Četvrtak, 07.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto Srbija gubi u arbitražama

Država treba da insistira na ugovaranju domaćih arbitara koji će rešavati sporove. – Godišnji trošak budžeta na penale iz loše sklopljenih poslova iznosi oko 200 miliona evra
Приватизације које су нанеле огромне штете држави су између осталих и „Галеника” (Фото Д. Јевремовић)

Štetni ugovori u procesu privatizacije doneli su mnogo troškova državnom budžetu, a do sada nije pokrenut nijedan postupak za utvrđivanje odgovornosti onih koji su učestvovali u sklapanju i raskidanju loših ugovora, rekao je potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije prof. dr Miroslav Milićević, na forumu koji je održan prošle srede u organizaciji Biznis info grupe i Nacionalnog fonda za demokratiju.

Stručnjaci su izneli podatak da je Srbija je u poslednjih deset godina iz budžeta isplatila oko milijardu evra za kazne i penale, što je dva i po puta više od ukupnog troška gradnje četiri klinička centra ili nešto više od gradnje južnog i istočnog kraka Koridora 10 i modernizacije pruge Beograd – Novi Sad.

– Samo ove godine u budžetu Srbije predviđeno je 280 miliona evra za troškove na osnovu sporova u međunarodnim arbitražama. Gubici od arbitraže danas iznose ugrubo 200 miliona evra godišnje, a 2010. godine bili su između 30 i 40 miliona evra - rekao je specijalni savetnik Fiskalnog saveta Marko Milanović i istakao da je budžetska dokumentacija o novcu koji odlazi na arbitraže – nedorečena.

Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije ukazao je na problem sistemske korupcije u procesu privatizacije i podsetio da je 2006. godine u Srbiji donet Zakon o arbitraži. Poručio je da država mora da insistira da se što više arbitraža radi u Srbiji, a ne u Parizu ili Londonu, ne samo zbog putnih troškova nego i zbog efikasnijeg postupka. Postavio je pitanje ko predlaže arbitre i kako dolazi do njihovog izbora.

– Strane arbitraže su veoma skupe. Većina partnera traže London ili Pariz, a to bitno poskupljuje proces. Postavlja se pitanje da li neko ima koristi od stranih arbitraža i da li se time prikrivaju neke stvari – kaže dr Milićević.

Kao drastične primere privatizacija koje su nanele ogromne štete državi naveo je „Putnik”, ATP „Vojvodina”, „Galenika”, „Srbija turist” i spor sa grčkom kompanijom „Mitilineos”.

– Mora da se zna ko i kako može biti u arbitraži, ko priprema dokumentaciju. Moramo da imamo ljude koji poznaju proces arbitraže. Država treba mnogo da poradi na ovom pitanju. Moramo da preduhitrimo situaciju da u međunarodnim sporovima gubimo mnogo para i dobijamo atribut pravno nesigurnog mesta za investiranje – poručio je dr Miroslav Milićević.

On smatra da ugovori  treba da sadrže kompromisnu klauzulu kada je reč o našim firmama koje raspolažu javnom svojinom. Takvom klauzulom mogla bi da bude ugovorena nadležnost Stalne arbitraže pri Privrednoj komori Srbije, a ne isključivo nadležnost stranih arbitraža.

– Oblast privatizacije skoro je potpuno nepoznata stranim arbitrima. Oni nisu shvatali da cilj promene vlasništva na društvenoj svojini nije bio samo da se kupoprodajnim ugovorom dobije vlasnik. Odredbe o obavezama po osnovu investicionih ulaganja i odredbe o socijalnom programu su važne. Ukoliko kupac ne ispunjava sve obaveze iz ugovora o privatizaciji, ugovor se mora raskinuti bez obzira na to što je kupac platio u celosti kupoprodajnu cenu – objasnio je dr Milićević.

Ističe da strane firme nisu imale nijednu primedbu na rad naše arbitraže, iako su izgubile sporove. Savet za borbu protiv korupcije je na osnovu uvida zaključio da je rad naše arbitraže stručan, efikasan i kvalitetan.

Advokat Tijana Kojović istakla je da u Srbiji postoje dve arbitražne institucije. Jedna je stalna trgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije, a druga Beogradski arbitražni centar. Oni administriraju spor, a presuđuju ga arbitri koji imenuju stranke.

