Muzički festival „Beogradsko proleće”

Klimatski, stiglo nam je proleće, a muzički – na vrata nam je pokucalo i „Beogradsko proleće”. Muzički festival pod tim imenom pokrenulo je Udruženje muzičara džeza i zabavne muzike Srbije još davne 1961. godine, a bilo je posvećeno zabavnoj i popularnoj muzici. Bio je to, u stvari, odjek slavnog italijanskog festivala u San Remu, a po tom uzoru nastali su, osim beogradskog, i festivali zabavne muzike u Zagrebu i Opatiji. Decenijama je festival „Beogradsko proleće” bio umetnički „događaj sezone”, a kroz njega su prošle najveće pevačke zvezde – od Đorđa Marjanovića i Dušana Jakšića, preko Lole Novaković i Nade Knežević, do Predraga Gojkovića Cuneta i Tereze Kesovije. Deset godina posle osnivanja festival dobija i veče gradskih pesama i romansi, kao i veče dečije zabavne muzike. S podijuma legendarnog Doma sindikata silaze nove zvezde svih starosnih doba, godinama sve izvođače prati Revijski orkestar RTS-a, a proslavljaju se dirigenti Bubiša Simić i Ilija Genić. I onda je, odjednom, sve stalo. Nema više.

Ne zna se tačno zašto je „Beogradsko proleće” prekinuto, ali je poslednje decenije bilo pokušaja da se festival obnovi. No, uvek je taj pokušaj „igrao samo jedno leto”.

I onda je, 2022. godine, Beogradom prostrujala informacija da se obnavlja festival „Beogradsko proleće”. Rezervisana je istorijska sala Doma sindikata (koja je u međuvremenu postala „MTS dvorana”), Muzička produkcija RTS-a preuzela je organizaciju, mediji su zdušno podržali čitavu akciju, RTS je čak predvideo i direktan prenos i 29. aprila „šou je mogao da počne”. U punoj dvorani osećala se svečana atmosfera, prisutni su imali osećaj da prisustvuju istorijskom trenutku, na sceni su bili gudači Simfonijskog orkestra, kompletan Big bend i vokalni kvartet, a smenjivala su se trojica dirigenata i dvojica pijanista. U non-stop programu nastupilo je 18 umetnika, neki mladi i nepoznati, neki već s estradnim iskustvom, a doajeni su bili Lado Leskovar, Filip Žmaher, Toni Cetinski i, u žiriju, Beti Đorđević. Na ekranu u pozadini scene povremeno je emitovan vremeplov festivala, a voditeljski par je ležerno obavio svoj deo posla.

Slušajući veoma dug program, zaključujemo sledeće: imamo mlade pevačke nade koje treba negovati i kojima treba dati šansu da što više nastupaju; imamo mlade aranžere, koji još imaju mnogo da uče (ne može svaki aranžman da počinje klavirskim uvodom); ideju festivala treba sačuvati, pridodati joj veče gradskih pesama i romansi, pa ćemo moći da uhvatimo „korak s Evropom”. Jer, ako imamo Međunarodno takmičenje Muzičke omladine – na granici egzistencije, letnji Belef, jesenji Bemus, zašto ne bismo imali i jedini festival zabavne i popularne muzike u Srbiji? Za kompozitore, aranžere, tekstopisce i za interpretatore to bi bio veliki stimulans, pogotovo što zabavna muzika, o kojoj je dominantno reč, ne može da drži korak s narodnom muzikom, kojoj gravitiraju bar dve trećine populacije.

Zvučni džingl za „Beogradsko proleće” bio je glas Beti Đorđević: „Počnimo ljubav ispočetka...” Pridružimo joj se!

Profesor Nikola Rackov