Треба ли набавити авионе типа „рафал”

С оправданим разлогом, велико интересовање јавности изазвале су информације и изјаве званичника да Србија разматра набавку две ескадриле вишенаменског авиона „рафал”, француске производње, за потребе РВ и ПВО.

У години када обележавамо 110 година српске авијатике, започете у Француској, и 60 година наше надзвучне борбене авијације, базиране на руској техници, постоје прави разлози да трином састављен од еминентних представника науке, струке и одлуке, постави чврсту основу за здраву и реалну будућност нашег војног ваздухопловства у 21. веку.

Права одлука о дугорочној набавци скупоценог средства званог војни авион сигурно почива на сложеном и веома компликованом процесу састављеном од проучавања многобројних утицајних фактора, који могу, али и не морају бити пресудни. Срећна је околност да, за сада, имамо битну компоненту РВ и ПВО звану ловачка авијација, која успешно извршава своје основне задатке, што само по себи не значи да можемо лагодно да приступимо овом важном послу и узалудно губимо драгоцено време.

Традиционално и доказано пријатељство с Руском Федерацијом или ратно савезништво с Француском, „братство по оружју”, у овом судбоносном и прескупом државном послу, могу и не морају бити одлучујући аргументи. Носталгији, сентименту, емоцијама, догми, демагогији или навијачком менталитету овде места нема. Пажња доброг домаћина и прецизан краткорочни, средњорочни и дугорочни прорачун колико ће пореске обвезнике ове земље коштати потпуни прелазак с „источне” на „западну” ваздухопловну технику, заслужено заузимају високо и значајно место у процесу доношења коначне одлуке.

Авион „рафал”, чија се набавка тек планира, није свемоћан и свемогућ, као што ни авион типа „миг-29”, који сада успешно користимо, није немоћан ни слабашан. И један и други имају изразите предности и евидентне недостатке. Реалан баланс, паметан компромис, усклађивање с нашим потребама и могућностима, као и трезвено предвиђање развоја ситуације у свету и региону, дефинишу методски пут и дају основне смернице за набавку вишенаменског авиона „рафал”или чистокрвног лаког ловца из породице „миг”.

У овом „крупном залогају” и „слаткој муци” неће бити добро ако се запостави кључни фактор – човек. Дефицит кадра у војном ваздухопловству, службеника, војника, техничара, инжењера и пилота одавно је присутан у свету и код нас. Задатак припреме и школовања кадра способног да савлада и користи нову технику захтева хитну и паметну акцију јер треба имати на уму да су ти будући велемајстори свога посла данас ученици основне школе.

Одлука авион „рафал” – да или не, јесте у рукама, знању, храбрости и мудрости изабраних и именованих људи који предводе наш народ и располажу целокупним ресурсима ове земље. Снажни мотиви и јаки разлози су добро познати и присутни. Завршни рачун може бити превелики, али контролисано, надзирано, чувано и слободно небо изнад Републике Србије јесте велико богатство, нема цену и не може се мерити само и једино новцем.

Бориша Мандић,
пилот инструктор, Београд