Na forumu je bilo reči i o ugovoru sa „Rio Tintom”. „Pravo na eksproprijaciju zemljišta ovoj kompaniji dato je na osnovu Zakonu o rudarstvu”, rekao je Božo Drašković, saradnik na Institutu ekonomskih nauka. Istakao je da u poslu eksploatacije litijuma postoji ekstremno visok ekonomski interes i da će pretnja odštetnim zahtevom biti pretnja političkim elitama.

 – Zakonom o rudarstvu data je mogućnost da investitor koji dobije eksploatacione dozvole može kasnije da vrši eksproprijaciju zemljišta. Takve kompanije debelo plaćaju provizije za osvajanje i napad na teritorije koje će eksploatisati. Jer, tu je reč o ekstremno visokom ekonomskom interesu. Moguće je da će pretnja odštetnim zahtevom biti argument političkim elitama koje će reći da moraju da potpišu ugovor jer će imati velike gubitke. Ovde je ključno pitanje odgovornosti, koja ne može da bude apstraktna i kolektivna, već konkretna i pojedinačna – rekao je Božo Drašković.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da će advokatima kompanije „Rio Tinto” biti olakšan posao zbog izjava najviših zvaničnika države „koje su direktno išle ka tome da se odluka donosi iz čisto političkog razloga i jasno ukazali da se propisi i dozvole ne menjaju iz nekog objektivnog razloga”.

– Vrlo je važno da se utvrdi ko je odgovoran za loše poslove i koruptivne aranžmane. Nije problem da se izgubi arbitraža ako smo ušli u ugovaranje sa dobrim očekivanjima da spor možemo da dobijemo. Ali, problem je ako su predstavnici države doprineli tome da država ulazi u neke sporove gde su izgledi veoma slabi – rekao je Nenadić.

Ostaje još otvoreno pitanje da li se poslovi loše sklapaju ili se država loše brani pred velikim privrednim arbitražama, ili je možda u nekim slučajevima neznanje zaklon za korupciju.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deus
Srbija je platila ogromne pare na arbitrazama jer je arbitrazni sud bio ili iz drzave iz koje je i firma-investitor ili iz njima bliskog miljea. Zar neko misli da ce Srbija dobiti austrijsku ili nemacku firmu na nemackom sudu? Ili bilo koju zapadnu na sudu koji je na Zapadu. To je maltene isto kao od Haskog suda za ratne zlocine zahtevati pravdu. Smejurija. Ugovore gde je arbitraza van Srbije ili u Srbiji nenaklonjenom okruzenju ne potpisivati i tacka.
nikola andric
''Vlasnistvo na drustvenoj svojini''? Prvo ''drustvo'' nije pravni subjekt. To su samo fizicka i pravna lica. Pored toga ''svojina'' se odnosi na STVARI (pokretne i nepokretne) dok su ugovori ili sire obligacije odnosi izmedju LICA ne lica i stvari. Kad se najosnovnije razlike u imovinslkom pravu neznaju onda se lupaju gluposti kao ''vlasnistvo svojine''.
bata
zato što je sve organizovano još pre potpisivanja da srbija plati penale, u dosluhu sa našima,
električar
U tim i sličnim slučajevima, kao što je nepoštovanje sudskih odluka kod isplata radničkih plata u preduzećima "u restrukturiranju" na osnovu pravosnažnih presuda njenih sudova, država se ponaša kao nepismeni inadžija. Najpre, ne ume da izračuna, ili je ne zanima šteta koju uzrokuje svojim lošim ponašanjem u ovim transakcijama, a zatim "zainat" ne izvršava svoje obaveze iako su joj dobro poznate. I sve će tako biti dok ne počne da se utvrdjuje i kažnjava lična odgovornost u ovakvim slučajevima.
Земунац
Када је укинута СДК све је прешло на пословне банке, па сада фирме немају више јединствени жиро рачун са кога може да се судском одлуком скине одређена сума. Уместо тога фирма даје један текући рачун, који суд одлуком блокира, а наставља даље са радом преко другог текућег рачуна. Наравно на тај блокирани рачун никад не буде уплаћен новац. Тако да сада фирме имају чак неколико десетина текућих рачуна, а то се зна и нико ништа не предузима. Зато је Закон о облигационим односима само празна прича.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.