Treba li nabaviti avione tipa „rafal”

S opravdanim razlogom, veliko interesovanje javnosti izazvale su informacije i izjave zvaničnika da Srbija razmatra nabavku dve eskadrile višenamenskog aviona „rafal”, francuske proizvodnje, za potrebe RV i PVO.

U godini kada obeležavamo 110 godina srpske avijatike, započete u Francuskoj, i 60 godina naše nadzvučne borbene avijacije, bazirane na ruskoj tehnici, postoje pravi razlozi da trinom sastavljen od eminentnih predstavnika nauke, struke i odluke, postavi čvrstu osnovu za zdravu i realnu budućnost našeg vojnog vazduhoplovstva u 21. veku.

Prava odluka o dugoročnoj nabavci skupocenog sredstva zvanog vojni avion sigurno počiva na složenom i veoma komplikovanom procesu sastavljenom od proučavanja mnogobrojnih uticajnih faktora, koji mogu, ali i ne moraju biti presudni. Srećna je okolnost da, za sada, imamo bitnu komponentu RV i PVO zvanu lovačka avijacija, koja uspešno izvršava svoje osnovne zadatke, što samo po sebi ne znači da možemo lagodno da pristupimo ovom važnom poslu i uzaludno gubimo dragoceno vreme.

Tradicionalno i dokazano prijateljstvo s Ruskom Federacijom ili ratno savezništvo s Francuskom, „bratstvo po oružju”, u ovom sudbonosnom i preskupom državnom poslu, mogu i ne moraju biti odlučujući argumenti. Nostalgiji, sentimentu, emocijama, dogmi, demagogiji ili navijačkom mentalitetu ovde mesta nema. Pažnja dobrog domaćina i precizan kratkoročni, srednjoročni i dugoročni proračun koliko će poreske obveznike ove zemlje koštati potpuni prelazak s „istočne” na „zapadnu” vazduhoplovnu tehniku, zasluženo zauzimaju visoko i značajno mesto u procesu donošenja konačne odluke.

Avion „rafal”, čija se nabavka tek planira, nije svemoćan i svemoguć, kao što ni avion tipa „mig-29”, koji sada uspešno koristimo, nije nemoćan ni slabašan. I jedan i drugi imaju izrazite prednosti i evidentne nedostatke. Realan balans, pametan kompromis, usklađivanje s našim potrebama i mogućnostima, kao i trezveno predviđanje razvoja situacije u svetu i regionu, definišu metodski put i daju osnovne smernice za nabavku višenamenskog aviona „rafal”ili čistokrvnog lakog lovca iz porodice „mig”.

U ovom „krupnom zalogaju” i „slatkoj muci” neće biti dobro ako se zapostavi ključni faktor – čovek. Deficit kadra u vojnom vazduhoplovstvu, službenika, vojnika, tehničara, inženjera i pilota odavno je prisutan u svetu i kod nas. Zadatak pripreme i školovanja kadra sposobnog da savlada i koristi novu tehniku zahteva hitnu i pametnu akciju jer treba imati na umu da su ti budući velemajstori svoga posla danas učenici osnovne škole.

Odluka avion „rafal” – da ili ne, jeste u rukama, znanju, hrabrosti i mudrosti izabranih i imenovanih ljudi koji predvode naš narod i raspolažu celokupnim resursima ove zemlje. Snažni motivi i jaki razlozi su dobro poznati i prisutni. Završni račun može biti preveliki, ali kontrolisano, nadzirano, čuvano i slobodno nebo iznad Republike Srbije jeste veliko bogatstvo, nema cenu i ne može se meriti samo i jedino novcem.

Boriša Mandić,
pilot instruktor, Beograd