Preživeće mužjaci, a posle je kraj

Sveopšte otopljenje izazvaće da drevna vrsta gmizavaca još iz doba dinosaurusa, tuatara, rađa isključivo muško potomstvo osuđujući sebe na izumiranje do 2085. godine! Naučno predskazanje utemeljno je na računarskom oponašanju.

Istraživači koji proučavaju ove životinje (Sphenodon spp.), čiji su pradavni preci tumarali našom planetom pre više od 200 miliona godina, predvideli su dan propasti oslanjajući se na digitalne karte područja, s podrobno ucrtanim posledicama, mesta gde se gnezde u slučaju da prosečna temperatura poraste za četiri Celzijusova stepena.

Sve tuatare borave sada bezbedno zarobljene na oko 30 malih ostrva na severu Novog Zelanda, pošto su ih u svim drugim oblastima već istrebili grabljivci. Stoga ni nemaju izglede da se prilagode bežanjem u krajeve s hladnijom klimom, navode istraživači sa Univerziteta Zapadna Australija u Pertu, objavivši svoja zapažanja u časopisu „Prosidings ov Rojal sosajeti (bi)”.
„Od sredine devedesetih upozorava se da su ovi gmizavci prilično osetljivi na klimatske promene, jer im pol zavisi od toplote. Niko nije, pak, bio u stanju da to ranije dočara sa ovakvom složenošću”, kaže rukovodilac istraživanja Nikola Mičel.

Temperaturni prag

Objedinjenjem klimatskih podataka i fiziologije životinje naučnici su u prilici da izrade prostorna predviđanja za određenu tačku na ostrvu. Drugim rečima, kada znaju temperaturne pokazatelje mogu reći šta će se negde dogoditi. Pomoću računarskog programa (softver) udružili su tokove prenosa toplote s terenskim podacima za četiri hektara ostrva Nort Broder u novozelandskom Kukovom prolazu.

Koristeći tačne koordinate 52 poznata mesta za gnežđenje najređe vrste tuatara (Sphenodon guntheri), zajedno s bazom podataka za sadašnje odlike zemljišta i stalne temperaturne vrednosti, prikazali su klimatske promene, a zatim posmatrali dejstvo na odabranim tačkama širom ostrva. Našli su da, na osnovu najviših najavljenih temperatura, tuatare koje se izležu kao mužjaci kada ona u gnezdu premaši 21,5 podeljak u termometru, više neće biti sposobne da podare žensko potomstvo.

Ovakvi programi su upotrebljivi za predviđanje budućnosti drugih životinja, kao što su morske kornjače kod kojih je pol potomstva, takođe, određen toplotom okolne sredine. 

Dok jedni stručnjaci smatraju da će ovi modeli dovesti do nepotrebnih pretpostavki o nestanku, Majkl Karni sa Univerziteta u Melburnu kaže da su podaci provereni u stvarnim uslovima da bi se predvidela temperatura tla i srazmera polova u prirodnim gnezdima, u kojima su istraživači odranije znali rezultate.

Brže prilagođavanje

Računarski model je, na neki način, upitan da saopšti koja bi krajnji odnos polova bio u gnezdima s poznatim temperaturnim kolebanjima, i odgovori su uveliko bili u skladu sa onim što je već dobijeno posmatranjem.

Jedna provera verodostojnosti u sadašnjme ispitivanju pokazuje da on potcenjuje loš uticaj zagrevanja na razmeru polova.

Često opisivana kao „živi fosil”, tuatara živi u hladnim klimatskim uslovima i može narasti gotovo metar u dužinu. U prohujalih 200 miliona godina preživela je ledena doba i prethodne talase svekolikog zagrevanja, zahvaljujući dostupnim stazama za bekstvo u hladnije krajeve.
U odnosu na prošlost, davnašnji gmizavac ima malo mesta da se sakrije, ako išta usporene su mu nasledne promene (genetska inercija). Osim toga, sučeljava se sa stopom temperaturnih mena bez premca u proteklih 50 miliona godina!

Čemu tuatara može da se nada? Najveće izglede za preživljavanje ima, doslovce, u skloništima. Može se staviti zastor od sukna preko gnezdilišta da bi se povratila ravnoteža polova na 1:1, čak i ako se planeta zagreva, ili da otpočne preseljavanje na prikladnija (hladnija) mesta. Premeštanje ka unutrašnjosti kopna već je otpočelo.

Iako toliko starostavna (živela još u razdoblju trijasa), tuatara se evoluciono najbrže prilagođavala, što je potkrepljeno proučavanjem DNK iz ostataka od pre 8.000 godina pronađenih na Antarktiku. Nalaz je u suprotnosti sa uvreženim shvatanjem da su se hladnokrvne životinje sporije menjale!