Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O jezicima, ponovo

(Новица Коцић)

Procenjeno je da u svetu postoji između 5.000 i 6.000 jezika. Među njih spada i 310 izumrlih, a dodaje se i 75 znakovnih jezika. Informacije o broju govornika većine jezika su nepouzdane, jer često su nazivi dijalekata, jezika ili jezičke grupe konfuzni. Pri popisima stanovništva, često se manja pažnja posveti jeziku, jer čak i na pitanje „Koji ti je maternji jezik?” odgovori su u multijezičkoj sredini nepouzdani.

Koji su razlozi doveli do velikog broja jezika u svetu i kada su ljudi počeli da govore, pitanja su koja interesuju svakog, ne samo lingviste. Ljudi su se vekovima pitali koji je jezik najstariji. Tek je moderna nauka, uključujući biologiju, fiziologiju, neurologiju, antropologiju, psihologiju i lingvistiku, ukazala na razvoj govora, tj. kako je nastao homo lokvens. Neki hominidi, oko 200.000 godina pre nove ere, imali su razvijen vokalni trakt, sličan onom koji i mi danas imamo, ali im nije bio razvijen centralni nervni sistem koji omogućava govor. Oni su mahom nevokalno komunicirali.

Smatra se da je jezik nastao u periodu između 50.000 i 30.000 godina pre nove ere. Fiziološki gledano, razvojem organa govora (larings, farinks i deo usta), čovek je izgubio lakoću disanja, sisanja i gutanja u odnosu na neke životinje, npr. majmuna. Zato nam nekada hrana može začepiti disajni put, a to se majmunu nikada ne desi. I pre razvoja govora obavljala se nevokalna komunikacija, ali je govor olakšao prenos raznih veština, ustupanje podataka narednoj generaciji i razvoju kulture. Da li je reč o pojavi jednog originalnog jezika (monogeneza), koji se širio migracijom ili se u približnom periodu razvilo više jezika (poligeneza) te dolazilo do međusobnih uticaja (konvergencija); nije moguće ustanoviti.

Krajem 18. veka naučnici su svrstavali svetske jezike i pokazalo se da francuski, španski, italijanski i drugi romanski jezici vode poreklo od latinskog, a kasnije je ustanovljeno da je postojao protoindoevropski jezik. I druge jezičke grupe koristile su sličan lingvistički postupak. Pored toga, jezici vremenom doživljavaju konverziju i diverziju. Otuda svrstavanje u jezičke familije nije uvek stabilno. Danas su lingvističke promene u svetu mnogo brže i neizvesnije jer različite socijalne grupe drugačije gledaju na te izmene. Tako se nekada dva jezika postepeno približavaju ili udaljavaju, a sličnost se pripisuje zajedničkom poreklu ili pozajmljivanju.

Najgušća koncentracija jezika na svetu nalazi se između Crnog i Kaspijskog mora. Na tom prostoru, Kavkazu, većem od bivše Jugoslavije, postoji 40 jezika. Južnoslovenski jezici (bugarski, makedonski, srpsko/hrvatski, slovenački) i njihove varijante (bosanski/bošnjački, crnogorski) pripadaju grupi slovenskih jezika koja je uključena u indoevropske jezike. Evo primera koji ukazuje na sličnost tih jezika: „Oče naš, što si na neboto” (makedonski); „Oče naš, koji si na nebu/nebesima” (srpsko/hrvatski); „Otče naš, kojoto si na nebesta” (bugarski); „Oče naš, ki si na nebesih” (slovenački).

Mnogi putnici uverili su se u stranim zemljama šta znači jezička barijera. Takve probleme susreću se u turizmu, ekonomskoj razmeni, istraživanjima, kulturnoj i socijalnoj interakciji i drugim aktivnostima. Često se o tim barijerama pominju Brisel i sedište Ujedinjenih nacija, tj. angažovanje ogromnog broja prevodilaca i tumača. Danas se nastoji da se smanji broj jezika u svetskim institucijama, ali to izaziva otpor onih čiji se jezik mimoilazi. Upotreba kompjutera je od osamdesetih godina prošlog veka znatno doprinela izučavanju jezika, uključujući mašinsko prevođenje i analizu govornog ili pisanog teksta. Razvoj „inteligentnih programa” vodi boljoj sintaksi i semantici.

Kidanju jezičkih barijera doprinosi upotreba jezika koji se koriste kao lingva franka. Tako je u srednjem veku korišćen latinski jezik, francuski se koristio u diplomatiji od 17. do 20. veka, ruski je jezik istočne Evrope, a španski južne i centralne Amerike. Danas je engleski glavni svetski jezik, koji kida jezičke barijere.

Politički, ekonomski, vojni i religiozni faktori doprinose širenju jezika. Nije poznato do kada će engleski zadržati sadašnju ulogu u svetu. Pre sto godina se pretpostavljalo da se nakon jednog veka govornici tog jezika u Engleskoj i Americi neće moći sporazumevati. To se nije dogodilo. Snažan razvoj svetskih jezika nužno vodi eroziji malih i preti uništavanju identiteta nacija. Zato male zemlje, kako smatraju svetski lingvisti, treba da sprečavaju istupe ekstremnih grupa koje vode prisilnom komadanju jezika. Ako se mali narodi pridržavaju tog uputstva, duže će se održati, a svoj jezik će razvijati s nužnim razmenama s okolinom. Taj postupak vodi postepenoj jezičkoj integraciji, a ne dezintegraciji.

Akademik Rajko Igić,
član Američkog društva fiziologa

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Никола
@Марко, делим ваше мишљење. На нама свима је да свој језик волимо, учимо, негујемо и чувамо. Као што то чине озбиљни, напредни народи, који држе до свог индентитета и интегритета. Језичка култура сваког појединца је огледало његове опште културе. Брига о језику треба да буде брига свих, како појединаца, тако и народа, а нарочито државе. Ако не сачувамо свој језик и писмо, нећемо сачувати ни себе!
Марко Г.
Наша омладина боље говори енглески језик, него што се писменим путем споразумева на матерњем језику. Ћириличко писмо доживљавају „превазиђеним, непотребним, сељачким, старомодним или националистичким”, а употреба интерпункције је за њих виша математика.
nikola andric
Kompleksne klasifikacije i brojanje ali jednostvan zakljucak. Ako svi nauce engleski moci ce da se razumeju (razum). A nikom se ne brani da ocuva ''marternji jezik''. Dakle dva su dovoljna . Ja govorim 5 jezika ali to nije dovoljno za univerzalno (spo) razumevnje.
Јован [Z]
Чињеница да говорите 5 језика, а уз много грешака пишете на матерњем језику је забрињавајућа.
Зоран Маторац
Чуо сам сјајну дефиницију о знању неког страног језика: "Можеш да рачунаш да добро говориш неки страни језик ако си у стању да се на том језику свађаш".
МУФЉУZ
Научио сам да псујем на шпанском језику гледајући серију «Наркос».

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.