Rat strateška greška s velikim posledicama po ruski narod

Lideri zemlja članica NATO-a najoštrije su na jučerašnjem samitu u Briselu osudili rusku invaziju na Ukrajinu. Pozvali su predsednika Vladimira Putina da odmah zaustavi rat, za koji su ocenili da je „strateška greška s velikim posledicama po ruski narod”, a Belorusiju, ali i Kinu, da prestanu da podržavaju ratne aktivnosti Moskve. „Napad Rusije na Ukrajinu ugrožava globalnu bezbednost. Napad na međunarodne norme čini svet manje bezbednim. Eskalirajuća retorika predsednika Putina je neodgovorna i destabilizujuća”, navedeno je u saopštenju lidera NATO-a.

U tekstu završne deklaracije članice NATO-a poručuju da će s ostatkom međunarodne zajednice raditi na pronalaženju odgovornih za kršenje humanitarnog i međunarodnog prava, uključujući ratne zločine u Ukrajini. Oni su osudili, kako su rekli, napade ruske vojske na civilnu infrastrukturu i nuklearne elektrane u Ukrajini i upozorili da bi bilo kakva ruska upotreba hemijskog ili biološkog oružja bila neprihvatljiva i imala teške posledice. Obraćajući se novinarima posle sastanka, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, kome je mandat produžen za još godinu dana, najavio je da će četiri nove borbene grupe biti poslate u Slovačku, Mađarsku, Bugarsku i Rumuniju. Rekao je da su se države članice NATO-a složile da ojačaju svoju odbranu premeštanjem 40.000 vojnika na svoj istočni bok kao odgovor na invaziju Rusije, preneo je Rojters.

Stoltenberg je kazao i da je ruska invazija na Ukrajinu najveća bezbednosna kriza tokom jedne generacije i da je NATO ujedinjen da održi savez jakim i narod bezbednim.

„Delimično smo zabrinuti zato što vidimo retoriku i vidimo da Rusija pokušava da stvori neku vrstu izgovora, optužujući Ukrajinu, SAD i saveznike NATO-a da se spremaju da upotrebe hemijsko i biološko oružje”, rekao je Stoltenberg i poručio da bi svaka upotreba hemijskog oružja imala široko rasprostranjene posledice i da bi potpuno promenila prirodu sukoba, jer bi to bilo „eklatantno kršenje međunarodnog prava” i bilo bi izuzetno opasno. Kako je rekao, takav postupak bi pogodio ne samo ljude u Ukrajini, već i zemlje NATO-a, zbog širenja kontaminacije. U zaključcima alijanse se kaže i da Rusija treba da pokaže da je ozbiljna kad je reč o pregovorima tako što će odmah primeniti prekid vatre.

Lideri 30 NATO saveznika u zajedničkom saopštenju ističu da će nastaviti da pružaju dalju političku i praktičnu podršku Ukrajini, uključujući i pomoć u oblastima kao što su sajber bezbednost i zaštita od pretnji hemijske, biološke, radiološke i nuklearne prirode. Alijansa je pozvala sve države, među njima i Narodnu Republiku Kinu, da podržavaju međunarodni poredak, principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta, i da se uzdrže od „podrške ratnim naporima Rusije na bilo koji način”, uključujući i pomaganje Rusiji da zaobiđe sankcije. Učesnicima samita obratio se i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je apelovao na lidere NATO-a da povećaju vojnu podršku njegovoj zemlji protiv ruskih snaga, upozorivši ih da će im sledeći cilj biti članice alijanse u istočnoj Evropi, uključujući Poljsku. „Rusija želi da ide dalje. Protiv istočnih članica NATO-a. Baltičkih država. Poljske svakako”, rekao je Zelenski u snimljenom video-obraćanju, koje je unapred objavilo ukrajinsko predsedništvo.

Ali NATO tek treba da pokaže šta može da učini da spase ljude, rekao je on. Kako je naveo visoki zvaničnik ukrajinske administracije, Zelenski nije tražio uvođenje zone zabrane letenja, niti ulazak u NATO.

Nezvanično, Zelenski je tražio jedan procenat naoružanja alijanse. Stoltenberg na konferenciji za štampu nije odgovorio na pitanje novinara da li će NATO ispuniti zahtev ukrajinskog predsednika, ali je ocenio da je Zelenski preneo „veoma saosećajne prouke” te da alijansa već pruža „znatnu podršku” Ukrajini.

„Mi imamo odgovornost da sprečimo da ovo preraste u potpuni sukob između NATO-a i Rusije. To bi bilo opasnije i razornije”, poručio je Stoltenberg.

Potvrdio je da su se lideri složili da su Bosna i Hercegovina i Gruzija pod pretnjom ruskog mešanja. Zato, prema njegovim rečima, postoji saglasnost da treba pomoći ovim zemljama kako bi se ojačali njihova otpornost, suverenitet i teritorijalni integritet.