Sećanje na Voju Marjanovića

Voja Marjanović rođen je u Ubu 1934. godine, a preselio se u večnost 2020. Sahranjen je u zavičaju, od kojeg se odvajao samo kad je morao, a kojem se vraćao i kad mu je bilo lepo i teško. Bio je poštovan kao istoričar, teoretičar i kritičar savremene književnosti za decu i mlade. Članke je objavljivao u najpoznatijim listovima – „Politici”, „Borbi”, „Večernjim novostima”, „Dečjim novinama”, „Književnim novinama”... – kao i u domaćim i stranim časopisima. Njegovi priručnici, udžbenici i antologije i danas su u upotrebi. Bavio se i pripovedačkom prozom (Ubske priče) i hronikom zavičaja. Objavio je oko 90 knjiga – više od Balzaka (Ljudska komedija), a manje od Tita (104) i Miloša Jevtića, urednika Radio Beograda (218). Za svaku godinu života – jedna knjiga.

Uskoro će druga godišnjica njegove smrti, polovinom aprila, a listovi, časopisi, škole, fakulteti... nisu mu se odužili prigodnim sećanjem.

Voja je osnovnu školu završio u Ubu, gimnaziju u Beogradu, Filozofski fakultet (Jugoslovenska književnost i srpskohrvatski jezik) u Beogradu, a doktorat je stekao u Sarajevu (Pripovedačka proza Branka Ćopića). Najbolji je poznavalac Ćopićevog književnog dela, o kojem je objavio nekoliko knjiga. Osim eseja i antologija, treba pomenuti i delo „Portreti srpskih pisaca za decu” (1998), „Književnost za decu i mlade u književnoj kritici” (1997, s mr Milutinom Đuričkovićem). Radio je kao profesor u Medicinskoj školi, Pedagoškoj akademiji za vaspitače u Beogradu, bio vanredni profesor Učiteljskog fakulteta...

Marjanović je bio član UKS od 1975. godine. Odlučivao je o „Nolitovoj” školskoj lektiri, a bio je i učesnik književnih seminara u zemlji i inostranstvu. Obogatio je novim shvatanjima književnost za decu i mlade, posebno tematski, stilski, metodološki i kritički. Njegov književnoumetnički rad krunisan je brojnim priznanjima i nagradama: Zmajeve dečje igre, „Kurirček”, Povelja UKS, „Sima Cucić”, Povelja beogradskog festivala za decu „Vitez”...

Voju Marjanovića su voleli i poštovali i đaci i studenti. Bio je veliki čovekoljubac i pomagao svakome dobrim savetima i odlučnom podrškom. Od nekih mladih početnika stvorio je svoje pesnike. Takvim humanim postupcima pridobijao je nove saradnike i istraživače. Svojim istrajnim radom stekao je ugled velikana Uba, poput Božidara Kneževića, Aleksandra Popovića, Branislava Petronijevića, Radomira Raše Plaovića i čuvenih sportista.
Prof. dr Radomir Životić