EU predlaže smanjenje PDV-a za organsku hranu

Mali zeleni list sa zvezdicama na etiketi oznaka je za organsku hranu u Evropskoj uniji i ona znatno poskupljuje ove proizvode. Cene su više jer je reč o namirnicama koje imaju veće troškove proizvodnje i teže ih je proizvesti, saopštili su iz Odbora za zaštitu potrošača EU.

Kako kažu, građani koji su spremni da izdvoje više novca za kupovinu organske hrane moraju da znaju da im EU ovom oznakom garantuje da su te namirnice potpuno ekološki uzgajane.

– Građani kupuju eko-hranu radi životnog stila, a neki i zbog zdravstvenog stanja. Varanje takvih ljudi je ravno trovanju i zato sistem kontrole mora biti i strog i delotvoran – izjavila je Biljana Borzan iz ovog odbora. Ona je dodala da EU beleži znatan i kontinuiran rast organske proizvodnje i povećava te površine iz godine u godinu. Inače, iz EU poručuju da organska proizvodnja hrane ima ključnu ulogu u razvoju održivog prehrambenog sistema.

O tim efektima se ovih dana govori i u Evropskom parlamentu, gde se raspravlja o Akcijskom planu za organsku poljoprivredu. Premda Evropska unija beleži stalan rast ekološke proizvodnje, ovakva hrana se mnogo više kupuje i konzumira na bogatijem Zapadu EU nego na Istoku.

Jedna od mera kojima se može promovisati veća potrošnja ekološke hrane jeste snižavanje stope PDV-a na takve proizvode, što je u nadležnosti država članica. Borzanova je podsetila da se stiče utisak da, na primer, u Hrvatskoj rast površina pod eko-uzgojem ne prati adekvatna proizvodnja takvih proizvoda. To znači da se daju značajne subvencije koje, u stvari, rezultiraju s malo stvarne eko-proizvodnje. Ovo se, kaže Borzanova, mora menjati, i to će se, prema njenim rečima, dogoditi ubrzo.

Istovremeno s promocijom organske hrane u EU jačaju i radikalniji pokreti koji se zalažu za sintetičko meso, uzgoj biljnih proteina i ukidanje podsticaja u klasičnom stočarstvu.

Organizatori inicijative predlažu zabranu klanja životinja u cilju dobijanja hrane i pozvali su Evropsku komisiju da subvencije preusmeri etičkim i ekološkim alternativama, poput uzgoja kultivisanog mesa iz ćelija i biljnih proteina, prenosi „Agroklub”.

Ova inicijativa, kako se navodi, ima za cilj kraj stočarske proizvodnje kakvu poznajemo. U njihovom fokusu je razvoj novog poljoprivredno-tehnološkog sektora koji omogućava proizvodnju mesa, mleka, jaja, kostiju, kože i drugog organskog materijala direktno u laboratoriji, počevši od nekoliko ćelija koje se umnožavaju gotovo neograničeno.

Portal ističe kako EK smatra da je inicijativa pravno prihvatljiva jer ispunjava formalne uslove, ali u ovoj fazi još nije analizirala suštinu predloga. Odluka o registraciji je pravne prirode i ne može prejudicirati konačne pravne i političke zaključke, ističu u EK. Organizatori moraju u roku od šest meseci da počnu da prikupljaju potpise i u narednih godinu dana sakupe milion iz najmanje sedam država članica. U tom slučaju Evropska komisija će morati da reaguje i može da postupi prema zahtevu iz inicijative ili da ga odbije uz obrazloženje.

Slična inicijativa o zabrani uzgoja životinja u kavezima je već dobila podršku EK. Rezolucija je u junu prošle godine usvojena sa 558 glasova za, 37 protiv i 85 suzdržanih. Evroparlamentarci su najavili postepeno ukidanje uzgoja životinja u kavezima do 2027. godine.