Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PAVILjON SRBIJE U VENECIJI

Kontranapad na virtuelnu stvarnost

Nemam neki konkretan recept po kojem stvaram, nemam ni neki određeni metod kojim dolazim do radova. Oni su u datom trenutku određeni i mojim aktuelnim stavom prema samoj umetnosti, a taj stav je promenljiv. Što reče Vlado Martek, „tri puta godišnje mijenjam stav prema umjetnosti”, kaže Vladimir Nikolić
Павиљон Србије у Венецији (Фото: Перица Донков), Владимир Николић (Фото: Бојана Јањић)

Paviljon Srbije na 59. Bijenalu u Veneciji otvoren je zvanično u četvrtak 23. aprila izložbom Vladimira Nikolića „Hod sa vodom”. Ove godine venecijansko bijenale održava se gotovo dva meseca ranije u odnosu na uobičajeni junski termin. Koncept izložbe Vladimira Nikolića, čiji je kustos Biljana Ćirić, odabran je na konkursu u januaru ove godine, a žiri je radio u sastavu Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti Beograda kao komesarka, istoričar umetnosti dr Jerko Denegri kao predsednik stručnog saveta, dr Ivan Grubanov, likovni umetnik, istoričarke umetnosti dr Jasmina Čubrilo, dr Ana Ereš i dr Sarita Vujković.

Vladimir Nikolić (1974) diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (FLU) 1999. godine. Doktorirao je na FLU 2016. Godine, gde je zaposlen kao docent na odseku Novi mediji. Dobitnik je brojnih umetničkih nagrada među kojima su i nagrada 50. Oktobarskog salona i nagrada „Dimitrije Bašičević Mangelos”. Njegova dela nalaze se u privatnim i javnim kolekcijama, između ostalih i u pariskom Centru „Pompidu” i u Muzeju savremene umetnosti Beograda.

Razgovor sa Vladimirom Nikolićem  vodili smo dok se izložba još pripremala, a u trenutku preloma ovog subotnjeg izdanja, paviljon Srbije je već otvoren.

Vaša izložba Hod sa vodom sastoji se iz dva dela. Jedan, nazvan „800m” je uslovno rečeno video-rad sniman dronom, snimak olimpijskog bazena odnosno vašeg plivanja duž trake. Kako je realizovan ovaj rad?

Da, snimao sam rad pomoću drona, jer iz vazduha olimpijski bazen izgleda kao geometrijska apstrakcija kada se kadrira na odgovarajući način. Snimana je sekvenca slika, 25 digitalnih negativa, odnosno sirovih fotografija po sekundi, zbog potrebe za što većim kvalitetom slike, što kvalitetnijim pikselom da tako kažem, s obzirom na to da je dron morao biti na velikoj visini kako bi u kadar stao čitav prostor olimpijskog bazena, a da istovremeno budu zabeleženi svi detalji. Nakon obrade, ta sekvenca je konvertovana u video, tako da gotov rad jeste video-rad u punom značenju te reči, ali je originalni medij digitalni negativ ili prostije rečeno fotografija. U prostoru se slika instalira okrenuta za 90 stepeni i stoji kao vertikalna kompozicija u kojoj se kretanje odvija po vertikalnoj osi. Taj vertikalni format odgovara dominantnom formatu slike danas ‒ to je najprisutniji oblik ekrana.

Drugi deo vaše monumentalne instalacije je „Dokument”, horizontalna kompozicija. O čemu je reč? U kakvom su odnosu horizontalni i vertikalni deo ove instalacije?

To su u osnovi dve prostorne dimenzije, radovi su tako i postavljeni u prostoru, kao HY ose. „Dokument” je horizontalna kompozicija, snimljena na moru, čine je dve jednake polovine – voda i vazduh. Kao i u slučaju sa olimpijskim bazenom, u pitanju je beleška fizičke realnosti u njenom najminimalnijem i najčistijem obliku, kadrirana kao apstraktna slika. Naziv „Dokument” krije u sebi i izvesnu dozu straha od promena kroz koje fizički svet prolazi, zbog mogućnosti da budućnost neće moći da vidi ono što mi još uvek vidimo.

