Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

О језицима, поново

(Новица Коцић)

Процењено је да у свету постоји између 5.000 и 6.000 језика. Међу њих спада и 310 изумрлих, а додаје се и 75 знаковних језика. Информације о броју говорника већине језика су непоуздане, јер често су називи дијалеката, језика или језичке групе конфузни. При пописима становништва, често се мања пажња посвети језику, јер чак и на питање „Који ти је матерњи језик?” одговори су у мултијезичкој средини непоуздани.

Који су разлози довели до великог броја језика у свету и када су људи почели да говоре, питања су која интересују сваког, не само лингвисте. Људи су се вековима питали који је језик најстарији. Тек је модерна наука, укључујући биологију, физиологију, неурологију, антропологију, психологију и лингвистику, указала на развој говора, тј. како је настао хомо локвенс. Неки хоминиди, око 200.000 година пре нове ере, имали су развијен вокални тракт, сличан оном који и ми данас имамо, али им није био развијен централни нервни систем који омогућава говор. Они су махом невокално комуницирали.

Сматра се да је језик настао у периоду између 50.000 и 30.000 година пре нове ере. Физиолошки гледано, развојем органа говора (ларингс, фаринкс и део уста), човек је изгубио лакоћу дисања, сисања и гутања у односу на неке животиње, нпр. мајмуна. Зато нам некада храна може зачепити дисајни пут, а то се мајмуну никада не деси. И пре развоја говора обављала се невокална комуникација, али је говор олакшао пренос разних вештина, уступање података наредној генерацији и развоју културе. Да ли је реч о појави једног оригиналног језика (моногенеза), који се ширио миграцијом или се у приближном периоду развило више језика (полигенеза) те долазило до међусобних утицаја (конвергенција); није могуће установити.

Крајем 18. века научници су сврставали светске језике и показало се да француски, шпански, италијански и други романски језици воде порекло од латинског, а касније је установљено да је постојао протоиндоевропски језик. И друге језичке групе користиле су сличан лингвистички поступак. Поред тога, језици временом доживљавају конверзију и диверзију. Отуда сврставање у језичке фамилије није увек стабилно. Данас су лингвистичке промене у свету много брже и неизвесније јер различите социјалне групе другачије гледају на те измене. Тако се некада два језика постепено приближавају или удаљавају, а сличност се приписује заједничком пореклу или позајмљивању.

Најгушћа концентрација језика на свету налази се између Црног и Каспијског мора. На том простору, Кавказу, већем од бивше Југославије, постоји 40 језика. Јужнословенски језици (бугарски, македонски, српско/хрватски, словеначки) и њихове варијанте (босански/бошњачки, црногорски) припадају групи словенских језика која је укључена у индоевропске језике. Ево примера који указује на сличност тих језика: „Оче наш, што си на небото” (македонски); „Оче наш, који си на небу/небесима” (српско/хрватски); „Отче наш, којото си на небеста” (бугарски); „Оче наш, ки си на небесих” (словеначки).

Многи путници уверили су се у страним земљама шта значи језичка баријера. Такве проблеме сусрећу се у туризму, економској размени, истраживањима, културној и социјалној интеракцији и другим активностима. Често се о тим баријерама помињу Брисел и седиште Уједињених нација, тј. ангажовање огромног броја преводилаца и тумача. Данас се настоји да се смањи број језика у светским институцијама, али то изазива отпор оних чији се језик мимоилази. Употреба компјутера је од осамдесетих година прошлог века знатно допринела изучавању језика, укључујући машинско превођење и анализу говорног или писаног текста. Развој „интелигентних програма” води бољој синтакси и семантици.

Кидању језичких баријера доприноси употреба језика који се користе као лингва франка. Тако је у средњем веку коришћен латински језик, француски се користио у дипломатији од 17. до 20. века, руски је језик источне Европе, а шпански јужне и централне Америке. Данас је енглески главни светски језик, који кида језичке баријере.

Политички, економски, војни и религиозни фактори доприносе ширењу језика. Није познато до када ће енглески задржати садашњу улогу у свету. Пре сто година се претпостављало да се након једног века говорници тог језика у Енглеској и Америци неће моћи споразумевати. То се није догодило. Снажан развој светских језика нужно води ерозији малих и прети уништавању идентитета нација. Зато мале земље, како сматрају светски лингвисти, треба да спречавају иступе екстремних група које воде присилном комадању језика. Ако се мали народи придржавају тог упутства, дуже ће се одржати, а свој језик ће развијати с нужним разменама с околином. Тај поступак води постепеној језичкој интеграцији, а не дезинтеграцији.

Академик Рајко Игић,
члан Америчког друштва физиолога

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Никола
@Марко, делим ваше мишљење. На нама свима је да свој језик волимо, учимо, негујемо и чувамо. Као што то чине озбиљни, напредни народи, који држе до свог индентитета и интегритета. Језичка култура сваког појединца је огледало његове опште културе. Брига о језику треба да буде брига свих, како појединаца, тако и народа, а нарочито државе. Ако не сачувамо свој језик и писмо, нећемо сачувати ни себе!
Марко Г.
Наша омладина боље говори енглески језик, него што се писменим путем споразумева на матерњем језику. Ћириличко писмо доживљавају „превазиђеним, непотребним, сељачким, старомодним или националистичким”, а употреба интерпункције је за њих виша математика.
nikola andric
Kompleksne klasifikacije i brojanje ali jednostvan zakljucak. Ako svi nauce engleski moci ce da se razumeju (razum). A nikom se ne brani da ocuva ''marternji jezik''. Dakle dva su dovoljna . Ja govorim 5 jezika ali to nije dovoljno za univerzalno (spo) razumevnje.
Јован [Z]
Чињеница да говорите 5 језика, а уз много грешака пишете на матерњем језику је забрињавајућа.
Зоран Маторац
Чуо сам сјајну дефиницију о знању неког страног језика: "Можеш да рачунаш да добро говориш неки страни језик ако си у стању да се на том језику свађаш".
МУФЉУZ
Научио сам да псујем на шпанском језику гледајући серију «Наркос».

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.