Понедељак, 04.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПАВИЉОН СРБИЈЕ У ВЕНЕЦИЈИ

Контранапад на виртуелну стварност

Немам неки конкретан рецепт по којем стварам, немам ни неки одређени метод којим долазим до радова. Они су у датом тренутку одређени и мојим актуелним ставом према самој уметности, а тај став је променљив. Што рече Владо Мартек, „три пута годишње мијењам став према умјетности”, каже Владимир Николић
Павиљон Србије у Венецији (Фото: Перица Донков), Владимир Николић (Фото: Бојана Јањић)

Павиљон Србије на 59. Бијеналу у Венецији отворен је званично у четвртак 23. априла изложбом Владимира Николића „Ход са водом”. Ове године венецијанско бијенале одржава се готово два месеца раније у односу на уобичајени јунски термин. Концепт изложбе Владимира Николића, чији је кустос Биљана Ћирић, одабран је на конкурсу у јануару ове године, а жири је радио у саставу Маријана Коларић, директорка Музеја савремене уметности Београдa као комесарка, историчар уметности др Јерко Денегри као председник стручног савета, др Иван Грубанов, ликовни уметник, историчарке уметности др Јасмина Чубрило, др Ана Ереш и др Сарита Вујковић.

Владимир Николић (1974) дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду (ФЛУ) 1999. године. Докторирао је на ФЛУ 2016. Године, где је запослен као доцент на одсеку Нови медији. Добитник је бројних уметничких награда међу којима су и награда 50. Октобарског салона и награда „Димитрије Башичевић Мангелос”. Његова дела налазе се у приватним и јавним колекцијaма, између осталих и у париском Центру „Помпиду” и у Музеју савремене уметности Београда.

Разговор са Владимиром Николићем  водили смо док се изложба још припремала, а у тренутку прелома овог суботњег издања, павиљон Србије је већ отворен.

Ваша изложба Ход са водом састоји се из два дела. Један, назван „800м” је условно речено видео-рад сниман дроном, снимак олимпијског базена односно вашег пливања дуж траке. Како је реализован овај рад?

Да, снимао сам рад помоћу дрона, јер из ваздуха олимпијски базен изгледа као геометријска апстракција када се кадрира на одговарајући начин. Снимана је секвенца слика, 25 дигиталних негатива, односно сирових фотографија по секунди, због потребе за што већим квалитетом слике, што квалитетнијим пикселом да тако кажем, с обзиром на то да је дрон морао бити на великој висини како би у кадар стао читав простор олимпијског базена, а да истовремено буду забележени сви детаљи. Након обраде, та секвенца је конвертована у видео, тако да готов рад јесте видео-рад у пуном значењу те речи, али је оригинални медиј дигитални негатив или простије речено фотографија. У простору се слика инсталира окренута за 90 степени и стоји као вертикална композиција у којој се кретање одвија по вертикалној оси. Тај вертикални формат одговара доминантном формату слике данас ‒ то је најприсутнији облик екрана.

Други део ваше монументалне инсталације је „Документ”, хоризонтална композиција. О чему је реч? У каквом су односу хоризонтални и вертикални део ове инсталације?

То су у основи две просторне димензије, радови су тако и постављени у простору, као ХY осе. „Документ” је хоризонтална композиција, снимљена на мору, чине је две једнаке половине – вода и ваздух. Као и у случају са олимпијским базеном, у питању је белешка физичке реалности у њеном најминималнијем и најчистијем облику, кадрирана као апстрактна слика. Назив „Документ” крије у себи и извесну дозу страха од промена кроз које физички свет пролази, због могућности да будућност неће моћи да види оно што ми још увек видимо.

Вертикална композиција је поглед дрона на свет, или „Гугл” перцепција ако хоћете, са друге стране, хоризонтална композиција одговара телесном опажању простора и времена, које убрзано нестаје у тотално медијатизованом друштву, у којем се простор и време производе логиком технологије. Тај историјски процес нестајања телесног је старији од савременог медијског друштва, и може се пратити кроз историју слике и развој оптичких медија још од периода ренесансе, када је перцепцију почела да преузима технологија.

Оба рада су монументалних димензија, јер носе огроман физички простор. „800м” носи простор олимпијског базена, док „Документ” по линији хоризонта приказује простор од 18.000м, колико захвата угао који су покривале три камере са којима је сниман рад. То је у ствари мој контранапад физичким простором на виртуелни простор слике који је преплавио нашу стварност.

У овом, као и у неким од претходних ваших радова, бавите се сликом, али и улогом посматрача, гледаоца. Кажете да је гледалац у времену дигиталне технологије претворен у клијента. У каквој је сада позицији посматрач ваше изложбе Ход са водом?

Интернет је пре свега концепт времена и простора. Сетите се да смо га у почетку плаћали у временским јединицама, куповали смо пет сати, десет, двадесет, сада га плаћамо у просторним, купујемо пет гигабајта, десет, двадесет, или плаћамо ренту на неограничене количине. С обзиром на време које проводимо на интернету, он је у центру нашег контакта са окружењем, а у пракси то дословно значи физички контакт са сликом. То је слика која је прешла из стања репрезентације у стање акције, она је интерфејс, место генерисања капитала, приватног наравно. У том контексту, и посматрач је променио стање, постао је клијент, корисник. Посетилац моје изложбе ће надам се бити померен назад ка позицији посматрача. То је у савременој уметности ружна реч, такорећи увреда, али баш ме брига.

Од слике пливача у олимпијском базену направили сте геометријску апстракцију. Како се родила ова идеја? И да ли заправо најтеже у стваралачком процесу и доћи до идеје? Како то функционише у вашем случају?

Мислим да се уметност не налази тамо где настају идеје, до њих се често спонтано дође већ у начину њихове реализације, у уметничком поступку, методу и у начину на који их контекстуализујемо. Ја немам неки конкретан рецепт по којем стварам, немам ни неки одређени метод којим долазим до радова. Они су у датом тренутку одређени и мојим актуелним ставом према самој уметности, не само конкретним мотивом, а тај став је променљив. Што рече Владо Мартек, „три пута годишње мијењам став према умјетности”. У почетку сам се доста бавио институционалном критиком, самом уметничким системом, улогом уметника у њему, самим тим је то призивало одређени тип идеја. Касније сам почео да се враћам питању медија, питању слике, али не само у ускоуметничком већ ширем контексту.

Зашто је назив Ход са водом?

Првобитна верзија је била Ход по води, јер је рад „Документ” поглед на физички простор са површине воде. Међутим, кустоскиња Биљана Ћирић је у том наслову уочила замку колонијалног, освајачког погледа на простор, па је са заменило по. Није лоше уопште испало, јер сви питају шта је то.

Доцент сте на предмету Нови медији на Факултету ликовних уметности у Београду. Шта најчешће саветујете своје студенте. Које су најупечатљивије разлике између ваше и генерација уметника које подучавате?

Академија је врло специфична школа, однос се гради са сваким студентом понаособ. Тешко је рећи нешто о разликама између генерација, одсек Нови медији на којем радим је нов, у питању је програм какав није постојао када сам ја студирао, па ми је тешко да замислим како би се моја генерација снашла у томе. Профил уметности која се изучава на нашем одсеку често завара наше студенте, у смислу да покушавају све да разреше у глави кроз идеју, где нема никаквог отпора. Реализацију виде као нешто што долази на крају као пуко извршење, као клик на дугме, или на линк. Тако да се моји напори своде на то да те идеје преместимо што пре изван главе, у простор где све пружа отпор, где тек почиње рад.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.