Novi Sad drugi put bez „Antićevih dana”

Novi Sad – Mart u Novom Sadu ponovo, drugi put, prolazi bez „Antićevih dana”, pesničke svetkovine koju grad u ovo vreme održava u čast Miroslava Mike Antića. Prošle godine je manifestacija odložena, po zvaničnom obrazloženju, zbog pandemije. Do danas nije nastavljena, iako se u evropskoj prestonici kulture 2022. nižu brojni drugi događaji, uz publiku i u zatvorenom prostoru, poput sajma knjiga, književnih tribina, izložbi, koncerata...

– Javnost i mediji će biti obavešteni o novom datumu održavanja manifestacije. I dalje je na snazi saopštenje o odlaganju manifestacije zbog pandemije – kazala je za „Politiku” pomoćnica direktora Kulturnog centra Novog Sada Sunčica Marković.

Pesnik Mika Antić je veći deo života proveo u Novom Sadu, gradu u kome su i nastajali njegovi brojni stihovi i gde počiva. Kao i Čika Jova Zmaj, generacijama je omiljeni dečji pesnik. Stvarao je i misaonu poeziju, slikao, bavio se filmom, uređivao i pisao za listove.

Sve su to bili razlozi da se „Antićevi dani” ustanove kao stalna manifestacija u kulturi od značaja za grad, po odluci gradske skupštine iz 2007. godine. Odlukom je propisano da se manifestacija održava svake godine u drugoj nedelji marta. Računalo se na to da se obeležava i dan rođenja Mike Antića, 14. mart. Pošto je program odložen, kako nam je potvrđeno, nema ni ceremonija polaganja cveća na spomen-bistu pesnika u Dunavskom parku, ni poseta njegovom grobu.

Istom skupštinskom odlukom ustanovljena je i godišnja nagrada „Miroslav Antić” za knjigu poezije na srpskom jeziku, koja je kao izuzetno ostvarenje u oblasti književnog stvaralaštva objavljena u prethodnoj godini. Njen prvi nosilac je Ljubivoje Ršumović, a poslednji put je uručena u martu 2020. Bojanu Vasiću za „Toplo bilje”.

Do zastoja je došlo početkom 2021. Nagradu je, po stavu stručnog žirija, trebalo da dobije pesnikinja Jelena Lengold iz Beograda. Na tome je i stalo, a pesnikinja je na društvenim mrežama saopštila da se politika umešala u odluke kulture. Kulturni centar je odbacio takve navode kao „bujnu maštu”. Tvrdili su da su „Antićevi dani” odloženi zbog nepovoljne epidemijske situacije, te da do tog odlaganja, odboru manifestacije nije stigao nikakav zaključak žirija.

Propisano je da odbor odlučuje o nagradi na predlog stručnog žirija (Miroslav Radonjić, Slađana Ilić, Bojan Vasić). Čine ga predsednik (gradonačelnik Miloš Vučević), zamenik (predsednica skupštine Jelena Marinković Radomirović) i 11 članova (među kojima su većnici), imenovanih u skupštini, na predlog gradonačelnika, iz reda stručnih i javnih radnika, poznavaoca književnog stvaralaštva.

Do danas, nagrada oko koje se povela polemika (za kalendarsku 2020) nije dodeljena. Nema je ni u povodu  90. godišnjice Antićevog rođenja ovog marta. U međuvremenu je skupština, na inicijativu odbora, dopunila odluku o manifestaciji. Sada se, izuzetno, nagrada može dodeliti i za životno delo (ne samo za kalendarsku godinu). Članovi odbora smatraju, kako je obrazloženo, da u Novom Sadu postoje umetnici koji svojim celokupnim poetskim, književnim i stvaralačkim opusom zavređuju da budu prepoznati.

Odbornica Snežana Mušicki smatra da je to lepo, ali da treba da postoje kriterijumi i da je „malo riskantno” da odbor određuje ko za svoj opus zavređuje nagradu za životno delo.

– Kada je osnovana manifestacija „Antićevi dani” prvi čovek koji je dobio nagradu je bio Ljubivoje Ršumović, posle njega Duško Trifunović. Pre sedam godina, čovek je dobio Antićevu nagradu, da mu sad ne govorim ime ‒ nema ga na pretraživaču „Gugl”. Ne postoji u Gradskoj biblioteci njegova knjiga poezije. Niko nikada nije čuo za njega – rekla je u skupštinskoj raspravi odbornica.

Po njenim rečima, manifestacija treba da preraste u nešto po čemu će Novi Sad biti poznat u kulturi, a ne ovako, „da nagradu dobijaju burazeri i partijski drugari i ko sve ne”.

Član gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić istakao je tom prilikom da postoji želja da se manifestacija sada unapredi kroz dopunu odluke, ali i kroz mehanizme koji se tiču pravilnika, kriterijuma i uvođenja konkursa koji do sada nije bio praksa.

– Svakako sve odluke koje su donešene u sklopu realizacije svih dosadašnjih manifestacija „Antićevi dani” išli su preko odbora, ali odbor je imao i određene mehanizme - imenovanja stručne komisije, odnosno stručnog žirija i određene pravilnike – naveo je Rožić.