Petak, 24.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zločini četnika u selu Drugovac

U nastavku postupka po zahtevu za rehabilitaciju Nikole Kalabića pred Višim sudom u Valjevu svedočio istoričar Milan Radanović
Виши суд у Ваљеву (Фото С. Ћирић )

Valjevo - Zločin u selu Drugovac u nekadašnjem Podunavskom srezu, današnji grad Smederevo, 29. aprila 1944. godine, predstavlja najmasovnije ubistvo srpskog stanovništva tokom Drugog svetskog rata koje su počinili četnici u jednom danu, izjavio je u ponedeljak istoričar Milan Radanović u skoro četvoročasovnom svedočenju pred Višim sudom u Valjevu, sudijom dr Draganom Obradovićem, u postupku po zahtevu za rehabilitaciju Nikole Kalabića, nekadašnjeg komandanta Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO). Zahtev za rehabilitaciju podnela je pre više godina Valjevka Vesna Kalabić, Nikolina unuka.

Pozivajući se na istraživanja istoričara Nemanje Devića, Radanović je naveo da su u napadu na Drugovac učestvovale dve brigade korpusa Gorske garde ‒ Prva (Oplenačka) i Četvrta (Kosmajska), kao i delovi Smederevskog i Avalskog korpusa JVuO. One su bile podređene štabu korpusa Gorske garde kojim je komandovao Nikola Kalabić, naveo je Radanović.

‒ Malobrojnije partizanske snage iz Drugovca su se povukle iz sela... U selo su ušli pripadnici JVuO, ubijena su 72 stanovnika, zapaljeno oko 120 kuća i opljačkano gotovo celo selo. U literaturi se navodi da je iz pušaka ubijen 41 stanovnik, da je 24 meštana zaklano, troje umrlo od batinanja, a četvoro izgorelo u zapaljenoj kući ‒ rekao je Radanović. I dodao da su, prema njegovoj evidenciji, od leta 1943. do kraja leta 1944. godine pripadnici korpusa Gorske garde počinili preko 15 masovnih zločina na tlu Šumadije. On je opširno govorio i o zločinu u aranđelovačkom selu Kopljare krajem decembra 1943. godine, ali taj zločin, za razliku od onog u Drugovcu, nije bio uključen u dokumentaciju Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Drugom svetskom ratu, koja tereti Nikolu Kalabića, pa nije ni bio predmet ovog postupka.

Istoričar Milan Radanović, zaposlen u Arhivu Srba u Hrvatskoj pri Srpskom narodnom vijeću, autor je knjige „Kazna i zločin ‒ snage kolaboracije u Srbiji”, koja govori o zločinima i četnika i partizana u Drugom svetskom ratu, što je bio povod za poziv da svedoči pred Višim sudom u Valjevu.

Na pitanja Dragane Marković, tužioca, zastupnika Srbije kao protivnika predlagača rehabilitacije Kalabića, Radanović je odgovorio da nije našao u istorijskim izvorima gde se nalazio Kalabić u momentu izvršenja zločina u selu Drugovac. Istoričar je naveo da lično misli da nije bilo moguće da jedinice korpusa Gorske garde deluju mimo saznanja i naredbi štaba Gorske garde.

Odgovarajući na pitanja Gorana Brankovića, zastupnika Vesne Kalabić, predlagača rehabilitacije, ovaj istoričar je potvrdio da se suočio sa brojnim odlukama Državne komisije o ljudima koji se terete za ratne zločine, ali da mu kao istoričaru nisu bile od interesa te odluke već ostala dokumentacija ‒ svedočenja, izjave oštećenih, rođaka žrtava ili osoba koje su preživele streljanja, izjave počinilaca zločina, predstavnika vlasti involviranih u zločine... Na pitanje da se izjasni o karakteru odluka Državne komisije, naveo je da za to nije stručan. Radanović je rekao da je u određenom broju odluka Zemaljske komisije Srbije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača pronašao podatke da je Nikola Kalabić proglašen za ratnog zločinca. Naveo je i da zna za dokument koji Kalabića tereti da je lično počinio ratni zločin ‒ izveštaj anonimnog oficira iz štaba korpusa Gorske garde s početka novembra 1943, upućen Draži Mihailoviću, u kojem se navodi da je u selu Ljubičevac kod Topole Kalabić prebio četvoro ljudi koji su nekoliko dana posle toga umrli.