Vertikalna kompozicija je pogled drona na svet, ili „Gugl” percepcija ako hoćete, sa druge strane, horizontalna kompozicija odgovara telesnom opažanju prostora i vremena, koje ubrzano nestaje u totalno medijatizovanom društvu, u kojem se prostor i vreme proizvode logikom tehnologije. Taj istorijski proces nestajanja telesnog je stariji od savremenog medijskog društva, i može se pratiti kroz istoriju slike i razvoj optičkih medija još od perioda renesanse, kada je percepciju počela da preuzima tehnologija.

Oba rada su monumentalnih dimenzija, jer nose ogroman fizički prostor. „800m” nosi prostor olimpijskog bazena, dok „Dokument” po liniji horizonta prikazuje prostor od 18.000m, koliko zahvata ugao koji su pokrivale tri kamere sa kojima je sniman rad. To je u stvari moj kontranapad fizičkim prostorom na virtuelni prostor slike koji je preplavio našu stvarnost.

U ovom, kao i u nekim od prethodnih vaših radova, bavite se slikom, ali i ulogom posmatrača, gledaoca. Kažete da je gledalac u vremenu digitalne tehnologije pretvoren u klijenta. U kakvoj je sada poziciji posmatrač vaše izložbe Hod sa vodom?

Internet je pre svega koncept vremena i prostora. Setite se da smo ga u početku plaćali u vremenskim jedinicama, kupovali smo pet sati, deset, dvadeset, sada ga plaćamo u prostornim, kupujemo pet gigabajta, deset, dvadeset, ili plaćamo rentu na neograničene količine. S obzirom na vreme koje provodimo na internetu, on je u centru našeg kontakta sa okruženjem, a u praksi to doslovno znači fizički kontakt sa slikom. To je slika koja je prešla iz stanja reprezentacije u stanje akcije, ona je interfejs, mesto generisanja kapitala, privatnog naravno. U tom kontekstu, i posmatrač je promenio stanje, postao je klijent, korisnik. Posetilac moje izložbe će nadam se biti pomeren nazad ka poziciji posmatrača. To je u savremenoj umetnosti ružna reč, takoreći uvreda, ali baš me briga.

Od slike plivača u olimpijskom bazenu napravili ste geometrijsku apstrakciju. Kako se rodila ova ideja? I da li zapravo najteže u stvaralačkom procesu i doći do ideje? Kako to funkcioniše u vašem slučaju?

Mislim da se umetnost ne nalazi tamo gde nastaju ideje, do njih se često spontano dođe već u načinu njihove realizacije, u umetničkom postupku, metodu i u načinu na koji ih kontekstualizujemo. Ja nemam neki konkretan recept po kojem stvaram, nemam ni neki određeni metod kojim dolazim do radova. Oni su u datom trenutku određeni i mojim aktuelnim stavom prema samoj umetnosti, ne samo konkretnim motivom, a taj stav je promenljiv. Što reče Vlado Martek, „tri puta godišnje mijenjam stav prema umjetnosti”. U početku sam se dosta bavio institucionalnom kritikom, samom umetničkim sistemom, ulogom umetnika u njemu, samim tim je to prizivalo određeni tip ideja. Kasnije sam počeo da se vraćam pitanju medija, pitanju slike, ali ne samo u uskoumetničkom već širem kontekstu.

Zašto je naziv Hod sa vodom?

Prvobitna verzija je bila Hod po vodi, jer je rad „Dokument” pogled na fizički prostor sa površine vode. Međutim, kustoskinja Biljana Ćirić je u tom naslovu uočila zamku kolonijalnog, osvajačkog pogleda na prostor, pa je sa zamenilo po. Nije loše uopšte ispalo, jer svi pitaju šta je to.

Docent ste na predmetu Novi mediji na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Šta najčešće savetujete svoje studente. Koje su najupečatljivije razlike između vaše i generacija umetnika koje podučavate?

Akademija je vrlo specifična škola, odnos se gradi sa svakim studentom ponaosob. Teško je reći nešto o razlikama između generacija, odsek Novi mediji na kojem radim je nov, u pitanju je program kakav nije postojao kada sam ja studirao, pa mi je teško da zamislim kako bi se moja generacija snašla u tome. Profil umetnosti koja se izučava na našem odseku često zavara naše studente, u smislu da pokušavaju sve da razreše u glavi kroz ideju, gde nema nikakvog otpora. Realizaciju vide kao nešto što dolazi na kraju kao puko izvršenje, kao klik na dugme, ili na link. Tako da se moji napori svode na to da te ideje premestimo što pre izvan glave, u prostor gde sve pruža otpor, gde tek počinje rad.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.