Važno je zadržati pozorišnu etiku

Sombor – U kancelariji Bojane Kovačević, direktorke Narodnog pozorišta u Somboru nameštaj u stilu građanske porodice 19. veka. Na zidu najčuveniji Somborci 20. veka, Milan Konjović i Sava Stojkov. Kroz otvoreni prozor čuje se žamor sa pozorišnog trga i iz obližnjih kafića.

U hodnicima teatra je mirno, samo poneko od osoblja promine noseći na vešalici scenski kostim. Dole u sali za nekoliko trenutaka počeće generalna proba predstave „Mileva” u koprodukciji Sterijinog pozorja, Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022. i Narodnog pozorišta u Somboru. Nakon toga, sledi pakovanje scenografije, pa njeno raspakivanje u Novom Sadu, gde će otvoriti Sterijino pozorje (razgovor je vođen nekoliko dana pre večerašnjeg otvaranja Sterijinog pozorja). Potom, predstava se vraća u Sombor da označi početak 30. pozorišnog maratona koji će trajati od 7. do 11. juna.

Bojana Kovačević

Ovo je vreme velike aktivnosti u Narodnom pozorištu Sombor, dva premijerna izvođenja i pet „maratonskih” dana sa po nekoliko predstava na repertoaru.

– Svi koji ovde gostuju, kako glumci, a tako i reditelji znaju da kada se radi, fokus je na toj jednoj stvari. Glumci nam nisu rasuti po snimanjima, ne radi se paralelno, celo pozorište i sve službe su usredsređeni na tu jednu stvar i dan je podređen tome. To je odnos prema radu i pozorišna etika, koju je važno zadržati iako mu vreme baš i nije naklonjeno – kaže u razgovoru za „Politiku” Bojana Kovačević, direktorka Narodnog pozorišta u Somboru.

Pozorišni maraton je jedinstvena kulturna pojava kod nas koja je uspela da opstane tri decenije. Jubilej će biti obeležen bez ograničenja koja je do sada nametala epidemija.

– U pripreme za maraton idemo sa lepim osećanjem jer smemo da imamo punu salu, i zato što prvi put od vremena pre pandemije radimo predstavu u kojoj igra 14 glumaca. U ovaj period ulazimo u dinamičnoj atmosferi radosti pune sale i pune scene. Ovih dana razmišljam i o tome kako je specifičnost maratona koju je uspeo da očuva i u tome da nije poklekao i nije nagrađivao predstave koje dolaze, ostao je prava pozorišna fešta na kojoj se na kraju sezone okupe prijatelji. Mislim da mu je to najveća vrednost. Maraton je posebna atmosfera i energija i kada ga spremamo jeste iscrpljujuće, ali nam je uvek žao što ne traje dan duže – dodaje Bojana Kovačević

Ove godine na maratonu gostuju Narodno pozorište iz Beograda sa „Balkanskim špijunom”, Narodno pozorište iz Prištine, Zijah Sokolović sa svojom monodramom, koprodukcija SNP-a, Kulturnog centra Pančeva, Beoarta i Saveza dramskih umetnika Vojvodine sa predstavom po priči Đorđa Lebovića, Jugoslovensko dramsko pozorište, potom „Upotreba čoveka” u režiji Borisa Liješevića i koprodukciji više teatara regiona, Milena Bogavac i Marko Grubić dolaze sa svojim autorskim projektom, Atelje 212, a po tradiciji zatvara ga poslednja premijera domaćina, „Kralj Ibi” u režiji Andraša Urbana. U popodnevnim terminima su predstave za decu.

– Trudimo se da dovedemo predstave koje će Somborcima biti interesantne. To su predstave koje su nagrađivane na drugim festivalima, za koje se čulo i koje su u pozorišnom i umetničkom smislu kvalitetne i dobre – kaže direktorka Kovačević

Na početku naredne sezone, 25. novembra, Narodno pozorište u Somboru obeležiće 140 godina od postojanja zgrade teatra, koju su izgradili sami Somborci, okupljeni u deoničko društvo, kako bi imali prostor za igranje predstava. Pod krovom zgrade, sa čije scene su se u proteklim decenijama čuli glasovi svih velikana domaćeg glumišta, i gde su radili brojni proslavljeni reditelji, Milan Nešković za jubilej režira „Galeba”. Otuda nije neskromno kada Bojana Kovačević kaže da smatra da je Narodno pozorište u Somboru pozorišni centar.

– Sa predstavama koje pravimo namećemo se tako da smo u pozorišnom fokusu drugih pozorišta i festivala – ističe ona.

Zato nakon „maratona” nema pauze, pozorišni ansambl ima pozive za gostovanja i letnje festivale.