Хвала вам, хвала...

Једна од домаћих телевизија изабрала је да се представља под слоганом „Лепо лице Србије“. Оно право лице, о којем свака озбиљна телевизија жели да сведочи истинито, није у Србији последњих дана изгледало нимало лепо. Напротив, биле су често баш ружне те слике које су одмах прослеђене и у свет, мада за неке велике ТВ мреже ипак недовољно динамичне, те су их малко дорађивале додацима из архива. Имало се откуд и захватити. Ти стокови планетарног обухвата, са записима уличних протеста и нереда, сукоба с полицијом, туча које изазивају идеолошки противници или навијачи супарници, буке и беса хулигана и вандала који су при свему готово обавезан састојак, нису баш празњикави. О томе је веома занимљиво и с највише познавања драматургије демонстрирања, сценаристичко-сценографских вештина, пи-ар правила за организаторе масовки, стратегије и тактике за урбану герилу – а из искуства студентског лидера деведесетих – говорио Срђан Поповић гостујући код Ивон Јафали у Јутарњем програму Студија Б.

Не само митинг на београдском Тргу Републике и насиље после њега, него и сви догађаји везани за хапшење и пребацивање Радована Караџића у Хаг, били су за домаће медије изазован и захвалан материјал јер им је систем „што горе то боље“ не само конкуренцијом наметнут него и урођен. Пружа, наиме, веће могућности: што суморнији повод, то драматичнија прича, што проблематичнија ситуација, то богатија разрада, што страшније збивање, то узбудљивије описивање.

У поменутом случају, током протекле две седмице које су протресле Србију, домаћи медији нису могли да стекну предност по основу ексклузивности. Кључне вести биле су практично истовремено свима доступне. Битка за престиж водила се стога на терену добијања додатних информација, а још и више реакција, тумачења, коментара, прогноза из земље и иностранства. Тешко би се могло рећи да уопште постоји апсолутни победник у овом надметању. Телевизија Б92 доминирала је донекле по простору уступљеном реченој теми, но она једина међу националним станицама има специјализовани Инфо канал чију програмску шему у потпуности може да подреди оваквим садржајима и актуелностима. Што се тиче одржавања тензије, све ТВ куће ослониле су се на комбинацију извештаја с лица места, изјава партијских и европских званичника, експертских дебата у студију, уз документарне сторије с подсећањем на лик и дело „главног јунака“, преломне тренутке новије БХ историје, досадашње учинке хашког правосуђа...

Без сумње – велики труд. Али, по обичају, има незадовољних. Љутити радикали нису часили часа да то и покажу (с разлогом можда једино у погледу чињенице да је њихов митинг телевизијама постао интересантан за директан пренос тек кад је олош почео да дивља).

Но, сами медији су веома задовољни собом. Свакодневно истичу податке о великој гледаности и висока места на рејтинг листама. Тако РТС, тако Фокс. И тако с екрана сваки час поручују. Хвала што нас гледате! Хвала што сте нас изабрали! Хвала што нам верујете!

Па хвала и њима! Уз више њих – знамо више.