Hvala vam, hvala...

Jedna od domaćih televizija izabrala je da se predstavlja pod sloganom „Lepo lice Srbije“. Ono pravo lice, o kojem svaka ozbiljna televizija želi da svedoči istinito, nije u Srbiji poslednjih dana izgledalo nimalo lepo. Naprotiv, bile su često baš ružne te slike koje su odmah prosleđene i u svet, mada za neke velike TV mreže ipak nedovoljno dinamične, te su ih malko dorađivale dodacima iz arhiva. Imalo se otkud i zahvatiti. Ti stokovi planetarnog obuhvata, sa zapisima uličnih protesta i nereda, sukoba s policijom, tuča koje izazivaju ideološki protivnici ili navijači suparnici, buke i besa huligana i vandala koji su pri svemu gotovo obavezan sastojak, nisu baš praznjikavi. O tome je veoma zanimljivo i s najviše poznavanja dramaturgije demonstriranja, scenarističko-scenografskih veština, pi-ar pravila za organizatore masovki, strategije i taktike za urbanu gerilu – a iz iskustva studentskog lidera devedesetih – govorio Srđan Popović gostujući kod Ivon Jafali u Jutarnjem programu Studija B.

Ne samo miting na beogradskom Trgu Republike i nasilje posle njega, nego i svi događaji vezani za hapšenje i prebacivanje Radovana Karadžića u Hag, bili su za domaće medije izazovan i zahvalan materijal jer im je sistem „što gore to bolje“ ne samo konkurencijom nametnut nego i urođen. Pruža, naime, veće mogućnosti: što sumorniji povod, to dramatičnija priča, što problematičnija situacija, to bogatija razrada, što strašnije zbivanje, to uzbudljivije opisivanje.

U pomenutom slučaju, tokom protekle dve sedmice koje su protresle Srbiju, domaći mediji nisu mogli da steknu prednost po osnovu ekskluzivnosti. Ključne vesti bile su praktično istovremeno svima dostupne. Bitka za prestiž vodila se stoga na terenu dobijanja dodatnih informacija, a još i više reakcija, tumačenja, komentara, prognoza iz zemlje i inostranstva. Teško bi se moglo reći da uopšte postoji apsolutni pobednik u ovom nadmetanju. Televizija B92 dominirala je donekle po prostoru ustupljenom rečenoj temi, no ona jedina među nacionalnim stanicama ima specijalizovani Info kanal čiju programsku šemu u potpunosti može da podredi ovakvim sadržajima i aktuelnostima. Što se tiče održavanja tenzije, sve TV kuće oslonile su se na kombinaciju izveštaja s lica mesta, izjava partijskih i evropskih zvaničnika, ekspertskih debata u studiju, uz dokumentarne storije s podsećanjem na lik i delo „glavnog junaka“, prelomne trenutke novije BH istorije, dosadašnje učinke haškog pravosuđa...

Bez sumnje – veliki trud. Ali, po običaju, ima nezadovoljnih. Ljutiti radikali nisu časili časa da to i pokažu (s razlogom možda jedino u pogledu činjenice da je njihov miting televizijama postao interesantan za direktan prenos tek kad je ološ počeo da divlja).

No, sami mediji su veoma zadovoljni sobom. Svakodnevno ističu podatke o velikoj gledanosti i visoka mesta na rejting listama. Tako RTS, tako Foks. I tako s ekrana svaki čas poručuju. Hvala što nas gledate! Hvala što ste nas izabrali! Hvala što nam verujete!

Pa hvala i njima! Uz više njih – znamo više.