Na pitanje Brankovića da li mu je poznato kako je okončan život Kalabića, je odgovorio da postoje dve teorije, da je po jednoj poginuo u sukobu sa jedinicima KNOJ u kanjonu reke Gradac kod Valjeva, ali:

‒ Ja naginjem mišljenju istoričara Bojana Dimitrijevića i Koste Nikolića koji su pre desetak godina konstatovali da je i Nikola Kalabić učestvovao u lociranju generala Mihailovića... Oni tvrde da nije pouzdano poznato na koji način je skončao život Nikola Kalabić, sa čime se ja slažem, ali naginju mišljenju da je on likvidiran od Udbe nakon što je bio uhvaćen. To ostaje misterija za srpsku istoriografiju...

Sudija dr Dragan Obradović pitao je Radanovića da se izjasni o pravnoj prirodi odluka Državne komisije.

‒ Te odluke i materijali koji su prikupljeni prilikom istraživanja pojedinih zločina mogli su biti korišćeni i od strane sudova. Ta dokumentacija je mogla biti dodatni podsticaj za donošenje sudskih odluka, ali se ograđujem, nisam pravnik i svo moje izjašnjavanje o pravnoj prirodi ovih odluka odnosi se isključivo na moj domen istraživanja kao istoričara ‒ odgovorio je Radanović.

‒ I ravnogorska i partizanska vojska crpe svoj legitimitet od 1941. godine, od početka ustanka protiv okupatora. Jedna od te dve oružane formacije krnji svoj legitimitet od novembra 1941. kada započinje saradnju sa okupatorom, pri čemu, naglašavam, ne gubi svoj legitimitet već ga samo krnji, dovodi ga u pitanje i to se odnosi na ravnogorski pokret pod komandom Draže Mihailovića ‒ izjavio je istoričar Milan Radanović u svom svedočenju pred Višim sudom u Valjevu.

Propartizanski istoričar

Na pitanje advokata Gorana Brankovića, punomoćnika predlagača rehabilitacije, da se izjasni kakva je njegova orijentacija, imajući u vidu da je prilikom svedočenja nekoliko svojih kolega istoričara okvalifikovao kao pročetnički orijentisane, Milan Radanović je odgovorio da lično smatra da takva ocena data za kolege nije neprimerena, kao i da nije želeo da zvuči pežorativno.

‒ Moja reputacija je da važim za propartizanskog istoričara, jer smatrama da su partizani bili u pravu u Drugom svetskom ratu. Lično smatram da nije pogrešno ako me se naziva propartizanskim istoričarom ‒ naveo je Radanović.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mustafa Aga
Kada chemo imati ovakve naslove vesti ali o partizanima...??? Moji sa mamine strane jesu bili chetnici...Ali poshteni i hrabri...
Milan01
@Zemunac: Izgleda da je to neki usud jer Srbi prosto bjeze od ravnoteze.
Milan01
@ Milos: U svim evropskim zemljama poslije rata bez sudhenja je ubijeno na desetine hiljada saradnika okupatora. Kod nas je Ozna obavila taj zadatak i ostavila dokumentaciju. Sada se u Srbiji rijetko moze cuti da je u ratu iko saradjivao sa okupatorima, samo se optuzuju partizani i komunisti, pobjenici nad fasizmom i okupatorima. To je revidiranje istorije koju forsira Zapad.
др Слободан Девић
Ничији злочин не сме да се заборави. Али, да би (надам се) једнога дана дошло до измирења мора пре тога да се поброје сви злочини, па тако и овај, али не само "такви" као што је овај. Одувек се делимо на четнике и партизане, комунисте и радикале, србијанце и пречане, русофиле и еурофиле, муслимане и православне. Па ако је за вајду, мало ли је? Чуди ме да још и постојимо ...
Земунац
Заборавили сте основно. Деоба на оне који су за Карађорђевиће и на оне који су за Обреновиће. Да ли је то неки усуд који нас прати од тренутка када смо дигли главу против Турака или нешто у нашем бићу да се вазда делимо?!
M.I.
Da li se zna kako i zašto je unuka uverena da bi N. Kalabića trebalo rehabilisati? Koji su njeni dokazi koji su je naveli da pokrene sudski postupak?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.