. Najednom, dnevnik se pretvara u skladište citata iz dela koja pisac čita: „Suzdrži se i prikrivaj svoj život” Epikteta; „U umetnosti ništa ne vrede dobre namere” Flobera; „Poezija ništa ne pokreće” Odna. Zapisuje nakolonost za Bergmanov film „Divlje jagode”, za Bunjuelovu umetnost, za Dostojevskog, Čarlsa Simića, za Dragoslava Mihailovića, Boru Radovića... Beleži i viceve koji kruže Beogradom, kao što je onaj u kojem Slobodan Milošević iz Dejtona Mirjani Marković šalje telegram: „Zemlju sam prodao, a ti vidi šta ćeš sa stokom.”

Početkom godine 1996. piše: „Sanjariti, maštati. Učiniti sopstveni život podnošljivijim.” U julu pak kaže: „Više ne razmišljam o ratu. Niti o ponižavajućem po Srbe miru ‒ bahati i neorganizovani, primitivni i bezobzirni, drugo nisu ni zaslužili...” Krajem godine protivi se „kasapljenju” Radomira Konstantinovića, podržava studentske proteste.

Jednog dana u junu 1997. tvrdi: „Šta je život? Jelo, ljubav, rađanje, radost, san, jednom rečju: sve što nije Istorija.” Zatim, ubrzo: „Kažu, na sveći se niko nije ogrejao, što nije tačno. U tami, ona je svetlost, oličenje života. Samo uz njenu pomoć moguće je telesno i duhovno kretanje ‒ preduslov za toplotu. I toplinu.” U avgustu otežano prolazi snimanje „Države mrtvih”.

Živojin Pavlović preminuo je 1998. godine. Ovaj umetnikov dnevnik pokazuje da je do kraja snimao, da je intenzivno promišljao svoju stvarnost, komunicirao sa prijateljima, sećao se detinjstva, oduševljavao se stvaralaštvom drugih ‒ Purišinim filmom „Tango je tužna misao koja se pleše” i romanom Danila Nikolića „Vlasnici bivše sreće”. Da je mnogo čitao, posećivao izložbe. Jedan od poslednjih tekstova u knjizi pismo je Aleksandra Tijanića i Slavka Ćuruvije predsedniku Miloševiću iz „Evropljanina” 19. oktobra 1998. godine, kao prilog borbi za slobodu od straha.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Борис М. Бања Лука
"тежња за цивилизацијском унификацијом беле расе красила поједине нације, а сада се цивилизацијска унификација спроводи на читавом глобусу"
Dragana S
Bravo za tekst. ... Većina znaju, ne samo uvaženi pisac, ko je najveće zlo od 2.svetskog rata. Podatak da od 100 ratova, u tom periodu otprilike 80 ide na njihov račun....radi širenja kapitala i tržišta, pod egidom "uvodjenja" demokratije..... Ne treba mnogo biti pametan, da ono prije ili kasnije vodi kraju istorije.....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.