Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srem je pre 8.000 godina bio kolevka pčelarstva

„Adžine njive” svrstavaju se u treći lokalitet koji poseduje najveću misteriju domaće arheologije – vinčanske nekropole
Археолошко налазиште у селу Кленак (Фото И. Јели)

Radovi na izgradnji auto-puta Ruma‒Šabac iznedrili su dosad nepoznate tragove istorije. Po njima se vidi da je na području Srema ljudska civilizacija prisutna više od osam hiljada godina. Tako je lokalitet „Adžine njive ‒ Brajkovo 2”, u ataru selu Klenak, postao veoma važno arheološko nalazište u Srbiji. Istražuje se površina od 56 hiljada kvadratnih metara.

Ova arheološka otkrića podstakla su saradnju „Koridora Srbije”, Arheološkog instituta iz Beograda, kompanije „Azvirt” Srbija, Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice i Zavičajnog muzeja Ruma na istraživanju otkrivenog arheološkog staništa. Za samo osam proteklih meseci došlo se do jedinstvenih otkrića: iskopani su različiti lični predmeti, grobnice, ostaci kuća iz doba vinčanske kulture... Iskopavanja su pokazala da se na ovom mestu, hiljadama godina pre naše kulture, korišćene peći sa rešetkama za pečenje; a vidno je i da su Vinčani imali i dara za umetnost, o čemu svedoče u kućama pronađene figurice ukrašene mineralnim pigmentima i lampe izrađene u obliku ljudskih figura.

 ‒ Vinčani nisu živeli u mirnom vremenu, kako se to do sada verovalo ‒ ističe dr Dragan Milanović sa Arheološkog instituta u Beogradu. ‒ Na to ukazuju ostaci kuća opasanih širokim bedemima. To upućuje na život u turbulentnom dobu.

Plodna ravnica u ataru Klenka vekovima je čuvala dokaze da je Srem pre osam milenijuma bio kolevka pčelarstva. Među najatraktivnijim iskopinama na ovom lokalitetu jesu i delovi košnica, korišćenih u životu starčevačke kulture (6300-5350. godina p.n.e).

Od početka projekta istraženo je gotovo pet hektara dosad nepoznatog arheološkog lokaliteta. Pored ostalog, ovde su pronađeni dokazi pet neolitskih sahrana vinčanske kulture, pa se „Adžine njive” svrstavaju u treći lokalitet koji poseduje najveću misteriju domaće arheologije ‒ vinčanske nekropole.

U neposrednoj blizini ovog lokaliteta, „na istoj gredi”, kako arheolozi kažu, pet kilometara dalje, u selu Hrtkovci, odavno je prisutno nalazište „Gomolava”, jedno od najpoznatijih praistorijskih lokaliteta u Evropi.

Ta neolitska varošica, sa uređenim ulicama, čiji je samo deo otkriven iskopavanjem, prestala je da postoji pre 2000 godina. Dakle, njen život završen je pre uzdizanja piramida u Gizi.

Istraženo područje plodne savske terase, kao kuriozitet, iznedrilo je i odsečene ljudske glave iz bakarnog doba, ritualno pohranjene na ovom mestu. Tu su još i nalazi keltske kulture, dok se iz rimskog perioda izdvaja deo ekonomskog kompleksa za preradu žita, nažalost, uhvaćen samo u temeljnim zonama, bez nadzemnih ostataka.

Tri olovne ikone podunavskog konjanika, nađene u primarnim kontekstima na ovom lokalitetu, čine još jedan fenomen „Adžine njive”. Tu su i nalazi antičkog novca, oružja i oruđa iz ovog vremena, predmeta iz različitih vremenskih epoha, a otkrivenih zahvaljujući najsavremenijim metodama arheoloških istraživanja: od snimanja do tehnologije upotrebe 3D skeniranja dronovima.

„Adžine njive ‒ Brajkovo 2”, zahvaljujući dosadašnjim nalazima, zasigurno će postati okosnica kulturno-turističke ponude Srema.

‒ Ovo je jedno od najvećih istraživanja srpske arhologije jer se radi o prikazu gotovo svih epoha ljudskog postojanja ‒ kaže predsednica opštine Ruma Aleksandra Ćirić. ‒ Najveći deo pronađenih artefakata biće uskladišten u Zavičajnom muzeju u Rumi i činiće deo nove stalne postavke, a lokalna samouprava izdvojiće sredstva za njihovu konzervaciju, kako bi nasleđe prošlosti učinili dostupnim i stučnjacima i ljudima iz zemlje i sveta.

 Opština Ruma je jedino područje u Srbiji koje na svojoj teritoriji ima tri arheološka lokaliteta od izuzetnog značaja ‒ „Gomolavu” u Hrtkovcima, „Basijanu” u Donjim Petrovcima i odnedavno „Adžine njive ‒ Brajkovo 2”, u ataru sela Klenak.                                                                                       

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

сељак
Ако смо Келти, онда си у праву?
miki
Dakle, Srbi su osnivaci Evrope i starosedeoci

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.