Svedok i učesnik balkanskih kriza

Muž, otac, četiri puta ambasador, pomoćnik državnog sekretara za istočnu Aziju i Pacifik, pregovarač sa Severnom Korejom, autor i konsultant.

Ovako se na „Tviteru” predstavlja Kristofer Hil, koji svojoj radnoj biografiji sada dodaje petu ambasadorsku funkciju. Senat je upravo potvrdio Hila za novog američkog ambasadora u Srbiji na predlog šefa Bele kuće Džoa Bajdena.

Hil odlično poznaje Bajdena i bio je jedan od važnih saradnika nekadašnjeg predsednika Bila Klintona tokom rata u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Zbog službovanja u Beogradu Hil se vraća u diplomatiju 12 godina nakon što je napustio Stejt department. Bio je ambasador u Iraku, Južnoj Koreji, Poljskoj i Severnoj Makedoniji i zamenik šefa misije u Albaniji. Govori srpski, poljski, makedonski i francuski. Nakon što je otišao iz diplomatije, predavao je na univerzitetima, između ostalog i na Kolumbiji.

Karijeru je započeo u Beogradu sedamdesetih godina prošlog veka. Kao zamenik Ričarda Holbruka učestvovao je na pregovorima u Dejtonu, a bio je i Rambujeu. Na predlog tadašnje državne sekretarke Madlen Olbrajt, našao se i ulozi specijalnog izaslanika za Kosovo 1998. i 1999. Kasnije je radio u konsultantskoj kući koju je Madlen Olbrajt pokrenula kad je napustila državnu službu.

U saopštenju koje je objavio ove nedelje novi američki ambasador poručio je da ne dolazi opterećen prošlošću, već „sa svežom perspektivom o Srbiji, zemlji u kojoj SAD vide važnog partnera i prijatelja”.

„Nema sumnje da su ovo teška vremena”, primećuje Hil, ali i dodaje kako veruje da dve zemlje mogu da konstruktivno rade, „svesne da imaju mnogo zajedničkih interesa”.

Tokom procedure za potvrdu imenovanja na ambasadorsko mesto, Hil je u Kongresu u decembru prošle godine objasnio kako vidi odnose sa Srbijom. Kako je tada istakao, Srbija je postigla značajne ekonomske korake, ali potrebno je da uradi još mnogo toga da bi se pridružila Evropskoj uniji.

„SAD nastavljaju da podržavaju napredak Srbije u drugim oblastima, uključujući borbu protiv korupcije, unapređenje vladavine prava i jačanje demokratskih institucija. Trudiću se da ojačam slobodu medija i podržim ključnu ulogu organizacija civilnog društva. Raznolika politička scena i slobodni i nezavisni mediji suštinski su važni za uspeh Srbije kao evropske demokratije”, kazao je Hil.

Najavio je da će nastaviti da „vrši pritisak da se sprovede puna istraga ubistva braće Bitići, trojice američkih državljana koji su ubijeni dok su bili u srpskom policijskom pritvoru 1999. i da svi koji su umešani budu izvedeni pred lice pravde bez obzira na njihov čin ili poziciju”. Na njegovoj agendi je, kako je rekao, i da pomogne Srbiji da se odupre ruskom i kineskom uticaju. Dodaje i da će s vladom u Beogradu raditi i na očuvanja jedinstva BiH: „Mislim da Srbija nema iluzija, budućnost entiteta Republika Srpska je u okviru BiH.”

Pred kongresmenima je zaključio i da je za članstvo u EU neophodno da Srbija normalizuje odnose sa Kosovom i podsetio na Bajdenovu izjavu da „SAD veruju da je međusobno priznanje obe zemlje najbolji put napred”.