Preživljavanje

Da rijaliti programi ne moraju uvek da imaju pejorativan prizvuk i da o njima ne moramo da pričamo s gnušanjem kao o nečem „zabranjenom” i lošem, svedoči „Survajvor” koji se, posle nekoliko godina pauze, vratio na mali ekran, i to na kablovski kanal Nova S. Šteta što ovaj program nije dostupan svima poput nekih koji se emituju na nacionalnim frekvencijama. Za razliku od tih i takvih „non-stop” rijalitija, kojih bi trebalo da se stidimo, „Survajvor” ili „Preživljavanje” veliča zdrav borbeni duh, sportsku disciplinu, snalažljivost, rivalstvo, snagu uma i tela, požrtvovanost, timski rad, zajedništvo. U njemu nisu u prvom planu psovke, niske strasti, svađe zarad rejtinga. Ponekad se desi neki okršaj, ali ne onaj poput čupanja, tuča, agresivnih ispada pojedinih rijaliti zvezda o kojima s ushićenjem pišu tabloidi. U njemu nema svega onog na šta smo se, nažalost, navikli gledajući aktuelni program. I, što je najgore – oguglali smo, prihvatajući „rijaliti” pravila ponašanja kao nešto normalno. Ako neko nekog na ulici opsuje, ošamari, uvredi, pretuče... to više i ne primećujemo... a i što bismo kada to gledamo svaki dan sa malih ekrana.

Upravo zbog navedenih razloga, maltene je uvreda za „Survajvor” nazvati ga rijalitijem, iako on to u suštini jeste. Elem, dobar glas se uvek daleko čuje, pa se tako o njemu priča i za vreme školskog odmora, u pauzama za ručak... Čak i oni koji nemaju Novu S prepričavaju utiske, pozajmljuju šifre kako bi ovaj program odgledali, a pravi je fenomen da se u poslednjih mesec dana, u ovdašnjim teretanama, po uzoru na „Survajvor”, organizuju slična takmičenja, takozvani izazovi. Zbog njega se odlazi kod prijatelja i komšija na zajedničko gledanje, kao u dobra stara vremena. Na neki način ova emisija ima i mirnodopski karakter, uspeva i ono što mnogim političarima ne polazi za rukom – miri i spaja dva ne baš tako bliska naroda, Srbe i Hrvate, koja su u ovoj igri pokazala veliku solidarnost i empatiju. Eh, da je sreće pa da ovakvi programi potraju i da ih ima više i na drugim domaćim kanalima, da, napokon, sportisti i oni koji vole zdrav stil života budu uzor mladima, a ne starlete, kriminalci i ljudi sa margina koji bi sve dali za minut slave. Možda „Survajvor” ne potpada pod školski i obrazovni program, ali dobro dođe kada pomenut nemamo ili je skrajnut i neprilagođen vremenu i novim generacijama. Jer, televizija ima važan zadatak – da pomiri one koji se ne vole, a ne da produbljuje jaz, ali i da animira „Z” generacije, da ih zadrži ispred TV ekrana...

Takođe, to nije lako u vremenu kada su u školama gotovo zaboravljeni časovi fizičkog vaspitanja, a na stadionima vladaju huligani, a ne sportski junaci, kada nemamo slet ni Dan mladosti... Kada ne držimo istu zastavu i ne prenosio štafetu od ruke do ruke sa zajedničkom strašću i ciljem. Izgleda da nam samo jedan „Survajvor” može pomoći da preživimo i povratimo taj osećaj zajedništva... Da preživimo sve ono što nam se svakodnevno servira sa televizije – mržnja, histerija, agresija, rat... Da preživimo vreme zla, virtuelnu stvarnosti, „meta” svetove... Bar da vežbamo očima, ako ne telom i duhom!